Мале новине

своју злочиначку радњу иренели донекле и на околину, наша штампа се живо почела занимати тим, износећи недела злочиначка и гнушајући их се. Али нешто из ревности да се злу што пре доскочи, нешто са недовољне обавештености, а нешто и из партиске користи, она је целој ствари дала много озбиљнији карактер него што је она у истини има, а неки су се листови у нретераности својој занели толико, да с једве стране за то директно криве владу, а с друге сгране да многим неистинитим и преувеличаним гласовима узнемирују и земљу и уде државним интересима. С тога се овде износи право стање ствари, из кога ће се видети да се све чини што је потребно, као и да зло није у оноликим размерима у коликима би се чинило да је, по гласовима које штамна наша саопштава. Ајдука има у ужичком, подриаском ср. азбуковачког, београдском, пожаревачком, крајинском и црноречком окр. а у самој унутрашњости има само у краљевском срезу један. Они су бројно распоређени овако: у ужичком има 13, у пожаревачком 11 ајдука и једна ајдучица. у ср. азбуковачком округа подринског два позната, и са њима један непознат, у крајинском 4, на тромеђк! Ресаве, Хомоља и Подгорца 3, у црноречком 8 са којима се у друштву виђају и тројица из Бу гарске. У крагујевачком и рудничком окр. нема ајдука, а она два скорашња догађаја у Јагњалу и Мајдану дела су ајдука из београдског округа, које је потера са потајницима растерала. Сви скоро ајдуци у поменутим окрузима еу одбегли робијаши и осузђеници, нарочито они у пожаревачком и ужичком округу. Такви су н. пр. Никола Савић, из Заклоиаче, ср. грочанског окр. београдекога, главни ајдук у овом округу, побегао најпре 14. априла прошле године, па пошто је ухваћен побегао је други пут 2. марта ,ове год. са рада ис цре д вој^ика у гарнизоау београдском ; Јован Лалић из Рановца окр. пожаревачког, побегао из КладоваЗ!. марта прошле године; Маринко Милоеављевић , из Мавастирице истог округа, побегао из Тоичидера 10. септембра прошле године ; Сима Здравковић, из Рановца истог округа, побегао из Аравђеловца 4. маја прошле године; Ђорђе Илић, .нз Лесковца, округ пожаревачког, по-

бегао 21. априла ове године, Јован Илић из Мустаиића окр. пожаревачког, побегао из Љубичева прошле године ; Јован Јоргован из Лазнице окр. пожаиевачког, побегао је јула 1883 године: Јован Потојић, из Жагубице, побегао јуна 1879, а с њима је и познати Петар ајдук са љубазницом му Миљом из Кобиља истог округа, који с њом, Јоргованом и Потојићем ајдукује још од пре 9 година ; Василије Рајковић, из Рановца, побегао пре 3 године; Маринко Јосавац из Гостинице ср. црноречког окр. ужичког побегао с робије 1883., а оглашен за ајдука 1886. год. Тодор Станимировић из Качера ср. златиборскога, осуђен на смрт судом ужичким и пре извршења иресуде побегао је 15 јуна 1888 године; Мића Илић, из Кремаоа ср. златиборског иобегао с робије 17 августа прошле године, са ковиљачке Бање; Илија Каљевић из Качера ср. златиборскога, оглашен за ајдука 10 јуаа 1888 г.; Јеврем Полић, из Лаза, ср. рађевског окр. подринског побегао с робије из града београдског маја месеца прошле године, а огла шен за ајдука 8 маја ове године; Дика Ивановић из Гостинице ср. црногорског окр. ужичког, оглашен за ајдука прошле године Петроније Вранић такође из Гостинице, оглашен за ајдука прошле године; Фируловић и Стајкић одбегли робијаши, ајдуци па граници црноречког и ћупријског округа. Сви су ови и остали, овде непоменути ајдуци, уцењени, и влада је аредузела најепергичније мере да се похватају или побију. Свуда су наређене потере, потајне чете и страже, жандармерија је изаслата на места где је за то потребно било па су где се потреба за то покаже, и дотична одељења војске стављена начелствима на расположење тако, да ће се моћи овом злу врло скоро са свим етати па пут. Осим ових ајдука, које је садашња влада скоро све затекла у гори, б&зго < их је још у ћупријском округу који су од чести побијена од чести похватани. Досадашњим радом садашње полицијске власги, којој је и жандармерија за помоћ послужила: убијено је 6 ајдука у ћупријском округу и околини и то: Јанко — Суља — Пауновић, из Жидиља, ГХетар Блажић из Домуз-Потока, Павле Сганко-

вић, из Жчдиља, Никодије — Кода — Марјановнћ, Тодор Цветковић и Јосип Бугарче, а ајдук Димитраје из Горње Мутнице ухваћен је жив, и сад је нод судом. Убијен је у црноречком округу Виден Радосављевић, из Леновца, друг ајдука: Нинка Митовића и Ниче Милошевића; Ајдук Нетар Јон — Јанкуца —, у црноречком округу, из Кривеља, предао се власти 20. маја ове год.; Ајдук Сгојадин Ђурић, из Сувога Дола, округа ножаревачког, убијен је у потери почетком јуна ове год.; Ајдук Богосав — Вучићевић — Зељовић, из Бакионице ср. пожешког округа ужичкога, предао се власти среза пожешког пре 4 дана. Осим тога ушло се у траг тројици ајдука и познати су на аустро-угарском земљишту, где су и сад у затвору. На овом месту нека је споменуто још, да је са свим веистинит глас: да су ајдуци нападали на канцеларију среза златиборскога, као што је један овдашњи лист пре 3—4 дана донео био. На послетку да би се од сад искључило бегање с робије и из затвора осуђеника, који чине главси и скоро једини контингенат ајдучки, влада је предузела најозбиљније мере, од којих се неке већ цриводе у дело, а друге су због природе своје остављене за прву законодавну скунштину.

писмо ПОЉСКОГ КРАЉА СОБЈЕСКОГ које је 12. Септембра 1683 год. нослао својој жени, после одржане победе над Турцнма код Беча. Септембра 12. 1883 год. навршило се 200 година, како се распрскала надмоћна сила полумесеца пред зидовима сгаро-царског града Беча. Витешки краљ нољски Јован Собјески III. сматра се као главни ослободитељ аустриске престонице. Ово тврде и сами историци немачки што је иваче редак случај, да већи део славе овог судбоносног дана по Турке нрипадне словенском краљу и његовим словенским воЈницима, Наши пријатељи читаоци ономенуНе се за цело овог великог краља, који, појавивши се за времена са својом вејском п)ј|(гд Бечом, беше срећан

да добаје одсудну битку, те тако снасе новујевропску цивилизацију од коначне проиасти, Веома је интересно писмо краља Собјеског о овој тако значајној битци, те га за то у верном преводу и дајемо нашим читатељима, да виде како овај храбри јунак опиоује својој жени добивену битку над Турцима. Писмо глаеи: Мојој души и јединој утехи мога срца, Моја најлеиша и најдражија Марисијенка. Наш вечно хваљени Господ Б >г да-> рова нашем народу нобеду и славу, које прошла времена нису слутила. У нашим су рукама сви топови, цео логор и неоценимо богаство турско. Ненријатељ покри мртвима поља и логор, на уступи натраг у највећој забуни и нереду. Наши војници још и данас ватају камиле, мазге и овце, што је непријатељ са собом довео, и гоне Турке гомилама натраг. Млоги се отпадницн (ренегати) предадоше нама. Свршило се чему се нисмо надали. Непријатељ остави барут и муницију, која вреди више од милиона. У прошлој ноћи видех то, што сам свагда желео видети. На неким местима био је занаљен барут и видело се појавлење подобно страшном суду, не наносећи никакву штету људетву. Гледали смо како се облаци на небу гомилају, и била је велика несрећа, која Турке етаде за цело на један милион. В-гзир утече на коњу у једној само аљини. Ја постадох његов наследник, јер већи део његовог богаетва прииа^а мени, а то се догодц овако : Ја први унадох у логор турски и гоних везира; на том приликом показа ми његов камердинер чадоре везирове, који бејаху тако велики као Варшава илн Лавов са њиховим зидовима. Сви знакози достојанства везировог (тугови, коњски репови) при мени су. Мухамедов барјак, који му је цар дао за овај рат, послао сам светои оцу у Рим. Саи су чадори, кола и хиљадама друге драгоцености у мојим рукама. Иетина још се све ствари нису могле ни видети. Неколчко магацина , у којииа с е чувају копља и друго оружје, искићено рубинима и саФирима, и вреде више хиљада.

П0ДЛЕСТМ

СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЗКИВОТА 7 90 Г-ЛДВД — ППОГОВОРОШ (писац задржава сва права)

(нАСТАВАК)

(32)

из

Госиодин Растислав стиште руку кнезу Мутимиру, на онда брзим корацима изађе из ^ане. тг -<ез Мутимир стрпа у шнаг пакет хартитребује д^отску кут^ тр љања у женске цме, од чега ће имати врло добре зараде. Које се хтену примити овог рада треба да су веште трљању и мивењу. — Потребује и једног послужитеља. 445 2-3

"'уче ^рпеволвер,

ФИЈоке па м ехавизЖ. анда 1'" Књажевац, с поа, Аленс. Др. 459 2,4.6

-— Са.г за мном господо, рече кнез, и брзим корацима пође наиред. ГЛАВА XV. Еобна здравнца После 10 минута кнез Мутимир био је у стану свога рођака, господина ђенерала Врбавца. Ушав у предсобље, кнез нареди жандармском капетану, и евојим ађутантима да остану ту, а руком даде знак жандарском капетану знак, који је само он разумео, нашто овај одмах нареди неколицини жандарма да заузму све излазе из ђенералсве куће и да пред сваким ирозором стане по један стражар. Кућа ђенерала Врбавца била је добро нозната кнезу Мутимиру. Пошто је издао ађутанту потребне заповести, кнез крупним и одсудним корацима приђе вратим^ ђенералова кабинета, где је овај обично у вече радио. Слуга ђенералов прискочи да учини услугу кнезу, да га пријави и да му врата отвори али кнез махну на њега руком и рече му да се удали. Слуга се зачуђено склони мало на страну <_ па стаде. — Удалите га из предсобља — рече кнез

оштро ађутанту и наредба кнежева одм ах је била извршена. Баш у тај мах ђенерал Врбавац читао је неке стране н вине, изваљен у наслоњачи крај свог иисаћег стола. Чувши некакав необичан говор пред својим вратима, ђенерал беше устао и ношао да види шта је, кад неко јако закуца на врата. — Унутра — викну ђенерал Врата се широм отворише; у собу уђе кнез Мутимир. Ђенерал се веома зачуди. — Откуда та срећа! — викну он изнеиађен, не знајући шта управо да рекнеНије никаква срећа — прихвати кнез Мутимир опоро. — На нротив, да је срећа, по такав аосао (кад је узбуђен кнез је удварао своје обичне граматичке ногрешке) ја никада не бих требао да пређем праг ове куће. — НГга је, за бога, шта има? — упита ђ^нерал чисто поилашено, кад сагледа бледо, узбуђено лице кнежево, које се час по грчевито купило и развлачило. (наставиће се)

Власннк и одговорни уредник Пера Тодоров*