Мале новине

су пмали извршти вучење, на чудан вачин. изостали а извршио га неки дечк«, кога су изабрали из иублике. Жали НикиФор прича, да је онај господин, који га је у своју канцеларију водио, био нешто мало хром. Истрага је поведена. — Истом лисгу даље телегрлфишу : Онај дечко, који је на место НикиФора вукао бројеве, дошао је, као што се тврди, с неко« госпођом у црно одевеном, у зграду где ће се извршити вучење. Потврђеноје да јеу „Хотелу Царевића" становао од 18 до 23 јуна „Мелхиор Фаркаш, адвокат из Лугоша," кога су видели с неком у црно одевеном госпођом ни стененицама оне зграде, где се врши вучење. Ова госаођа отпутовала је из Тем- швара претпрошле суботе заЈедно с оним дечком.

ПИСМА УРЕДНИШТВУ

Уредништво је добило следеће нисмо с молбом, да га оштампа. Г. Уредниче, Управа Народнг Позоришта дозволила је неким својим члановима, да могу давати преставе у хотел „Имиеријалу" и одобрила им, да из нозоришне гардеробе могу узимати што им и колико им треба. Унрава је овако своје решење донела не на намет, већ, по свој прилици, по некој потреби. А та потре ба мислим за се састоји у овоме: У нас не постоји глумачка школа, где би се младеж могла васиитати и снремати за позорницу, већ се младићи узимају те ее, ш> нужди, употребљују за позорнипу, и ако неприпремљени. Они само за то време се и нлаћају. А кад настану нозоришни одмори, онда ти младићи осгану и без носла и без сресгава за живот, и онда би морали л а се одаду нословима, који им ни мало не би служили угледу, већ би их још могли скренути с пута, којим су гјошли сиремајући се за позорницу. Дакле, кад је управа оваким својим члановима дозволила да могу давати нреставе и ставила им на расаоложен>е гардеј )обу, она је свакојако имада на уму двоје: прво, да ти младићи не лрекидају своје сиремање и друго, да се људима да приливе да могу

као поштени и солидни људи да онстану. Али, чинећи ово добро, управа им је ставила и једну незгоду тиме, што је одредила да се каси унраве народног иозоришта даје сааки дан по 6 динара од прихода, који они добију на пресгави. Кад се узме на ум, да тим људима треба помоћи, да им у њиховом послу треба олакшати; кад се даље узме на ум да они наилаћују уланннцу само по 50 п. дин. и дн није велики број посетитеља; кад се узме на ум, да од тога малог прихода треба и да подмире трошкове и да се сви чланови исхране, онда им нијетреб лло узимати ни тих 6 динара дневно, јер се каса народног позоришта тиме неће много хаснити, а овим младим људима би била ирилична закрпа , кад би им тих 6 динара дневно остајало. Па не само то, но члан кварта варошког није задовољан ни тиме што се илаћа 6 динара, већ би хтео да плаћају више. Он чак тражи да се за музику наплаћује 2 динара, јер вели музика је обашка, а позориште обашка. Врло чудно схватање. Позириште ее не може ни замислити без музике. Кад се ови млади људи одупрли овоме, благајвик управе вар. Беогрвда подвикнуо ии ј■; да ће бити чудо од њих, ако му не илаћају и та 2 динара. Ја вас молим госнодине уредниче да изнесете ово неколико редака у вашем листу, те да се овим људима помогне, за што вам унапред благодарим. Један грађанин п I) 11 [ и 11111111 т I ј 111111111111111; 11111! 11111111111 и 11 и 1111111111111 ГГн

КАЛЕНДАР Поие/\ељ'>к Прзвоелавни: 3. Јаков Анатол. патр. Катодички: 15. Растан. апоет. Сунде излази 3 јуда у 4 с. 2 м. Сунце валази у 7. с. 40. м. Мене месеца : Пун месец 2. Дан је с почетка 157з сати, а нок 8'/ 2 с пошто нарасте још ва — м., иде после на маљак и окраћа на — — с. и 55 м., а ноћ за — сата.

К У Р С

Дукат. 5.66 Нанолеон 9.46 Српски лутријски 3% лозови 34-40

ИЗ ОПСЕРВАТОЈРИЈЕ Београд 2. јула 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак вавдушни Сна 0°1

Темпвратура ваздуха (С°)

Влажност ваздуха (релативна)

747,30 м. м.

26°,9

746,14 мм.

33°,1

Ветар I иравац и јачина) Максимална температу^а 35°,0 Минимална темиература 21,°7 Време : лепо; Киша . јуна, свега 25,9 мм

СТАЊЕ ВОДЕ

За последља 24 сата од 1—2 о. мес. опала јв вода са 5 сантим.

коликаје вода 1. јула 2-78 2. јула 2'73

продаз испод ћуприје 11-22 11-27

Ред примања по министарству Министар унутр. дела: сваки дан нре нодне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр двла : четврком од 11 — 1 ч. пре подне. Министар војни сваког дана од 11 — 12 ч. "ем недел.е и празника. Мин. нравде: сваЛ^г дана од 9 и по часа до подне. Мин. грађевине; сваки дан од 11 —12 ч. пре подпе. Мин. просв. и цркв. дела петком од 11 до 12 часа пре подне. Мнн. привреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне Министар Финанци .је уторником и петком од 10 — 12 пре подне.

Ред цензура по новчаним заводима: Привилегована народна банка, понедел.ака среда и петак. Беогр. кредитни завод уторак и петак. Задруга за међусобно помагање и штедњу понедехак и четвртак Српска кредитна банка понедељак, ереда петак и субота. НАРОДНА БИВДИОТЕКА отворена јо сваки дан од 8 до 12 сати пре подне.

ФИЈАКЕРСКЕ ТАКСЕ По вароши дању : за четврт сата 1 динар, за пола сата 1 и по динар, за три четврти сата 2, за цео сат 2 и по динара. Ноћу двогуба цена. До станица желевничке и паробродске, и обратно, за четирт сата 1 динар, За сваки четврг сата више по пола динара. У Топчидер и натраг 6 динара задржаваући се 2 сата од поласка до повратка. За сваки четврт сата више по пола динара. За свадбе 10 дин. за 4 сата Ноћу до железнич. и паробродске станице и обратно 8а сваки сат по 3 динара. НоЂу у Топчидер и винограде 4 динара на сат. НоЂ се рачуна од 1. Маја до 1. Октобра од 8 сати у вече до 4 сата у јутру, а од 1 (Јктобра до 1. Маја од 7 сати у вече до 6 еати у јутру. Цена је за возидбу иста, макар се и више љих возило. За већи и мањи пртљаг по пола динара од комада.

ТАКСА ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ НОСАЧЕ Од излаза до отправништва пртљага за пртљаг или за ручне ствари до чекаонице и железничких кода , иди само из чекаонице до желез. кода 5 пара дин. од комада. Од излаза до отправништва за пртљаге преко 25 кила по 30 п. д. од комада. Путнички пртљаг од иадаза или ручни пртл.ага до истог, 15 п. д по комаду. Од места издавања до места вожње за путнички пртљаг преко 25 кила 35 п. дин. од коиада.

ТАКСА ЗА ВОДОНОШЕ Савамалски кварт до чесме спрам министар. грађевина 25 п. дин. Савамала и савски одсек на вису, варошки и теразиски кварт, запад. врачар, варош капија по 40 пара дин. Остале улице по 50 п. дин.

ИЗ ХАЈДУЧКА ЖИВОТА

из бележника једног вечитог робијаша * * * (9) 1. ИСаја, 1879. 2. Прва нрв. Попадија је још седела у ходнику с оном девојчидом, и ја сам их с поља из мрака лено видео према свећи. Нахраним псе, али сам их прво умамио у једну качару у шљивару, на сам им ту бацио да јсду. Рачунао сам ако и узарлучу, неће се чути. Сад је ваљало да се обезбедим од љули. Истина, ахар где су они спавали био је прилично далеко од куће, али добро кад се викне, опет се могло чути, а Стојадин је био лак на сну. Ириђем полако ахару и чујем их где се унутра још разговарају. Ослупшем тај разговор, и шта чујем, договарају се, како би бнло да снавају

на пољу. Жив пј етрнух да то не учиае. Но они најносле доконаше, да сутра направе на нољу повисок кревег, јер су се бојали змија, којих је било у једаом камењаку близу куће. Оставим их ту, па се вратим да видим шта је учинила попадија. Врата бејаху затворена. Свеће у ходнику нестало. Значи, нопадија се повукла у своју собу. Али шта је било с оним девојчетом ? Опо је но некад спавало у попадиној соби, а но некад у другој собиди, десно од попадине. За уснешан нападај добро је било да се и то зна. Прескочим у малу баштицу што је била око куће, па полако, побауљке, дођем под попадин прозор и приелоним ухо иа зид. Подуже сам слушао, ади баш ништа не чух. Само што једаниут зашрипута кревет, значи попадија је већ легла. Извучем се полако из баштице па се унутим опет ахару да обиђем оне тамо. Већ је било прилично зашло у ноћ, и ја сам сваки час ослушкивао над ће се јавитв дружина, коју чекам. Једнога сам био доводио те му ноказивао, од куда ће доћи и упутио их да уђу на малу капијицу у шљивару. Ишчекујућу њих, једва сам чекао ла ови у ахару једном поспе.

Прикучим се вратима — мир, ништа се не чује. Ослушнем још — ништа. Сад чисто задржим и сами дисање, на полако, н:. нрстима, ириђем вратима, ухватим за резу и нолако приклопим врата и намакнем резу, а још иреко дана врата сам био добро под мазао да не шкрипе Ваш у који мах ја натурих резу, унутра неко од оних што сиавају нешто промрмља. Претрнух, но срећом онај је то нешто у сну викнуо, јер после више ништа не чух. Кад сам тако све уредио, чисто ми мало лакну. Изгледало ми је, као да је нола посла већ свршено. Сад изађем и седнем на један камен нод орахом. Ноћ је била једна од оних ноћи, кад нема месеца, али је небо било доста ведро, а звезде су просипале на земљу ону сумшиву светлост, што није ни светлост ни мрак, на којој видиш и не видиш, распознијеш поједине иредмете, али ни један не видиш онакав каКав је, но сваки друкчије. Орах, под који седох, био јс велики, а његове дуге гране повиле се скоро до земље. С тога је под орахом било готово са свим мрачно, и ја сам ту могао комотно седети неонажен ; баш да ме ко и гледа, не би ме могао ви-

&ети. Седећи тако у мраку ја сам доста јасно видео предмете, што су били ван овога залатка под орахом. У даљини, на обзорју, видело се неколико авезда. Ја се загледах у њих кроз гране, гледао с*м донекле, како те звездице тренере , как > су час веће, час мање, док ми се на једаред не учини, да те зиезде поцрвенише као крв. Зажмурим, јер ме ово непријатно дирну. Али кад прогледах, и бацих поглед на звезде, оне су ми онет изгледале крваве. Окренем поглед од њих, па почнем гледати предмете на земљи. Видео сам црне редове дрвета и нову тарабу, која се беласала кроз сумрак. На један пут нешто шушну с десне стране. Пр нем се. Велики шарен мачак дојури од некуд, и баш кад би према мени, он застаде. Диже врат и нешто је гледао, па онда полако нриђе огради од баштице, што је око куће, скочи на њу, с ње се дохвати једне летве, намештене за лозу чардаклију, на по тој летви ишета на кућни кров. Гаедао сам га како полако корача самом ивицом стреје. Гледећи га тако, занесем се у неке мисли. (наставиђе се).