Мале новине

говорићеми о ониј тачки, где г. министар прича како је све ове садашње хајдуке данашња влада већ затекла у гори при свом доласку на земаљску управу. 1ВЕСНИ1-2

БЕОГРАДСКВ ВЕСТИ Отпутовао. Руски посланик г, Персијави, отиутовао је ноћас железницом цреко Беча у Петроград на двомесечно одсуство. * Посете. Његово Величанство Краљ примило је јуче у опроштајној аудијенцији рускога посланика г. Переијанија. А пре подне г. Персијани је посетио г.г. намеснике, министре и посланике страних скла и с њима се у очи свога поласка опростио. * Руски калуђери Лондонски „Тајмс* јавља да је титрополит Михаило позвао да у Србију дођу руски калуђери, јер се последњих година код нас тако умалио домаћи контингенат калуђера, да су се два манастира морала затворити. Да би ову оскудицу понунио, он ће да доведе све саме руеке калуђере у српске манастире, те да се тако подигне и душевни наиредак свештенства по манастирима. * ПутуЈе. Краљевски намесник г. Јован Ристић, који је у последње време прилично оболео, путује данас у врањску бању на лечење. * Нови листови. У Зајечару је почео излазити под уредништвом г. Р. Ницића нов лист „Тимочанин", коме је власник радикална странка. А у Нишу је по-т^" влаов ' м » > ,ДисТ мЧ С7Шра ке у НишуГ Уредник овоме листује „Влад. Миленковић адв. * Прилог. Управа „Београдскз тр говачке омладине" сем 3000 динара, што је сама ириложила ча иодизање споменика косовским јунацима, покупила је још 600 динара. Она ће и даље купити прилоге, па ће онда целу суму предати одбору за подизање сГ10 меника.

Ниеио Уредништво је од „Једног грађанина"чијесмо писмо саопштили у јучерашњем броју, добило лруго нисмо, у коме се вели : „Омашком пера изашло је у мом јучерашњем писму, да се такса од 6 дивара, што се наплаћује од позоришног друштва које даје преставе у ,хотел Империјалу" , наилаћује за иозоришну кае> а треба за касу уираве вароши Београда. Молим да ову исиравку у чините у првом бројувашега листа."

ДОМАЂ.Е ВЕСТИ Опаспа болест. Из Барајева, у срезу иосавском округу београдском, јављају пам, да је тамо био један случај разболевања »д оиасне болести дегави тиФус (Турћив ехапШетаИсиа). Разболела се жена сеоеког дућанџије. Лакар јој је одмах притекао у иомоћ. Узрок ове болести није се могао наћи. Лекар је наредио, да се очисти ееоска чесма, да не би можда вода била узрок овој опасној болеети. Од болеснице су уклоњени сви други , сем једне жене, која је негује, јер је болест прилеичива. * У селу Кораћици, под Космајем, појавиле се велике красте и велики кашаљ. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Велнки Епез Оетар Николајевић, верепик црногорске к п егињице Милице, отишао је на Цетиње у но ходе својој вереници. На станици на Ријеци дочекали су га руски консул Петковић и неколико црногорских официра. Кзез је с Ријеке отишао на црногорској јахти „Сибил". —4«+*»ПИСМА УРЕДНИШ ТВУ Ј Господине" Уредниче, будите тал-о добри те у вашем листу дајте места овом мом писму, које носи наслов : ЦАРИНСКЕ ТЕШКОЋЕ Поводом онога учута г. А. Миловановића царинара београдског, у 103. броју г Срп. Новина", који је још украшен садееетак нових тачака, виде се последице у 142. бр. „Срп. Нов." од 28. Јуна ове год., где се чини онет нова „измена у поступку царинаре

београдске за исплату царине по вредности", а та изчена чини се с тога, што се на пракгици показало доета заметно, а по увозникд и шгетно, да се поред оригиналног рачуна прилажу и оригинални товарни лиетови и т. д. Тако се вели у другом стунцу те измене. Даље се пак навоЈи, да ће се примаги и оверени препис месго оригиналног тАварног листа", но иоред тога шго ирелис мора бити верно изведен и, што за његову верност јемчи адресат, на њему сеј«»ш м »ра прилеиити и марка од динара 1*30, једап динар за таксу по тачки 12 тој 1У-тог дела закона о такеама , а 30 иара ди ар. за таксу по тачки 1 -виј истога закона и одељка. Дакле у главном, оно што се у практици показало као заметно и штетно, сад се донуњује иремисом и такееном марком од 1 динар и 30 нара дин. Откуда се то еад тек у нрактици показало да је заметно и штегно "? И зар се и све у овим ново Формираним тачкама упута неће исто тако пока зати заметно, штетно и жалосно; па зар се овај свет у залуд јада и жали овим новим проналаецима, којима се експериментише на његов рачун, и нанослетку, шта смо ми, београдски трговци, толико Богу згрешили, те да ее, са нашом кесо^ на нашим таба нима чине опити, којиее на практици показују заметни и штетни ? Па да ли ће се та такса на преписе од 1 динар и 30 пара умесно наилаћизати, кад на верниет нрениеа сам адресат јемчи , и да ли би очаква радња била умеена, кад у 12-ој тачки 1У-тог дела закона о таксама стоји овако : „За оверавање преписних »кга и исправа које нису веће од (едног табака 1-— динар", а у истом одељку у првој тачци вели се, да се такса одЗОпара динар. чаплаћује на „све иисмене и протсколарне преставке, или молбе у оиште и т д. и Да ЛИ су сад ти ијјсииси аа, чмју' п>р ност сам адресат јамчи, одиста нека оверавајућа акга", за којатреба наплатити један динар, као и то, да ли су оне „писмене и протоколарне преставко или молбе у опште", за које треба наплатити тридесет пара дин. и да ли ее у тргов. угоаорима ма где и ма које нојвише повлашћене државе даје право царини, да те преписе оверава, кад сам адресат за њихову верност јамчи, и да ли се на нослетку

прилози товарпих лисгоза и ориги налних Фактура могу сматрати као саегавни део деклерација, кад је трговачким уговором највише повлашћене државе јасно одређено да се прилог „(Јамо покаже?" По упуству царинском и уговору саАустро-Угарском, претписом г. министра Финансије 0 1 18. августа 1882. год. Абр. 10.933. у последњем ступцуб те тачке, такође је јасно ироиисано, који се придози сматрају као саставни део де«дарације, „а то су саио уверења из слободиог пролета", а не други, па према томе је са свим природно, дч како ориги ^алне Фактуре, тако и товарни лисг нису ништа друго, већ прилози, чијује главну садржину декларант у самој декларацији изложио, с тога они и не улазе као еаставни део декларација. Мн не знамо унраво шта се овим хоће и к) даје ирава појединим шеФовима, да преиазе свој делокруг и да се машају у послове ненадлежне и чисто законодавне природе. Па кад би један ше® царине имао права да сам тумачи законе и да из грађанског поступка бира за се параграФе, који су њему подесни, и који говоре о преводима са страног језика, и кад би један такав ше® извесне иараграФе иримењнвао из г .ађанског на царински поступак, не обзирући се ни на пронисе закона о устројству ђумрука, нити пав на цризната права тргов. уговорима, онда зар нас једног дана не би могла исто тако изненадити и наредба наквог шеФа поштв , — да ее ииема адресирају сачо на српском језику, или каквог ше ®а телеграФа, да ее депеше преводе са етраног на српеки језик. (свршиће се) ИЗ БЕЛА СВЕТА. Судар пооопа. На » у етра-у Г;Ц1ској државној железници, на станици Химберг, еударили се влакови, али срећом није било никаквих несрећних случајева. Врзи воз, који стиже у Веч у 7 еахати и 15 минута сударио се 29. пр. м. у вече у 6 сахати 52 мин. на станици Химберг с теретним возом, који је стајао у станици. Воз једолазио из Вудимпеште преко Бр/ка. Срећом влаковођа је оназио на 60 корачаја пред станицом теретни воз, те

се једва беше мало иочео онорављати од прве запрепашћености. Кнез подругљиво развуче уста, ступи корак ближе ђенералу и климајући главом и ударајућч гласом на свако питање своје отпоче овако — Ја неправедно вређам? И то вас врећам? Вређам тако нлеменита ђенерала? Па још у његовој рођеној кући! 0, какав сам ја то дрзак човек? А г. ђенерал Врбавац, то је само поштење. Та он живи само за иресто и отаџбину? Он је спаситељ династије, је л' те? Та ви накад ником нисте спремали викаквазла? Ви ником нисте радили о глави? Ви и мени нисте спремили отров!. .. — То је извртање и нечија накосна клевета — пресече га ђенерал. — Господине ђенерале, немојте једном злочину придавати још и једну подлост. Немојте се лажљивим одрицањем правити још одвратнијим. Ђенерал заусти да нешто рекне, но баш у том тренутку отворише се нагло врата на побочној соби, а унутра улете госпођа Врбавчетовица. Била је у својој ноћној хаљини. Уђе нагло као да је од некога бежала и још с врата преплашено упита: — Шта је ово? Какви су ово људи отку-

да ови жандарми свуда око наше куће?... У тај мах она угледа кнеза: — Ах ! Ви овде! Огкуда то? Ја ништа ни сам знала Она нође кнезу и таман хтеде да му се извини што се јавља тако у спаваћој хаљини, кад на једаред засгаде. Погледала је бол>е и кнеза и свог мужа, и видела је на њиним лицима исписану сву жесгину оне бурне сцене, што се мало час међ њима десила. — Шта је вама? — уиита она запрепашћена, погледајући час у кнеза, час у ђенерала — Шта вам је, за бога? Кнез прнђе госпођи и рече јој с пуно сау чешћа: — Ово је кобна и несрећна ноћ за све нае. Срце ми се цепа ири помисли на те- Али ту нема помоћи. Што мора бити и мора. Ти треба да си јунак. Ја ћу те звати кад буде по требно. Ти мораш бити присутна у одсудном тренутку. Али за сад најбољеје да се уклониш, док ја с ђенералом свршим један разговор. Хај де, молим те . . . . — Ију! тешко мени! — цикну госпођа — и изви се из кнежеве руке, отимајући се да не иде Ију, међу вама је нека несрећа! Тешко мени, шта је то ?

Онемели ђенерал једва се мало прибра. Он нриђе жени. — Иди у своју собу и буда мирна —рече јој он хладно и озбиљно. — Кнезу је праснуо ће® да се ћало истутњи. — Нећу, нећу, нећу, ја се нећу ма^ и одавде док не чујем шта је међу вама — узе се бранити госпођа. — Шта је међу нама? Ти мислиш бог зна шта. Обична препирка. Кнез је нешто љут. Остави нас да се сиоразумемо. Ти ћеш нам само сметати. Ако си рада да што ире оиет све буде у реду, изађи. — Је ли тако? — окрете се госпођа кнезу. Оа поћута мало, па онда одговори иореко и развучено, као раеејан човек, који говори ]едно а мислима отишао бог те нита куд. — Да, да, тако је ... . — Па што си ме онда онако преплашио Оне су твоје речи страшне, да је ова воћ неерећна за све нас — рече госпођа нежно ■■ као прекорно. (наставиће се)