Мале новине

је то века Финија еељанка. 0 дечк$-, који је вршио вучење, говори се да је рођени еин Фаркашев. Сав новац тто је Фаркаш у Пешти иоложио и износи на 200 000 Форината, задржан је за аустријску вдалу, која је добитак испдатк .да. Саслушавани су и лутријски чиновници, Пиншек и Суботић, аа су и они затворени. Сада се тек сумња да су и пређашњи згодици Фаркашеви од 36 000 Форината и 12000 Форината исго тако преваром добивени — Нове фориите. ,11. Лојду" јављају, да су нове Форинте издате само због оскудице папирног новца и ако се видело, да се с нових Форината (ајнцера) боја отире. У осталом, заједнички аустро-угарски министар изјавио је, како ће се у скоро нустити у саобраћај Гоље и сложеније боје Форинте, и да се већ ради ва нацрту тих нових Форината. — Са париеке изложбе јавлају, да је бивша шпанска краљица Изабе ла с кнегињом Енумалијом 1. о. м. иосетила париску изложбу и прегледала павиљон државе Монако. „ — Путни- на ве -^илл^Г. „Др. Грахл, нроФесор аа у1л^ ,,_р К ^-«^У У Упасали, <"гигао је у Парид чожбу на ведисипеду. Како се к; из Швсдске ва ведисипеду, он чије никако није ни ишао. Про1>Д вао је Шведску , Данску , Немачку, Бедгију и ФранцЈг^у од белгијске границе до Париза' — Свети Колумбо. Енглески дистови доносе, да ће напа Лав XIII. дати нроналазачу Америке, ХристиФору Колумбу, назив „УепегађШе" Овај се назив даје пре но што се ко нрогдаси за свеца. Већ се за ово изјаснило 850 кардинада, надбискупа и бискупа. — Опет БоГјхамшда. Ми смо пре неки дан донели, как-/ су сељани једног села у Хрватској нашли, да се на дну једнога ,бунара види мајка Божја с Исусом на рукама. Сад опет „Обзору" јављату да се у селу Тре■ 7 -л ■, „ »•V г-гР) ол услед вести, да се у оној окодини већ двајестак дана показује неко осмогодишње златокосо девојче, које народ ономашњи сматра као приказ блажене девице Марије. Хиљадама људи нохитало је да види чудо, а на неких 40 људи тврди да су видели то девојче. Остали народ, иа и изаслана комисија вдасти, нису се ни о

чему могли уверити. Комиеија је испитала особе, које тврде, да су ви* дели чудо, али је казипање сваке особе друкчије. Једни веле, да су видели дете у повоју, а неки опет да су видели само неку светлост. У опште, кога год ниташ, свака ти друкчије казује да је видео. Докле се испитује и даље,' шта је у ствари дотде светина ненрестано у грдно великом броју одлази да види чудо. Врло је занимљиво да у тако кратком времену у Хрватској изађу две појаве, које лаковирни и празповерни свет намамљује те иде као на некакво чудо. Сва је прилика, да се неки спекуланти хоће да користе лаковерношћу и празноверицом света. Али се од власти може очекивати, да ће она сваком таком покушају стати на пут те не дати да сечСЂет заводи ма да оне могу таким постунком изазвати читаву буру светине противх себе.

КЊИЖЕВНОСТ

Босанска Вила У свом 13 броју, сем наставка започетих ствари, доноси још: Гдујеми Томо. Дртице од Ми^ана М. Де^ — На гробу болано"г Дојчина, несма !ојислава. — Сеоски часи (М. Томпа). :а Лазара Николића, — Нешто из нароиуедеципе. Скупио С. У. — Листак: опис; слике СераФима Перовика митрополита хер цеговачко -Захумског; косовска петстогоди -Ј шњица у Сарајеву; Видовданска прослава) у Мостару и косовска крослава у Чајничу. — Пове кљиге. Разговор угодни народа словинског VII (./99. свеска народне библиотеке Браће Јовановића). Дена 35 пара дин. ' Приповетке Николе В. Гогоља. II (798 свеска нароДне библиотеке Браће Јовановика). Цена 35 пара дин.

СМЕСИЦЕ |. --"'.■ О-- - — 1 ** ј" Си ј : Неки немачки иутник, Мозер, прича ј како у Букари руска војска врши чудну заповест на војничким вежбањима. На команду војници се извале на леђа, дигну ноге у вис скоче за тим на ноге и јурише вичући г ура!" Овај обичај постао је, веле отуда, што су Руси, при заузећу Самаркалда морали прећи нреко неке мале речице, на да

би истресли воду из чизама легли су ! на деђа и вода им из чизама исцурила Урођеници у Букари сад верују да је то номогло Русима да победе и да кад тако учине, да их нико не може победити! ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 8. јула. Петроград. Царевог стрида великог кнеза Константина Николајевића, ударила канља. Услед нарализе десне стране изгубио је моћ говора. Лондон. „Рајтеровом бироу" јављају из Занзибара, да су Талијани пријавили свој одустанак од међународне блокаде. Париз. Констанс је решио да образује бригаду од 100 агената, којима ће бити поглавити задатак да растерују бунтовне скупове. Париз. „Тан" јавља, да се у министарству Финансије, а исто тако и у Другам министарствима, наставља отпуштање чиновника буланжистиче Фракције. Нарочито ће министар унутрашњих дела отпустити 30 потчињених му чиновника, чија се зеза с буланжистима видела из хартија, узапћених од стране државног суда, Рим. „Фанфула" јавља : Услед забране једног иредентисгичког одбора у Риму, телеграФисао је Крисни преФектима, да забрањују сваку иредентистичку маниФестацију. Тршћанскн генернлни конзул Дурандо премештен је у Лиј верпул. У Трст долази ливерпул{ски конзул.

ПРИПОСЛАНО*) *) За ствари под овом рубриком уредииштво

не одговара.

Божину Благојсви&у трговцу Краљево. Ти знаш твоје материјално сгање. Ти врло добро знаш, да кад год си

имао зорта у иогледу исплате меница, да си се увек обраћао мени за новац и да сам ти се вазда и као човек и као трговац одазвао, давајући ти новац за исмлату твојих трговачких ду гива, па још без икаквог иисмена, апелујући на твој трговачки карактер и ти ми у почетку ноштеио враћаше позајмљене суме. Но на моју нревелику жалост, нреварих се у твоје поштење и карактер на шта сам највише апеловао до пр. године. Обе ове врлине банкротирале су код тебе, а да је тако у истини, доказ је тај, што сам ти ове годинч оиет на молбу тво)у дао у четири ока без икаквог писмена 200 динара кад си био у најкритичнијем Финансијском исложају, а то је мој драгановићу било оног ваката, када је помоћник радње г.г, Марића и Ризнића трг. из Београда иосетио Краљево, са условом да ми ову суму вратиш до извесног рока, ношто ће ми онда новац требати, али се грдно преварих у рачуну. Ти не само да ми горњу суму ниси до извесног рока вратио, у целости, већ си ми давао почасно и онда кад ]е се теби прохтело. Шта је се тебе тицао рок што је мени требало о року вратити, те да ја код мог крваво стеченог новаца не тражим у другога и плаћам интерес? Све је то за тебе било шианска села. Па да је Се бар и тако ова ствар завршила, ни по Јада, ал ти очигледно хоћеш дами закинеш рест у 26 40 динара воје нећеш моћи порећи, јер тврди твој својеручни потпис v моју трговачку књигу. То ми је безсумње залога тиоје топле благодарности за учињене ти моје услуге, које ћеш кад тад опет иожелети, али их више никад од моје стране уживати нећеш, Твојим неоправданим поступком, који ти убија трговачки углед, дао си верну сведоџбу твог примерног трговачког карактера.! Поправи се, млад си и то мош постићи, само ако хоћеш. А саД те позивам, да ми у року за десет данз од дана кад се ово оштампа, положиш рест дуга, иначе ћу тражити нанлату еудским путем а то по тебе неће бити најпријатније. Д. Н. РадсављевиК трг жз Ераљева.

ПОДЈШСТ&К

Сцене из новиварског шивота

I. Рђаве платише 6.

(5)

Показали смо три четири слике рђавих платиша. Да рекнемо сад коју о нопинарском дугу у опште. Ваљда нема под небом гора и непоузда ија дуга од новиварског. Пре свега, он је рђав с тога, што се веома лако прави. У другим стварима човек се мало и стиди и затеже да тражи што на верееију, али код новина то је сасвим обкчна ствар. Као год што је у обичном животу лако потражити од човека цигару дувана (док никад не би потражили парче хлеба), тако је исто лако нотражити новине на вересију. Рећи уреднику, молим те, шаљи ми лист, па ћу ти платити — то је најобичнија нојава. На улици, у кавани, где вас еретне, иознаник, па често и

сасвим непознат, без икаквих докумената, без икакве значке да је доиста иоручио лист код вас, он вам просто вели: шаљите ми ваш лист, И, по уведеном обичају, таке поруке сматрају се као сасвим пуноважне, и уредништво их испуњава. Наравно, кад дође ствар до плаћања, онда не иде тако лако. У колико се лакше прави, у толико се теже плаћа новинарски дуг. Нарочито је то случај с порукама из унутрашњости. Некад претплатник доиста заборави је ли платио или није,— мораш га, давле, опом^њати. Други пут зна да није платио, али све оддаже од данас до сутра; или нема прилику по којој би послао, или све рачуна „отићи ћу сам". Често рачуна и овако: Зар је уредништво спало баш на моја три динара? Мислећи тако, сам се не сећа да нлати ; потражиш ли му, онда се слободно сели, нарочито ако си се усудио да га јавно, у одговорима уредништва, опоменеш да плати. * — Зар сам ја банкрот ? Зар ти ниси мене могао причекати за тричавих 3—4 динара?! Па да си ми бар написао писмо, а не јавно, нреко листа ! Узалуд му ти доказујеш да уредништво нити има толико времена, нити има толико новаца ва бацање, да сваком претнлатниту пише

нарочито писмо—објашњења ништа не помажу И тако, док сваки претнлатник сматра да има пуно право, да му се на једпу његову реч но вине одмах шаљу, с друге стране смагра се као грубост и насртљивост уредништва, ако рђаве пдатише јавно преко новина позове да пдати. Та околност што су новинарски дугови увек ситни, дрнар, два, три, чини те тај дуг нико не узима озбиљно. И новинарскк дуг управо се код нас и не ематра као дуг. Нема случаја да је и једно српско уреднишгво до сад још судом наплатило своју вересију у народу. А ®акт је, да сваком листу, али свакол од реда остаје у народу огромна вересија, која је онога дана пропала, кад лист престане. А листови обично и нрестају због те големе вересије. Навешћемо овде само неколико случајева код листова, где сам лично био уредник или сарадник, „Старом ОслобоЏњу " у Крагујевцу остало је у народу вересије иреко 700 дуката. „Самоуарава " угасила се пред зајечарску буну с вересијом у народу преко 4000 динара. Поновљена „Самоуарава"' , под мојим уредништвом, оставила је у народу на вересији преко 3500 динара. „Радикал" се бајаги није давао на вере-