Мале новине
БРОЈ 20!
ИЗЛА8И СВАКИ ДАН
БРОЈ 10 П. Д
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ :
На годину. , На ло године На 3 меееца .
30 динара 15 динара 8 динара
1% РЕТ1Т ЈОТОШ
УТОРАК 11. ЛУЛА 1889
ГОДИНА II
ИДЈ1Е НОВИНЕ дневни лист за евакога ПРЕТПЛАТА ИЗ УКУТРАШЊОСТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО КОД ПОШТА ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕТПЛАТЕ — ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ
Огласи јевтино, по потреби и са сликама.
За свако оглашсње пла1;а се држ. < се ( р д.
ПиСМА и РУКОИИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКЈ „Малих Новина" Тспличиа венац бр. 17., на горљен опрату. Претплата се прима код свију пошта у Србији.
— •*' •* ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрани од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј с.д петит реда 10 пр. дин. ПРИПО ЈЛАНО етаје 50 п. дип. од петитног реда. тт штш
НсЂИ 0ГУ1АСИ ПО ПОГОДБИ
код „СКУПШТИНЕ" У УТОРАК 11. ЈУЈ1А 1889. БЕЛИКИ КОНЦЕРАТ РУСКИ И, СРПСКИ ПЕВАЧА г. Владииирова и г--ђе Колцова И ГОСПОЂИЦЕ ПОИОВИИЕВЕ СРПСКЕ ПЕВАЧИЦЕ. Између певања биће велики ватромет. "=/•^-^.3X3:^. 1л;Ега:^ БО ПОЧЕТАК У 8 1 / 2 ЧАСОВА У ВЕЧЕ С ПОШТОВАЊЕМ ,485,1-1 РУСКО-СРПСКИ ПЕБАЧИ
сТЗ' сТ)
А
Читај оглас Алберта Кона Синови у нашем листу. 399 12—19
ЈЈР
ИИИ1
1111111118
I
№№ШШШ Полицијски силеџилук. Полиција, којој стоји на челу г. К. Таушановић, отиочела је данас 10 јула против мене један сидеџилук, какав се одавно не памти у Веограду. Било је 10 часова из јутра, кад од старешине теразијског кварта добијем у затвореном вуверту овако писамце: „Господине, „Изволте сада одмах доћи у кварт теразијски ради саслушања 10. јула 1889 год. Ваш поштовалац д. ЧОЛИЋ. „ГосподинуПери Тодоровићу, уреднику „М. Новина." Писмо је донео жандармериски ноднаредник. Дозовем га у собу и рекнем му: „Ши ти , војниче , и кажи твоме господину да ћу одмах доћи." Поднаредник ми примети : — Мени је речено, господине, да идем с вама и да вас не остављам. „Ј1епо, рекнем му ја, онда причекај мало, сад ћу ја/ После једанајест часова пођем ; ја напред, жандарм за мном, па у кварг. Г. члан Чоловић саоншти ми да се оптужујем за оаорочавање власти и прочита ми оптужбу, где се вели ово:
Пера Тодоровић, уредник „Малих Новина" опорочава власт не само у свом листу, но и јавно по каФанама. Тако је код „Руског Цара" у ка®ани причао као да мује полиција нагнала у кућу бесна пса, па га ту оставила; како полиција смета његовим разно | сачима да носе и продају новине; како му је иред кућу полиција наместила некаква преобучена жандарма, који га узнемирава и пази нањега, а у Крушевцу кад је био, опорочавао је власт како еамо једу и иију, а ништа не раде. С тога се према овоме речени г. П. Тодоровић опту жује за јавно ои< рочавање власти. На ову оптужбу ја одговорим: Ја сам се у новинама доиста жалио и тужио како ми полиција ствара разне сметње и неприлике. Ту сам изнео ствар о бесном псу, о преобученом жандарму, који ми је једно ире месец дана подуже чечао пред кућом сваки дан, као и то, да је жандарм број 12 у сред кнез Михаилове улице напао мога разносача, поцепао му капут и изгужвао новине То што сам јавно писао у новинама, наравно да сам говорио и усмено кад ме ко упита. Пошто сааки дан одлазим у кавану код „Руског цара" на пиво, дешавало се да ме онде гости унитају што год о ономе, што је изнесено у новинама и ја сам им објашњавао каква је ствар. Дакле ја нисам говорио ништа дру го до оно, што је већ било јавно ре чено у новинама, а што сам у новинама рекао све је истина, јато и данас тврдим, и готов сам у свако доба да то и докажем, што ће ми посведочити сав комшиаук и сви укућани.
А за нападу мог разносача у кнез Михаиловој улици, могу посведочити и г.г. Паја Божић и М. Миловановић, трговци, Да је у ономе, што сам ја изноеио и писао по новинама, било какве кривице, јамачно би ме тужила надлежна власт, а само би суд био позван да о томе реши. Међу тим таке тужбе није било. Моје писање дакле нкје садржавало ништа казнимо, а о чему се може у новинама јавно писаги, може се и усмено јавно говорити. Унраво било би нечувено чудо, да ја као уредник не смем дати људима обавештења о ономе, шго с»м јазно писао у новинама. И тако. ја сам у листу нисао само оно што је истинито, а у кавани сам објашњавао само оно, што сам у новинама писа >. Према томе нисам ни могао учинити никакву кривицу, па ни опорочавање власти. То сам у главноме изјавио на протоколу Г. члан на то ми рече: а, јесте. јеете, ви сте опорочавали власт и м ћемозато да вас казнимо. Неће бити чного. Једно тријеетак дана, затвора. За тим ми г. члан рече да приче кам, он ће одмах написати пресуду. За десетак минута пресуда је била готова. У њој се вели, пошто оптужени сам признајс своју кривицу. то се на основу § 357 крив. зак. казни са тридесет дана затвора. Тражило се и ја потпишем да ми је ова нресуда саопштена. Г. писар хтеде ме тада новести у главну полицију. Унитам га шта ћу тамо. Рече ми: „па да изјавите жалбу. Ја приметим да ћујажалбу изјавити доцније, у року од три дана, не морам баш сад. Но г. писар ипак наваљиваше да треба да одемо до полиције, па бисмо Јамачно и отишли, да није било доцкан, јер је нодне већ било цревааило. Одем кући. После подне око 3 часа ето ми опет г. писара. Опет ме је позивао усмено у главну полицију. На моје питање шта ћу у полицију? он у почетку говораше: „иа зову вас да одете, да се види шта ће бити." Но најносле признаде да ће по свој нрилици бити да ме зову да ме одмах затворе. Ја тада изјавим и издиктирам г. аисару у перо, да се такоме позиву не могу одазвати , пошто је незаконит. Полиција ме не може затворити пре, но што нресуда постане извршна, а она ће состати извршна после три дана, кад протече рок мојој жалби, или кад надлежна власт одбаци моју жалбу, ако сам се жалио пре три дана. У једно сам и изјавио, да ме полиција може у затвор само силом одвести, а да ја добровољно сам нећу ићи. Уставом је јасно нарећено, да престају важити све оне одредбе законске, које стоје у опреци с новим уставом. Тиме је престао важити и онај
грозни нарагра® у нашем казненом поступку, ио коме су полициске власти одмах могле кога затворити, чим га осуде, и не чекајући да се жали. Та етаринска пракса сад се може извршити само као насиље и пошто се прво Устав ногази. Ако полиција сме да гази Устав, ето јој нека доведе жандарме, на нека ме силом однесу, а ја добровољно ићи нећу. Г писар однесе ту оју изјаву, ала се на скоро опет врати списамцетом од г. члина теразиеког кварта, у коме вели: „изволте одма доћи у кварт да дате жалбу на осуду или да објасните што сте диктирали у иеру и Ја одговорим г. члану иисмено да он нема никакво право ни дужност да води бригу о мојој жалби. Ја ћу се жалити у законом року, кад ја нађем за згодно. С тога се не могу одазвати његовом позиву да идем да иред њим изјављујем ж; лбу. А ако ме он нозива ради другога чега, онда нека ми унуги редован нозив, па ћу доћи сутра тим пре, што је данас и иначе доцкан. Г. писир иде с тим писмом. Шта ће даље бити, видећем о. 10. Јула, 1889 у 6 чаеова по подне. * Испричали смо како је текао овај догаћај. Да се запитамо сад, шта све ово значи ? Шта значи да ме баш данас тако хитно позивају у полицију и то не обичним цозивом, но писамцетом и преко жандармског иоднаредника, а још хитниЈе осуђују ме на 30 дана затвора, и то баш хапеа, а о замени новцем нема ни помена? Шта то значи да сам ја за један сахат и позван, и саслушан, и суђен и осуђен, и госнода одмах навалила да ме ту сместа и ухапсе? И то све на трку и у највећој журби. У 11 сахати нозван , а у 12 већ осуђен и хоће да ме ухапсе ! Шта значи да се мени овако очигледно, незаконо и противуетавно ствара кривица за такве тричарије, као што је ово онорочавање власти, што се овде мени подмеће? Шта ово значи да једнога уредника у слободној Србији, под новим Уставом, попиција осуђује на 30 дана затвора, што је љуцима давао обавештења кад су га питали о стварима, које су изашле у његовом листу ; и то о стварима, које су изашле у новинама, које не садржавају у себи ништа казнимо, нити је ико до сад тужио уредништво за штампање тих ствари, а сад оно што се слободно могло рећи у листу, не сме уредник споменути усмено, кад га ко о томе што год упита ? Шга ово значи да се овако ашићаре гази Устав и врши очигледна неправда и насиље над једним уредником, коме је бајаги Уставом ујемчено право јавне критике, а који и по божјим и о@ људским законима, а и по вајобичнијој здравој памети, има неповредно,