Мале новине

БРОЈ 202

СРЕДА 12. ЈУЛА 1889.

ГОДИНА I

И8ЛАЗИ СВАКИ ДАН

ВРОЈ 10 П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ :

На годину. . На по године На 3 меоеца .

30 динара 15 динара 9 динара

Х,Е РЕТ1Т ЈОПКШ

МДЈ1Е НОВИНЕ дневни лист за свакога ПРЕТПЛАТА ИЗ УН7ТРАШЊ0СТИ НОЈГАЖЕ СЕ САМО КОД ПОШТА ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕТШ1АТЕ - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

писма и рукописи шаљу се ВХАСНИКу „Малих Новина" Топјшчин венац бр. 17., на гораен спрату. Претплата ое прима код свију пошта у Србији.

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На нрвој страни од нетит. реда 20 пр. д., а на четвртсј од нетит реда 10 пр. дин. ПРИПОСМНО стаје 60 п. дин. од петитног реда. ШШЕ ШТШ

ЖЈГЖЖЖЖЖЈГЖЖЖ/ГЛ

Огласи јевтино, по потреби и са сликама.

За свако оглашоње пла1>а се држ. гз се гп сп д.

ВЕТКИ 0ГЛАС4 ПО ПОГОДБИ

ДВЕ СЛУЧЛЈНОСТИДа поздравимо добродошлицом бившег краља Милана двема случајностима. Оне могу за некога бити пријатае, а за некога и непријатне. Ми нисмо криви што оне неће бити по вољи овоме или ономе. Ми ћемо поставити себи у задатак, да изнесемо две нојаве, које су свакако карактеристичне, Чудне случајности ! И баш за то, што су случајности, сматрамо да нам је дужност да их напоменемо, не коментаришући их за сад ничим. На челу данашње државне управе стоји као министар преседник човек, који је за време другог сриско турског рата био министар војни. Кад је данашњи министар преседвик био, за време српско-тур ског рата, министар војни, живео је човек, који је ондашњем стању био онозиција. Али тај човек умео је да изнад својих личних и партиских интереса стави много узвишеније много озбиљније и мпого благо.гворније ингересе, — интересе отаџбине. И одиста, тај човек жртвовао је тим интересима отаџбине све, што је могао жртвовати један чозек, жртвовао је живот свој. И жртвујући тако живот свој за интересе отаџбине, он га је сачувао — да га изгуби на другом, срамном, клеветничком пољу. Јест, кад ]е Јеврем Марковић опсађивао Пирот и успешно из вршио опсаду, онда му се створило велеиздајничко дело, које га је стало живота. И онда, кад је такав човек изгубио живот, у либералном кабинету седео је човек, који је заузнмао портФељ министра војног. и који је, шта више, био начелни и политички цруг Јевремов. Ми нећемо улазити у оцену прилика, које су влададе у то доба, ми ћемо само консгатовати Факт, и поћи даље. После скоро десет година, ондашњи министар војни сад је министар преседник и министар иностраних дела. Он је шеФ владе.

И баш у то доба, један од ње гових некадашњих начелних нри јатеља допаде затвора на начин, који је јединствен у свету. Једног угледног грађанина, једног уредника најраспрострањенијег диста српског, хапси српска подиција за то, што је о извесним појавима у нашем животу, који су за осуду, писао и осудио их. И не могући да на законити начин сузбије такво писање, данашња влада, преко полнције, прибегава крајње неуставним срествима. Човеку, који је јавно у свом листу рекао да постоје и осуцио извесне нојаве она подмеће да је због истих појава по каванама опорочавао власт, и као каквог последњег нробисвета, она га осуђује на тридесет дана затвора. Јест, за министровања оног истог човека, који је шеФ данаш њем кабинету, стрељан је један његов начелни и нолитички пријатељ, па како се вели, још в без његова знања. Данас, кад је тај исти човек шеФ данашњег кабинета, хапси се на најнедостојнији начин човек, који је твкође био начелни и политички нријатељ шеФу данашњег кабинета. Рекосмо, хапси се на најнедостојнији начин, јер одиста може ли бити што год недостојнијег, но кад се човеку за оно, што је рекао јавно у свом листу, подмеће, да. је буџаклијски опорочавао власт ! Зар може бити чега недостојнијег, но кад се поред свију јасних и одређених законских прониса да се кривице. штамном учињене, имају судити само судовима, те кривице полициске казне као обичан полициски иступ ! Ето, на такав недостојан начин ухапшен је јуче уредник нашега. листа, г. Пера Тодоровић. И баш за то, што је он ухапшен на овако недостојан начин и њега, и владе и угледа српске штампе ; баш за то, што је он ухапшен у доба, кад је шеФ владе његов некадашњи начелни и политички пријатељ, за време чијег је министровања друго доба без његова знања стрељан један други његов начелни и политички нријатељ — баш за то ми

страхуЈемо за уредника нашега листа. А не страхујемо за то, што смо уверени да данашњи шсф кабинета тако хоће, но за то, што знамо у каквим се рукама давас налази уредник нашега листа, и што се бојимо, да шеФу данашњег кабинета и данас не „пасира малер" да се без његова знања учини с уредником нашег листа нешто налик, на оно што је учињено с покојним Јевремом. Ми смо изнели ове две случај ности, па нека се нрема данашњем ностунању' иолиције цене а идући пут прећићемо на нову трећу случајност.

Отварамо нирочиту рубрнку под насловом иолициски силеџилун. У тој рубрици бележићемо све мере и све нападаје, које полиција вргаи противу уредчика нашег листа. Држаћсмо се најстрожије стварноски и истине, и изнећемо ствар само онако како се у истини деси, остављајући да их цена суд и оцена сама публика. Полицијски силеџилук. Ноћни лов. Стража око уредништва стајала је целе ноћи. И писари и жандарми непресгано су до неко доба гледали и мотрили на наше уредништво, а од неко доба пасари и жандарми разишли се. Осгала су само два жандарма да врше дужност те да им Пера Тодоровић не умакне, — и они су до 3 и по сахата ујутру тачно вршила дужеост, спавајући под багреновима испред куће г. Кујунџића. А у то доба су устали, очистилз се од ирашине, и један остао и даље да стражари пред уредништвом а други отишао у кварт — јамачно да тражи смену од ноћне елужбе. Полиција је тражила лова, иа га кије могла ухватити. Око 3 сата ујутру неки наши сарадници отишли су у штампарију да виде шта је с лиетом. Њихов разговор пробудио је жавдарме, који пчђу за њима. Сарадници заинтересовани овим, упуте се обилазним путем, љубичином улицом, где их она два жандарма оставе, а дочекају друга двојица с једним црномањастим писаром. Ови праме на себе дужност прва два жан дарма, и пратили су наше сараднике свима у;шцама до шгампаре , где се штамаа ааш лист. Г. писар са жандармима склони се испод балкона почоришног, и одатле су мотрили, шта ће и где ће наши сараднипи. А кад су видели, да ови иду натраг кућама, они их оставе и остану негде око споменика.

Близу уредништва сретну једног г. нисара, квји опазивши их, склони се у засенак уз тарабу на празном илацу, који је до нашег уредништва, и пусти их да ир.ђе. Кад се са свим расвануло, онда се сваова силакоја сеспремила за ноћни лов, разишла а пред уредништвом је остао један жандарм да ипак мотри да како год не измакне жељени плен из попициских руку. Ухапшење. Око 8 часова изјутра дошао је члан теразијског кварта г. Чолић у уредништво, и позвао нашег уредаика да иде с њам у полицију и преда жалбу. Г. Тодоровић је одговорио, како нико нема право да га позива да изјављује жалбу и да му је на то законом остављкн ров, у коме ће он поднети жалбу. У осталом он пристаје да изјави жалбу и да је иреда г. члану, иа какво решеч.е буде донесено, он неће моћи ништа против тога урадити. У осталом навео је, како због болести, за коју подноси и лекарску сведоџбу двоице лекара, не може да иде, него трзжи да га према тој сведоџби оставе код куће, а он ће наименовати заступника, који ће у место њега давати реч и потребна обавештења пред властима. Г. члан се није дао ни осолити, но је непрестано наваљивао да иде с њим у полицију и тамо сврше посао. Међу тин опт се с неколико жандарма иојавио наш ноћашњи „песвик стажар." г. Сима Аврамовић, а г. члан отишао управитиљу Глиши да тражи даље инструкције. Мало потрајало, а он се већ вратио и изјавио да нема друге, но да г. Тодоровић мора ићи с њим у полицију. 0 њим је дошло још некоиико жандарма и писар управе вароши Веограда г- Љ Узунмирковић, а да би сила била још страшнија дошао је и писар г. Татаровић Г. Тодоровић видећи ову силу, при стане и у 10 еахти и 7 минута пре подне оде с чланом Чолићем, писарима Узунмирковићем,и Татаровићем на колама у полицију, где је затворен у једаој од ћелија. Занимњиво је да је г. Сима Аврамовић, познати „пеенак стражар" командовао жандарму бр. 20 да сночи

на кола, што ]е ова) и учинио,

Али

на команду некога другога жандарм се изволео скинути са седишта кочијашева и кола одоше с иомеаутом госиодином али без жандарма бр. 20.

ВЕСНИ1-С

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Личне вести. Прексиноћ су прошли брзим визом, из Беча, Захарија паша и дворски комораик, иначе лични секретар бугарскога кнеза. Први одлази у Цариград, а други у СоФију.