Мале новине

Међ^тим м; ђарски лист ,Ви<Јаре8У Нјг1ар и има од свог доиисника нзвештај о разговору краља с митрополитом, који се много разликује од извештаја „Неие Гг Ргеззе" што се тиче краљевог првјатаљског тона према матроцолиту. По томе листу, краљ је ово рекао мигрополиту Михаилу: „Поздрављам Ваше Високоиреоевештенетво као митрополита Србије. Ја сам био далеко од моје отаџбине, у светој земљи, у Јевусалиму, Дамаску и другим местима. У свима тим местима, ја сам као религиозан човек сматрао за прву своју дужност, да "ноходим службу божју. Ја сам се у отаџбину моју вратио као хзџи)а да видим евога сина, своју отаџбину, свој народ. Ја желим, да ваше Високопреосв. са срећом и успехом ради на благостању наше отаџбине, нашег народа, наше цркве, али ја захтевам у име мога синакраља Алексадра и као његов отац, да следујете цринцииима, које сам ја поставио и пренео на Краља Александра, да више не падате у старе погрешке и да их аоправите. — Ове краљеве речи тако су утукле митрополита Михаила, да је он одговорио само: „Хвала." — За тим се краљ окренуо митрополиту Теодоеију и рекао му : „Хвала вам , што сте изашли да ме дочскате. Било ми је необично жао кад сау чуо, да сте дали оставку. Ја вас молим, да и даље останете добар син српске краљевине а ја вас уверавам о мојој трајној наклоности. Ми ово обележимо само по својој новинарској дужности не тврдећи нстинитост ни прве ни друге краљеве изјаве. Међу тим морамо забележити и то, да гласови, који се по вароши ироносе о дочеку краљевом на железничкој станици у главном нотврђују она) нрви — Нове Сл. Пресе — извештај. * Слика Т>. Крстића. Као што смо извештени, краљевско-српска академија решила је у својој последњој седници, да откупи за народни музеј најновију слику г. Ђ. Крстића „Вазнесење Христово" и већ је један од члааовл краљ. академије ступио у нреговоре с нашим одличним живоиисцем. За ову слику г. Крсгићеву веле стручњаци, да спада међу најбоље његове радове. *

Погреб. Јуче је био погреб Николе Ј. Мариновића, бив. секретара мин. ин. дела. При иогребу су ирисуствовали бив. митрополит г. Теодоеије и многобројни пријатељи и поштоваоци покојникови. Тело повојниково сахрањено је на старом гробљу у породичној гробници. Пре но што се пратња кренула из стана покојникова, дошао је Њ. В. бив. краљ Милан те оцу нокојникову изјавио своје саучешће у жалости, а за тим отишао.

ИЗ БЕЛА СВЕТА.

Ред примања по миниетлретв у Министар унутр. дела: свави дан нро иодне од 12—1 чкса нре иодне. Мин. иностр ДЕла : четвркон од 11 — 1 ч. пре подне. Министар војни сваког дана од 11 — 12 ч. сеи недеље и нрааника. Мин. нравде: сваког дана од 9 и по часа до подне. Мин. гриђевине; сваки дан. од 11—12 ч. пре подне. Мин. иросв. и цркв. дела петком од 11 до 12 часа пре подне. Мнн. привреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне Министар Финанпије уторником и петком од 10 — 12 нре подне.

У Топчидер и натраг « динара з држ.чваI ући се сата од полаека до иовратка. За I : сваки четг.рт сата кише по пола динара. За евадбе 10 дин. аа 4 сата Но+1у до железнич. и ларобродске станице и обратно за сваки сат по 3 динара. НоЂу у Топчидер и викограде 4 динара на еат. Но^ се рачуна од 1 Маја до 1. Октобра од 8 сати у вече до 4 сата у јутру, а од 1 Октобра до 1. Мајн од 7 сати у вече до 6 еати у јутру. Цена је за возидбу иста, макар се и више њих в08ил0 За већи и мањи пртљаг но пола динара од комада. ТАКСА ЗА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ НОСАЧЕ Од излаза до отправништва пртљага за пртљаг или за ручне ствари до чекаонице и желевничких кола , или само ие чекаонице до желе8. кола 5 пара дин. од комада. Од излаза до отправништва за пртљаге преко 25 кила ио 30 п. д. од комада. Путничци пртљаг од излаза или ручни пртљага до истог, 15 п. д ио комаду. Од места издавања до места вожње за путнички пртљаг нреко 25 кила 35 п. дин. од кома 1.а.

ТАКСЕ ЗА СЕЧЕЕБЕ ШУМЕ ОПШТИНСКЕ И ОПШТЕ НАРОДНЕ

Велико дрво родне горе .

. .

1263

дин

Средље „ „

8 42

„

Дрво за обичну греду .

1-27

Рог, мертак, баскија . .

043

Велико дрво неродне горе

337

Средље „

2'11

}■>

Рог, мертак, баскија. . .

0-21

Мечија леска велика . .

42.10

Мала леска не сме се еећи

Пруће од 100 ком. за продају .

0*43

»?

Велико дрво има пречник

сантимет.

Средље „ „ „

г>

Обична греда „ „

3 2

— Александер Д>ша као девер. Писац „Гоепође с камелијама" бранилац Дениса, књижевни бранилац свију палих женекиња, ступио је изненада међу чуваре морала. И недавно му се дала нрилика, да иромену свога мишљења и чином докаже. У Енглану, у околини Париза, славила се екоро свечаност „Краљице ружа" т. ј. најморалнија дезојка те околине имала се јавно п >здравити. И^абрана је дакле девојка од 18 година, која код својих сестара и браће најеавесније испуњава дужност мајке и оца, пошто су родитељи умрли. Девојка је узорита понашања и владања , и свечаност је обављена у трмошњој цркви. Венац од ружа метуо је одли кованој на главу сам чувени писац Дима са речима: „Срећан сам, што смем праву честитост крунисати. 1111

Ред дензура по новчаним з водима: Привилегована народна банка, понедељака среда и петак. Беогр. креднтни завод уторак и петак. Задруга за међусобно помагање и штедњу понеде-љак и четвртак Српска кредитна банка нонедељак, средз петак и субота.

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА отворена јо сваки дан од 8 до 12 сати пре подне.

КАЛЕНДАР Понедељак Православни: 17. Огљ Мараја (Вм. л!арина Католички: 29. Марта девојка Сунце излази 17 јула у 4 с. 19 м. Сунце аалази у 7. с. 25. м. Мене месеца: млад (нов) месец 16 Дан је с почетка 15'/а сати, а ноћ 8 1 /, с али до кра.ја овог мссеца дан окрака 8а 55 мин, а за толико и ноћ одужа. К У Р С Дукат 5.66 Наполеон ..... 9.46 Српски лутријски 3°/ 0 лозови 34'45 ——

ДОПИСНЕ КАРТЕ ЗА СРБИЈУ Просте стају 5 н. д., а с плаћеним одгоором 10. п. д. За међународну преписку 10 п. д и 20

ПОШТаНСКЕ УПУТНИЦЕ До 500 динара поштанском унутницом, а 150 путем тедеграФа код већих пошта. До 200 динарз. поштанском, а 100 динара телеграФ. упутницом код маљих ношта.

ПОШТА И ТЕЛЕГРАФ За писма од 15 грама теж. плаћа се 10 п д, за Србију, Славонију, Хрватску, Срем, Банат, Бачку и целу Маџарску. За устрију плаћа се 15 пр. д. На сваки 15 грама внше јошј по 15 пара дин. Писмо може бити тешко највише до 1 киле. Препоручена писма морају би^и на средини занечаћена. За препоруку плаћа ее 20 п. д. а за повратни реценис још 20 нара.

ФИЈАКЕРСКЕ ТАКСЕ По вароши дању : за четврт сата 1 динар, за пола сата 1 и по динар, ва три четврти сата 2, за цео сат 2 и по динара. Ноћу двогуба цена. До станица железничке и наробродске, и обратно, за четнрт сата 1 динар. За сваки четврт сата више по пола динара.

Великошколац тражи кондиције. Јамчи за уепех ученика. Упитати уреднишво овога лиета.

219

престајући да жедно уииј устима у руке. — Не могу, не могу! шапутао је. — Ви сте полудели: повика Нини с негодовањем и сва узбуђена, и истргиувши се из његових руку, које су је обухватале, брзо иобеже из хладника. Она је бииа узбуђена. „Како се усудио !" мислила је, дошавши у своју собу. — „Какав је то безобразлук!.. Јесам ли му дала и најмањег повода ?.." Она је осећала да трагови његових пољубаца као да јој пеку руке. „Сутра ћу отићи!" реши Нини. Она иони мало хладне воде и посу своје зажаррно лице прашком. Нини се до вечерњег чаја мало умирила и дошла је за сто са са свим равнодушним лицем. Она је мислила, да је који други био место Богданова, да би се више љутила, а од њега се увек а могли и очекивати најлуђи поступци. Богданов се старао да за време чаја не гледа на Нину. У вече је уграбио тренутак, кад је Нини била сама, и приђе јој. Он се незгодно спусги норед ње на диван и неко време је ћутао, кидајући неку травчицу. Нини је ћутећи шила. — А што сте се тако намрштили, тамо у хладнику? рече он најзад.— Ви сте тако лепи... Ја нисам могао отрпети... па какве су руке!

Па шта ? Од вас неће отпасти ни једно парче за то, што сам в&с љубио, а мени је највећа наслада љубити таку лепотицу. — Ви би прво трсбало да питате, да ли су другоме нријатни ваши пољупци, хладно рече Нини. — Дакле, ви се јако љутите? осмејкујући се упита Богданов. — Зар ее на вас може ко љутити! презриво одговори Нини. Сутра дан она је отпутовала, и врло се хладно опростила са Вогдановим. Нини се доста дуго после тога представљала сцена у хладнику, младо, страшћу распаљено лице Богданова и његове сјајне очи. По некад је просто осећала на рукама пољубац Богданова. Нека пријатна хладноћа, и против њене воље, пролазила јој кроз тело при тој успомени.

(наставиће се)

Богданов је довршивао једну своју студију Обично, кад је он цртао, заборављао је све на свету и с муком се одвајао од слике; али тога дана му посао није ишао од руке. — Фу, до ђавола! ала је врућина! повика он бацајући палитру. — Чак је немогућно радити. Боље ће бити да седнем и гледам у вас, рече он, премештајући столицу и седајући према њој. Нини се осмехну и заклони се књигом. — Одмакните се, како сте ми досадни, рече она каприцно. Нини је тога дана била врло лепа и знала је то. Лако летње одело, с кратким провидним рукавима, веома јој је лепо стајало. — Глава и нагиб врата стоје вам врло лепо. А руке! Каква лепота! Тако бих радо нацртао вашу главицу, била би као наручена за моју слику Хоћете ли позирати мало... а? — Говорила сам вам да нећу позирати, јер је то досадно, ја не могу дуго да седим на једном месту, то вам је све, па се уклоните. Али она на један пут осети , да је неко обухватио њена колена и да се на њене руке осуше пољупци. Нини брзо баци књигу. Богда. нов је клечао, жедно љубећи хаљину Нинину и њене голе руке. Нини подскочи и с негодовањем се исправи. Богданов је не иушташе, не