Мале новине

БРОЈ 210

ЧЕТВРТАК 20. ЈУДА 1889.

ГОДИНА II

И8ДАЗИ СВАКЖ ДАН

БРОЈ 10 II. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ

Ва годину. . На по године На 3 меседа .

II РЕТ1Т ЈОПКШ

МДЛЕНОВИНЕ дневни лист за свакога ПРЕТПЛАТА ИЗ УНУТРДШЊОСТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО КОД ПОШТА

30 динара 15 динара 9 динара

ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕТПЛАТЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ЛИСТ СЕ

■*ЈСЈГ*ЖЈГЈ'*ЖЈГЖЖ*.

Огласи јевтино, по потреби и са слккама.

За свако оглаиЈале плаћа се држ. тд се 20 ».

ПиСМА И рукописи ШАЈБУ СЕ ВдАСНИКУ „Малих Новина" Топличин венац бр. 17., на гораеи спрату.^

Претплата се прима код свију пошта у Србији.

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрани од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј лд петит реда 10 пр. дин. ПРИПОЛЛАНО стаје 50 п. дин. од петитног реда. шш штш НћЂИ ОГЛАС^ ПО ГШГОДБИ

ПРЕЛАЗНЛ УСТАВНд НАРЕХББА Прелазна наређења данашњега Устава послужила су данашњој радикалној влади, да покуша о правдати своје незаконите постунке с нашим затвореним уредаиком г. Тодоровићем. Али она ипак није успела да се оправда. И ма да стоји тај Факт, да је она с тим покушајем пронала, ми ћемо овом приликом претрести га наређења, те да што очитије докажемо незаконитост да нашње владе у поступању према г. Тодоровићу. 0 тим прелазним наређењима говори 203 члан Устава, а спеца.јално о случају, који је у нитању, говоре тачке 1У. и У. У тачци IV. вели се : „Док се не доеесу закони о уређењу нових установа, које се стварају овим Уставом продужиће своју радњу установе које се затеку кад се овај Устав обнародујг, управљајући се по одредбама овога Устава." А тач. У. вели : „Док се не донесе закон о истражним судијама вреде одредбе члана 9. овога Устава и за садашње ис тражње власти." Члан 9. Устава вели између осталога и ово: „Ннко не може бити притворен нити иначе лишен слободе " и т. д., а за тим: „Против решења о притвору има места жалби арвостеиеном суду. Ако притвореви не изјави ову жалбу за три дана од како му је решење о притвору саопштено, онда најдаље за 24 сата после тога рока мора истражни судија послати предмет суду и без жалбе. Суд мора у року од 24 часа од како је предмет примио издати св >је решење којим решење истражнога судије о притвору оснажава или уништава. Ово је судско решење извршно." „Органи власти који би скри вили нротив ових одредаба казниће се за незаконо лишење слободе." Даиле, чл. 9. Устава прописује да нико ее може бити притворен, нити иначе лишен слободе , дакле ни г. Тодоровић, до у случајима које је тај члан предвидео и на начин које је тај члан прописао.

А тај исти члан одређује да истражни судија има донети решење о притвору и иначе о лишењу слободе; да о такоме решењу има коначно да донесе решење само суд. А у црелазном наређењу вели се док се не донесе закон оистражним суд. , вреде одредбе чл. 9. Устава и да се ствари, које се још по данашњим законима суде, суде управљајући се по одредбама овога Устава. Ствар је чиста и јасна, Уставом се хоће од нолиције да одузме свака судска власт и за то се установљавају истражне судије. Али док се не донесу закони према садашњем Уставу, вреде досадашњи закони али да се доведу у сагласност с Уставом; док се од полиције не одузме судска власт и док се не донесе закон о истражним судијама, остају у сили закони по којима и полицијаможеза извесне ствари да суди. Али и ако је полицији још привремено остављено то право, ипак она то право мора подешавати према одредбама уставним, и о сваком њеном решењу има да решава суд, па било то решење о притвору или и иначе о лишењу слободе. Дакле, по чл. 9. Устава и тачкама IV и V прелазног наређења. полиција је још за време задржала и судску и иследну власт, и она има у томе правцу да ради. Али по изречној наредби члана 9. Устава, иолиција ннти може кога притворити, нити иначе лишити слободе, дакле не може ни осудити, док такво њено решење не одобри суд. Полиција је, по праву које јој још за неко време даје устав, осудила г. Тодоровића на 30 дана затвора, али његову жалбу није послала суду на решење, као што то прописује чл. 9. Устава. И у томе је погажен Устав. Радикална влада правдајући преко свога повереника г- Стојана Протића полициски поступак с г. Тодоровићем , позвала се на прелазна наређења уставва. Ми смо изнели шта се вели у тпм прелазним наређењима и довели их у сагласност с чл. 9.

Устава на који се та прелазна наређења баш и позивају и шта смо видели? Видели смо да полиција г. Ко сте Таушановића није смела лишити слободе г. Тодоровића, док по његовој жалби Суд не донесе решење\ видели смо да је полиција, противно уставним одред бама, присвојила себи пр>.ва која једино суд има и тако незаконито лишила слободе једнога српског грађанина. Дакле, радикална влада оваким својим полициским поступањем нрема г. Тодоровићу — а она је на уста г. Стојана Протића нризнала за своје поступке сва зла, која чини полиција огрешила се о Устав и она је, односно њен мининистар еолици је по последњој тачци члана 9. Устава крив и има се казнити за незаконо лишење слободе г. То доровића. Радо бисмо о овој сгвари чули мишљење наших правеика.

V хатар истине101 и 102 број „Одјека" напали су на данашње судове тоном, ако не сувише безобзирним, а огш се доиста мора рећи безобразним. Ми ћемо покушати да ово Фактима докажемо, те тиме изнесемо још једеом више да су бестидност и лаж главве и једине црте „Одјевове." Пратећи рад наше журналистике ладно и бесариетрасно, човек се мора ужаснутиод оне страховите лажи, којом иолузванични „Одјек" пуни своје ступце од како су му његови кори ®еји дошли на уораву. Доиста, шта има горе и бестидвије но кад сарадници и редактори Фамозног „Одјека" доносе онакове чланке, какови се налазе у горњим бројевима „Одјека". По тим чланцима, изгледа, да у судовима нашим седе само судије крајњег непоштења, нзсавесности и пристрасности. — То је ужас, то је једна подлост достојна само „Одјековаца". Људи, који тим начином денунцирају судство своје земље — то су прави издајници угледа и части српске државе. Јер, шта има горе, но када се по свету распростре глас, да су судови једне земље судови, у којима је заштићена само неправда, непоштење и пристрасност. У место да славна браћа „Одјековци", кад би и искре цоштења имали, мету руку на срце и узвикну, да, ако не стојимо баш најбоље са осталим чиновништ-

вом, да смо бар сретни да имамо доиста добре, угледне, савесне и поштене судије. Наши данашњи судови овакви какви су, у погледу беспристрасности и поштења надмишају куд и камо Француске, румунске и судове других држава. Од четири пет година на овамо ми добро знамо, како су се судови за време и напредне владе као и за време Фузије па и за доба чича Николипе безбојне владе, понашали. Истини ћемо послужити, ако кажемо да су судови стајали на такој висини беспристрасности, да им доиста на част може послужити. Јер ми врло добро знамо, кад еу за све горе поменуто време многе копФискације листова а нарочито „Одјека" и „Дн. Листа", поништаване. Знамо и сећамо се добро да је за многе оптужбе управине против појединих листова, првостеиени суд нашао да нема никаква дела и да је данашњи касациони суд сва та решења првостененог суда одобрио. Знамо истина и то, да је првоетепени суд по некад и осуђивао али само где је имало дела. Но мора се рећи и то да за све те оеуде за ондашње опозиционе листове казна није била велика. Она је била обично 200-—300 диаара, или од 10 — 30 дана затвора. Било је, разуме се, осуда и до године дана, но то само за увреду владаоца0 овоме није нужно говорити, нити примера наводити. Знају то данашња званична браћа. Али ако је нужно претурићемо архиву варошког суда, па ћемо наћи за све што рекосмо, да је истина. Но то све и врло добро знају сви сарадници „Одјекови" и ондашњи опозицијони а данас официозни листови, а имено сам г. Стојан Протић, Окица, сурадници „Дневног Листа" г. Св. Николић и остали. Зар сме на пр. један Стојан Протић да каже, да је од првостепеног суда строго осуђен, када се зна врло добро, да ]е за 4 А ела једном приликом осуђен само на 400 динара, дакле за свако дело по 100 динара или на 40 дана или свако дело по 10 дана. Нека каже Окица да ли је и колико пута осуђен више од 10—20 дана затвора или од 100—200 динара, и то и ако је осуђен, да ли је издржао ту казну или је бар новцем заменио ? — Па најзад, позивамо и све сараднике „Дневног Листа" — данас за славу начела, народних права и економног бољитка, све сами полициски чиновници — да кажу, да ли су икад више осуђивани од 10—30 дана затвора или од 100—300 динара казне, и ако, то у којим случајевима? — Не, господо, ако ма и мало још части и искрености имате, признаћете да су судови, и ако махом састављени од напредњака, стојећи у стриктно законским м уставним границама, судили по оптужбама поднетим против вас онако, како су само од вас а и целог јавног мишљења могли заслужити признање и поштовање, а ни-