Мале новине

БРОЈ 212

СУБОТА 22 ЈУЛА 1889

ГОДИПА II

И8ДА8И СВАЕИ ДАН

БРОЈ 10 П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину.... ... . . 30 динара На но године . 15 динара На 3 меееца .... 9 динара РЕТ1Т ЈОПНШ

МЛЈ1Е Н08ИНЕ дневни лист за свакога ПРЕТПЛАТА ИЗ УНУТРАШЊОСТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО КОД ПОШТА ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕГПЛАТЕ - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ ЕА БРОЈ

Писма и рукописи шаљу ск Власнику „Малих Новина" Топличин венац 6р. 17., на горљем опрату.', Претплата се прима код свију пошта у Србији. — •> ДЕНЕ ОГДАСИМА На првој страни од петит. реда 20 пр. д., а на чег ртсј г ,д петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 60 п. дин. од петитног реда. ШОТ 2Е1ТПН0

'ЖЈГЈГЈГЈГЖЖЖЛ

'ЖЖЈГ^ГЖ^УЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ

Огласи јевтино, по потреби и са сликама.

За евако оглашсн>е п/?аЋа се држ. г се <*0 р. .

ВЕЧЈИ ОГЛАС-1 ПО ПОГОДБИ

Истребитељи ,Одјек" се дигао на ведико дело. Није там 1. амо, тај еииковац хоће да треби. „Наша је земља толико изривена нређашњом неморалном владавином.... да ће требати још времена те да се истребе отровне мијазме." И ти ее ниташ зачуђено, драги читатељу, какве ли су то „отровне мијазме", и иогађаш да ли ће то бити оиа размрскаиа глава учитеља у Ли совићу, коме су зликовди од главе направиаи лепињу; или су то оне усијане вериге, којима иеку живе поиове по ужичком окру| у; или су то они иреобучени шиијуни, што чече иред туђим кућама ; или су несавесни иолицајци, који утрупачке газе Устав на сае стране; или је то најиосле оно бесно нсето, што је два иуна дана трулило пред нашим уредништвом све су то дОтровне мијазме", које доиста треба истребљивати. Али најпосле, ако баш и неможете да погодите какве ли то мијазме масли владино глаеило, ви се инак ра дујете што се ето нашло људи да требе „отровне мијазме" , јер какве биле да биле, чим су „отровне", и чим су „мијазмс", њих ваља требити Али полако, мој жалосни Србине брате, полако! Немој се тако брзо предавати радости. Читај даље, „Одјек" је велики, ваља то све прочитати. И ви читате даље (101 бр. „Одјека"). „Јер да није морслног брлога из прошлих времене, зар би у опште могле да се појављују у српском друштву „Мале Новине" ?.. Бар би могла једна странка кзјавити јавно да силази с поља отворенога политичког рада кад не може и несме јавно ? Зар би могао опстати г. Благојев орган?" Тако од речи до речи стоји у службеном органу целе радикалне странке. Да растресеме мало ова ,Одјекова" истребитељска мудровања. Да су из ирошлих времена доиета заостала мвога опака наслеђа, или, како их „Одјек" зове, „отровне мијазме", — то тврдимо и ми. Но да видимо које су и какве су то „отровне мијазме". По нашем разумевању то су рђави закони, несавесни, неспособни и подмитљиви чиновници, силеџиске чиновничке навике да газе Устав и законе, преступна пракса да министар издаје а чиновници врше незаконе и неуставне наредбе; то је насилничко гажење грађанске личне слободе и имовне безбедности, то је партаизам у свима државним надлештвима ; то је незаконито и ееуставно утицање одозго и прекорачавање одређеног делокруга од стране највиших чињеница државних; — једном речи то је — одозго наклоност на самовлашће, самовољу и терање својих ћеФова, у средини чиновничка, па и грађанска корупција (иоквареност),

одоздо ропско п\ж ње и кукавичко подношење свију насиља, а кад се дође до протеста одоздо, он ее обрће у об чан злочин и разбојништво. По нашем мишљењу, у опште речено,ето то су „отровне мијазме" из прошлости, које треба требиги. Па да ли и „Одјек" схвата ствар овако? Боже сачувај ! Он не само гпто не сматра као зло све оно, што горе набројасмо, и ово што као зло сматра цела Србија, а нарочито цела радикална странка, и што у сгвари и јесте оно несрсћно наслеђе из прошлости, од К(1га се треба што ире отрести, — „Одјек" не само што то не сматра као зло, већ његова влада баш напротив помаже и одржава сва ова зла — нека трпи, нека гледа равнодушно, а нека од њих баш отворено помаже. Ево доказа Је ли речишћено чиновншптво ? Није. Је ли влада својим држањем дала иознати и осетити целом чиновништву да је доиста настала нова ера, ново доба, где се кида са старом гмквареношћу чиновничком, а увОди се начело „сваком према способностима, раду и поштењу његовом" ? — Није. Је ли дат нример строгог поштовања Устава и закона? — Није. Је ли једном пресечено са старим зл употребама власти одозго; је ли показано да од <*ада у овој земљи нико никад ни над ким не може терати свој ће®, своју пизму и своју самовољу ? — Није. И не само што све то до сад није учињено, што би се још можда каво тако могло и правдати краткоћом времена, али на жааост овде има јасних очитих знакова да се стона у стопу корача старим путем заблуде и престуна, и да се наслеђена поквареност просто продужава и још помаже. Споменућемо само неколико случајева. Задржани су многи баш од најгорих и најпокваренијих.чивовпика.; још се штеде смутљивци, који су имали толика дрска безобразлука, да поред целе своје грозне прошлости понуде радикалној влади своју „верност", и она их је задржала. На саблазан целе Србије, не само да су залржани на својим местима, но су неки добили јаш и боље ноложаје, а неколицина су од њих људи, који су у прошлој владавини сматрани од радикалне странке просто као али духови ове земље. И ти „зли духови" башкаре се и данас са својим огромним платама само с тога, што је највећи зао дух над њих наднео своју руку и заштитио их. А као год што се с једне стране брижљиво штеде они, које „покровитељствује" моћни „одступник", тако се исто свирепо гоне сви они, на које он пружи прст за што је најбољи доказ наш уредник, који је истеран из службе одмах по доласку радикалне владе, и то једино по жељи и на изречан захтев извесне величине.

Двадесет година пипггала је ова зе.лља од самовоље и обести једнога са<"овољног и обесног човека. Он је дулас и Фактички и законо сведен у ре обичних грађана и иравно му је одузеч асвака моћ да може и д^ље тер^ти своју самовољу. А ш која вајда што му је то иравно одузето, кад ево Фактички радикална влада сама трчи том човеку и ставља му се на расположење, да му и сад врши све његове ћуди и садмшоље, (10 цену гажења устава и закона. Благодарећи кукавичком држању радикалне владе, дух самовлашћа и самовоље врши и данас у пуној мери сав свој кобни насилнички утицај, и ако је сва двајестогодишња борба радикалне странке била управљена на то да се та самовоља уништи и снречи, што је новим Уставом постигнуто. Алиштавреде сви мртви Устави, кад живи људи, који имају власт у рукчма, хоће да буду добровољне слуге и пандурице насиљу. Несрећна пракса министарске самовол -. и наеилничко гажење свију усЈ авних и законских прониса, ве само што није спречена и укинута,но се чак пошло даље, но што се икад ишло и под старим Усгавом. Оно што никад није учинио ни Гарашанин ни чича Никола, ни Туцак, ни ико, — то је данас уч"нио радикални министар полиције Таушановић и његов управитељ Глиша. Од кад је српске штамие не памти се да је икада икакав срн ски уредник био осуђен овако, како је осуђен г. П. Тодор>вић. Дакле на само што није настала , нова ера у строгом чувању и поштовању Устава и закона, но се улегло још у дубљи глиб изигравања и незаконитости, но што је ико до сад глибио и газио. Енглеска нема ни данас свој писани Уст4»в у целини. Многе веома важне уставне слободе чувају се свето у Енглеској просто по предању, по нракси, по навици, с тога што јецео свет свикао: ово сме, а ово не сме бити. и то се чува светије и строжије но ма какав нисани закон. Данашњи власници радикални и сами знају, да су иисани Устави и закони просто мртва хартија без живих људи, који ће их одушевити и дати им прави и ИСТ1.НСКИ значај у примени и извршењу. Они сами знају да ћемо од сви]у скупо и крваво извојеваних слобода у ствари имати само оно, што се у првим данима примене и вшпења новога Устава араксомосвешта као дух и смисао Уставаи закона. То знајуони, а то знају и противници народних слобода у Србији, те баш с тога, што то знају, ти противници гурају радикалну владу, да она сама својим рођеним рукама у ствари исценка Устав на ситне комадиће, да праксом освешта продужење старе тиранијеи самовоље, како би доцније у толико лакше умртвили и радикалну странку, и њена начела, што ће је

тући у главу њеним рођ<;ним маљем, што ће је клати њеним рођеним тупим ножем, који су јој језуитски утиснули у руку и навукли је да она сама у првим данима нримене новог Устава тим ножем коље слободу и личну безбедност грађана српских, кољући тиме у ствари само јадни Устав наш. И радикални слеаци слепачки су стегли тај убилачки нож и трљају њиме по гркљану новога Устава, уображавајући да кољу Једнога П. Тодоровића. И тако, „Одјек" и његова влада не само што не требе оно, што је истинско зло у Србији, истивско кобво наслеђе из прошлости и „отровне мијезме," већ баш напротив они те „отровне мијазме" иотхрањују,крепе и одржавају. Па да шта они онда сматрају као „отровне мијазме," као несрећно наслеђе из прошлости, које треба истребљивати на све могуће начине? Ево шта, „Одјек" је то јаснорекао. Као „отровне мијазме" он сматра црво пашс „Мале Новапе," посдс папредњачку странку, па онда либералну „Независност" („г. Благојев орган"). Другим речима , „Одјек" сматра као највећезло, које он хоће да уништава по што по то — прво оаозици■ оне новине, па онда опозициове странке. А то значи, „Одјек", службени орган целе радикалне странке, и полуслужбени орган радикалне владе, истиче девизу, да је партиски живот страховиго зло, управо једна несрећа српска, и то не партиски живот у оиште, већ то што у Србији има и дрЈтих иартија, сеш радикалне странке и радикалног „Одјека". Он назва и партије, и те листове, „отровним мијазмама.Њему су „отровна мијазма" чак и „М. Новине" и либерална „Независност," и он све то хоће да уништи, да почупа. Жали се што не може бити брзо, на један пут, и с тугом помиње како „још треба времена" за то, ала, боже здравље, он ће прионути, влада ће настати, ирегнуће се свом снагом, и једног прекрасног дана биће иочуиане и истребљеве све те „отровне мијазме," неће више бити Благојевог органа; странка, којасад.ме смејавно да ради ," биће злостављана толико те више неће смети нитајно радити, и онда ће све те „отровне мијазме" бити већ једгом сргћно истребљене; зло ће бити уништено, Србија ће бити сиасена — нестаће свега другог, а остаће само једна једина, неприкосновена и јединосушна радикална странка и њен „Одјек," као оно што беше у старо добро време оетала у целој Србији само једна једина, јединосушна а неразделна либерална странка и њен „Исток!" И Србијом ће потећи мед и млеко, и биће рај на земљи! Јест, жалосна и стидна заставо радикална, јест, КЈКавни „Одјече" мрачна и проклета времена највеће тираније