Мале новине

Али у сметењачкој Фрази сметењака цисцаисправке има таквих ствари, које нико никад неће разумети. Јавно се тврди, да човек својим писањем не смета влади 7 а тај исги човек баца се у хапсу за то, што је говорио у друштву два три пријатеља. Шта је говорио? Оно што је било написано у новинама, оно што је читало хиљадама људи, оно што само ,,као бајаги" смета влади; оно зашта сам извршитељ насиља признаје јавно да није влади било ни од какве сметње. Ти си, дакле, црвенкапи Соломуне наш , ухапсио једнога грађанина срнског за то, што је говорио оно, што, по твом сопственом признању , само „као бајаги" смета влади. И тако ти си ухаисио човека, ухапсио си га за оно што је само „као бајаги" нека кривица, само „као бајаги" разлог за осуду и хапшење. И ти то кажеш јавно, ти признајеш јавно/ Па онда даље: г. Тодоровићево писање не смета влади; она није с тога спрам њега нерасиоложена. Добро, па него зашто је кад није због писања ? Ваљда због говора? Али говор је понављање онога што је било написано; говор је стоину нута мање (па било добро или зло) од онога, што је било написано. не смета оно већ, како може сметати то исто, само мање и слабије ? Видиш ли, јадниче, како се сам хваташ? Смела те неправда и зло твоје, па не знаш ни шта говориш. Или јшн даље. Пошто је тврдио да влада није

нерасноложена сирам г. Тодоро внћа због његовог писања, она Ш!>риче даље и то, да је полиција нерасположена спрам г. Тодоровића. „Неке су новине" исгина „износиле" да је г. Тодоровић кажњен ,,због нерасположењавласти полицијске премањему, што њен рад у новинама напада, али ето г. Глиша не да ни то рећи. Дакле шта г. Глишо ? Ниете казнили г. Тодоровића за то што је у новинама нападао рад полицијски! Него зашто сте га казнили ? За то што је усмено нападао рад полицијски. Зар опет она иста горња бесмислица по којој је говор гори и опаснији од нисања, и писање није престун а говор јесте ! И шта најпосле доказујешти, сметени човече ?! Да ни влада ни полиција нису казнили г. Тодоровића за то, што су нерасположени спрам њега што их он напада ? То доказујеш ! Е, лено онда ћемо узети да сте га казнили с тога , што га волите; с тога што сте спрам њега распо ложени; с тога што вам се допада и његово писање, и њего

И тако, ако ништа друго а оно смо ,,званичном исправком'умудрени бар толико, да влада и полиција нису нерасположени нрема г. Тодоровићу, да га оне не мрзе, да им његово писање не смета, да се на његове наиаде у штампи не срде, на против скоро човек да помисли да га још за све то воле; једно , једно само, да није на ђавола опорочавао ту несрећну власт само то да, није — па никад боље, просто би га и влада и по лиција у недрима носили, јер његово писање, шта његово писање! нити оно влади што смета, нити га она с тога бајаги што ненави ди — боже сачувај, верујте, бога ми, ето г. Глиша тако каже.

тако и јесте — Вама смета поглавито ваша немирна, нечиста савест. Да сте ви на своме месту, један П. Тодоровић био би или наша десна рука, индиФерентан човек кога остављате на миРУ Ј е Р не бисте имали разлога ни да га се бојите, ни да га гоните. Читагељи ово је само нрви цветак из мириитљаве Г :ишине иснравке, убран на самом уласку градине. ТТТ то даље у башту, наравно да ће бити све више „цвећа 1, Јаком иду Мара и сватови.

ВЕОШИИ

ви нападаји на власт ! ! ! Међер право вели она латинска пословица, да се против глупости и самц богови узалудно боре. А шта ли тек онде да рекнемо, где је с глупошћу помешана још голема норција подлости! ње ЈосиФа , само за ово једно „као бајаги" у својој исправци заслужио је да добије највећи орден јевропски, у најмању руку „златно руно," или макар просто и само „руно", јер ако та глава није заслужна да понесе руно, онда не знамо ни ко би био.

0 моји лепи киаандонски ,,дураки" и ви мислиге то ће вам неко веровати. кад се узмете цред светом пренемагати, како ви бајаги негоните Перу с тога, што је онПера, што онимаоштро перо а ви тупу савест, што он пише о вама и изобличава ваша безакоња, шго његово перо стоји нод вашим главама као оштра саб-ља, као мач неумитна анђела освет ника, готов да казни свако ваше безакоње и сваку вашу самовољу. Јест, г. Пера Тодоровић једна је сила , од које ви презате. Он је та сила са својим пером у руци — тога се ви бојите и ако не можете да уништите Перу, ваши 1ји се немирол, умирила кад би бар могла сломити његово перо, Ту је сав смисао ваших бесо мучних гоњења; то види и зна цела Србија, па ма колико ви сметењачки тепали у својим ,,званичним исправкама" како вам његово писање не сметаДа, да госнодо, оно у ствари

БЕОГЗ? АДСКЗЗ ВЕСТИ Његово Величанство Ераљ Алексаидар одлази са Њег. Вел. краљем Миланом у четвртак у Ниш, где ће се бавити до 31. тек. м. * Иогреб, Прекјуче је умро, а јуче је уз многобројно учешће иријатела сахрањен Ђока Миличевић хотелије. П.жојник је уживао у свима редовима грађаества поштовање и иоверење, и веколико пута биран је за одборника оаштинског. Вог да му душу прости. * Општински одбор је на саетанцима 15 и 18 ов- м. одобрио поступак општинскога суиа, што је становницима „изворске" улице дао камеа за калдрму; уевојио лицитацију ио којој је Ристи Коегићу устуиљено да у дслу пријеиољске улице отколава земљу до нове нивелете по 1'19 3 ј| 4 дин. ОД пу\.1аш 1а^л.лр\» о тни "Д% земљу односи у бару Венсцију, одобрио да се по државној лицитацији ове године узме 350 м. хвати буковах по 23 99 и 300 хвути грабових дрва по 23"85 динара али да поред прописаних услова дрва ве буду стара, трула и пчњевна ; одлучио да се за будући варошки водовод једноставног снстема има употребити нађена подземна вода области „Белих вода", за коју је предузетим иенитиввњем доказано

ПОДЛИСТАК

НШ ФИНА

од Ј1У ЈА АРЉЕНА.

(1)-

Још оногдана када ју је њена стара мајка, једна старица са села вратила кући од дојиље, назваше је мала Фина, па и додније остаде јој ово име, ма да она беше већ велика и лепа девојка, развијена и снажна, као и све девојке, које издрже борбу бедног живота, с којом се родитељи, па и деца њихова имају да боре. Игра на улици, дуго стајање и чекање по влажним алејамаи смрзнутим степеницама, мале дипелице подеране, танка зимска одећа (у којој се и у школу мора ићи), мале од зиме ноцрвенеле ручице скривене под кецељиду, све то шаље већину деце у гробље; али они, који све ово одрже, постају чврсти и снажни да се могу упустити у борбу за одржање свога живота.

Њен отац, врло вешт резач по занату, беше већ од неколико година у Дшбеси; ионје са осталим противницима вршио своју дужност 2 децембра, а по паду републике, он беше у броју осталих незадовољеникаали ипак мишљаше да га неће узнемиривати, и лати се поново својега поела. Једно после подне дође к њему чиновник из полиције и позове га да предетанекомесару. Радник се осети узнемирен; тешки се тренутци приближаваху! — Кад?" запита он. — Одмах, ако је по вољи. Да би се умирио, и као човек који није ништа прљаво на срцу имао, он скиде своју раднвчку блузу, обуче свој стајећи капут који је висио иза врага. и иође за чиновником. Жеиа. која такође беше узнемирена рече му при поласку: — Не закашњавај се само. — Немај бриге, ја долазим одмах натраг. И она га више није видела. После дугог чекања и страховања, писмо јој једно донесе вест да је он осуђен на изгнање и да је сада на путу за Дамбесу; то беше све; можда више није смео ни писати. Отац, стуб породице отргнут, а мора се живити; сирота жена, до оног часа срећна, готово

госпођа, покуша да нађе рада где год као шваља, али је тако мало зарађивала, да мораде 1\дедати какав дру 7 ги рад, и напослетку, послемногобројних неуспешних покушаја. она дође до тога да продаје црну ка®у јутромна углу моста аи-сћап§е, а дању по перионицама и лађама. Са ситном децом оста у истој кући, само се попеше још више, испод крова. Ова јадна жена не могаше се решити да напусти ову кућу, у којој је некада срећноживела, где је сваки познаваше, и поштоваше сећајући се њених срећнијих дана; овде она беше још госпођа Лебран, а на сваком другом месту била би „пека неиозната," Она понављаше себи, да ће опет узети свој некадањи стан на првом спрату у коме је своје срећне дане нроживела, чим се њезин муж буде вратио. То јој је одржавало храброст. По вечери причаше она то гвојој малој Фиди, која је слушаше распремајући сто. (наставиће се)