Мале новине

иои уживати све благодати слободе једисга слободоумног Устава, каиав има Србија и које -ће под његовим окриљем достој ном казном казнити свакога на нарушитеља слободе, Устава и закона Живео Краљ Длександар! Живео васколики иарод с р п с к и! БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Њ. В. Краљ Александар и Њ. Вбивши краљ Милан вратили су се из Ниша у понедељак у вече засебним возом. Долазак њихов иоздравили су пуцњем из топова, а на станици дочекали су их намесник Белимарковић, чланови владе, оФицирскии кор с упарађеном војском и војном музиком, више и ниже чиновииштво и грађан■ство. Помиловање. Чујемо да ће данас, као на дан рођења 1Беговог Величанства Краља Александра, бити помнлован знатан број осуђеника. * Личнз В88ТИ. Прексиноћ са брзим возом, донутоваоје г. Милош Цветић, члан нашег народног нозоришта. Он се враћа са Цетиња. * Опроведени. У понедељак у вече стигли су начелству београдском 11 убица учитеља из Лисовића, које је власт среза коемајског похватала и после иедеђења спровела их начелству да и.х преда суду на суђење. С њима су спроведене и четири врљике, којима је извршено убиство над јадним учитељем. ❖ ПроФесорска вскурзија. У прошли петак отишла је на Космај а у поО.О. ТТПП.ТгР.Р.ПП-

маја. Зидине ове црквице су, како мисле стручњаци, из римскога доба. Друга црквица, прилично очувана, с ноловином једног кубета налази се између села Неменикућа и Кораћице, ближе овом последњем селу. Ова је црква ирилично очувана, по крај једнога потока, и по лепоти стила служила би као украс српској престоници. Наш архитекта и археолог г. Драгиша Милутиновић нашао је на тој цркви једну архитектонску новину, које код осталих наших цркава старих нема. На име, на овој цркви једним первазом обележено је где од зида почињу сводови црквени. Надамо се, да ће ове две старине, које су сељанима ове околине биле давно познате, бити предмет озбиљних испитивања наших стручњака и да се неће пожалити ни труда ни трошка да се чине испитивања и у околини, где ће, сва је ирилика, бити и других старинских заостатака- Часна трпеза оне прве цркве нренеће се у народни музеј , у Београду. ❖ Допуна У прошлом броју рекосмо да ће нам слаба вајда бити од 50000 нушака, о којима се нрича да нам их бајаги Русија шиље, ако нам се уз то не иошље и муниција. Накнадио имали бисмо приметити, да би праве вајдс било тек онда, кад би нам се уз сваку пушку послао бар још по један — војник, а уз сваког војника бар но један Фишек империјала. Јел те? Ко је противан нек ди гне руку.

тво" уз суделовање целе воЈне музике у суботу 5 о. м. у бишти и салону велике пиваре, ова ј је : Хајдук Вељка марш од Ретпа; Увертира опере „Фигарова Свадба" од Моцарта; „Соколи" мушки хор, од Топаловића; „На гондоли" мешовити хор од А. Рубинштајна; Арија из оиере „Флоскари" од Вердиа; соло за Флиглхорно, свира питомац М. Тодоровић; 1-ви одел.ак из „Гајде" од Чижека; „Шуга", мушки хор од Хорејшека; „Степ раздољњаја" мешов. хор, од Атанасијева; Секстет из опере

Тодоровић, који већ више од месеца напада на Милана, називајући га у последње доба хаџијом, спремао се сад да му се освети за ту увреду изазивањем на двобој — но то му нијеиспало заруком. Хапшење г. Тодоровића, незаконито извршено, нротивно Уставу, изазвало је јако узбућење. Тако вели руски лист. Овде је важно оно место, где се вели да је г. Тодоровић ухап-

шен из иредохране, иошто ,]е Лучија ди Ламермор" од Донице- као б и л о зебње да ће изазватн „Хеј трубачу" (ново) мушки б ив краља на двобој.

тиа;

хор од Маринковића.

ОДЗИВ ШТАИДПЕ Гласови из даљине.

Овај руски лист ооично ,]е прилично добро обавештен о наI шим стварима, Откуд ли му овај глас о двобоју? Нећемо да на0 неза- гађамо и у овом случају ништа коиом хаишењу нашег уредника пе сумњичимо, ш г и руски лисбило је говора у целој јевроп-: тови махом Добија.Ју своЈе весској штамни. Сви угледни јев ; ти са стране из службених круроиски листови говорили С у о ! г0 * а с в °Ј их представника на стратоме и махом су сви осуђипачи ии - • викако ствар Је интересна. тако постунање полиције с једним новинаром. Но интересно је, шта се у ио неким дистовима истиче као узрок г. Годоровићевом хапшењу. И нре смо наговестиш и сад наномињемо да махом цела страна штампа узима да је хаишење извршепо у хатар бив. краљу Милану. Иитересно је шта на

На жалост, ми нисмо у ноложаЈ*у да можемо ма шта друго ноуздано рећи о томе до ово: Не зНамо којим поводом и како, тек једном приликом г. Тодоровић имао је с једннм г. официром разговор и објашњење о некаквом двобоју. Том приликом г. Тодоровић изразио се овако: „Што

се тиче лично краља то надовезуЈе руски лист „Слав-1 Милана, т<> је већ друга ствар, јанскаја Корес-понденција". У ту двобој век може имати смиела

Взјничка слава. Данас слави VII. батаљон Њ. В. Краља Александра, | како је Оив

|свом 10 броју она нрво нрича, крал. Милан некада

као успомену кад је ,Њ. Величаиство | оио силан и самовољан, прок>а мујући начело : „Ја самдржава", а сад је вели миран као јагње,

тога дана 1883 год. стунило у војску. Благодарење, сечење колача и! примање честитака биће у горњем ј граду нрс подне, ио свршетку па-1 паиа. ТТорЈге, додна.бићд.на.РЛ'""' игпе

недељак у_ н?чевпа 1 ' | ч т ' !,а проФеебри I). Школе г. г. Светомир ј * Николајевић, Драгиша Милутиновпћ,! Позориште. У славу рођендана! Јова Жујовић, Др. Ђока Јовановић, Његовог Величанства Краља А»тек-! Стеван Јакшић и лекар др. Јеша ; сандра престављаће се вечерае у На-1 Жујови!,. Цел ове екскурзије била је родном иозоришту „Маркова Сабља" > минералошко-геолошка, зоолопгка и трагедија од Ј. Ђорђевића, А у нозо-' Оотаничка. Том нриликом наишло се рншту у хотел „Имнеријалг" нреегав-

ериЈг археолошке новине, старе љаће се „Бој на Косову"

на две ц Р^ ве - ју 5 чинова од др. Ј. Суботића. Једна црква, и то саме зидине с ј * часном трнезом, на којој има грчких ( Програм летње забаве,

"1 трагедија

коју При-

па опдн наставља даље овако; ^ Нолпција се брижљиво стара да краљ *) Миланова бављења у' бији. ^ редник Малпх Новина" г. П. Тодоровић затворсн је из обазривости, јер је инјављивчо намеру ла Ке ■изазвати Милпна па двобој. Познато је како је Милан, полазећи на Исток, рекао да су Гарашаиин и Тодоровић подли људи.

*) Руски листози хако мовархични и богобојажљиви на дому, бив. краља Милгна нквад не з^ву дручијв до просто Милан ни

НОТТГИСП нзКова " с- „ ; Ј • -.1 тг ЈЈ -, г никад не з^ву дручиЈе до прс-сто Милан н> иса, нађена Је иснод самох Кос- ређује „Београдско Иевачко Друш- јј*д»аиут не«.в рвћа бар бив. Краљ Мидан.

и ако Је о томе реч, ево оида сам готов"... Ето, то толико знамо о овој" ствари, и ако има што год иетинито у оној вести руског листа, онда је могло само тако бити да је београдска иолиција слуајдо Јдто_ ]| очула о томе ра говору г. Тодоровићевом. Бугарска „Свобода" (286 бр.) говори такође о хапшењу нашега г. уредника, те измеђ осталог вели. Повратак бив. краља Милана обележен је једним догађајем, који заслужује и нашу пажњу. Читатељима Ј'е нознато да је краљ Милан ј - едном после своје оставке у раз-

Најстарији којн изгледаше да говори за се и за остала два брата, полагано запита је: Јели Вам тешко матн ?! — Својим дугим, али танким као у црва прстом, она им даде знак да јој није тешко, и рука коју за тренут беше уздигла у вис клону на ностељу, непомична као у мумије! Имала је Фине беле власи У ЛИ ДУ је била жута, и испијена као лимун! Топли зрак благости, обасјавао је њене плаве очи, које су се осмехивале у шупљини очној као смиље крај извора неког. Живот нун мука и патњи могао је се читати у тим очима! Са етиснутим уснама, дисала је она, што год је лакше могла, нехтејући да утроши од ј *едном оно мало шивота, што јој остајаше још да прожнви! Маркиз ју упута : — Ви нас ј'ош добро раснознајете мајко ? Један једва приметан шапат отрже се са ових болних усана, у знак да их раснознаје! Синови погнути ослушкиваху; Виконт са марамом на устима уздржаваше се да се не накашље ! — Дечице моја, нрошапта маркиза, ја 1,у да вам умрем, ја то осећам... Најстарији нрекиде је благом учтивошћу: Ох, мајко... Они су је само гледали, очима сувим, немим, пуним ноштовања ! —

Она настави: —- Не плачите, но нре се молите Богу за мене! Ја сам била рђава мајка, учинила сам тешку иогрешку — злочин управо, за који сам се ненреетано Богу молила, да ми опрости! Но пре него што одем до њега морам вами да ее исповедам ! Она се за тренут заустави и оборив очи да би имала мање стида, додаде: — Преварила сам вашег оца... вашег доброг оца... Један од вас није његов син... није асгов син... тај је... тај је... Она лагано клону на страну и окренув се од њих умре!... Синови изађоше на прстима из собе! —

ону нашег оца, можемо ли ми остати једно спрам другог у овој мучиој и лажној ситуацији ? Није ли у интересу свију нас, да уклонимо, у границама могућности ову сумњу, која лебди над нашим рођењем, на ако ће једном ма како да загорча та истина!... Шта мислите о том? Ја мислим, одговори гро® Рен, да имате нотпуно право, а и виконт је извесно мог мњења ! Да ви нисте узели реч брате мој, ја бејах готов Да поведем исту реч о удару који је задесио нашу част ! — Ви сте први проговорили и ја сам не бих боље мислио ни говорио, и ја вам зато остајем благодаран! И да бл вам сместа дао доказа о мојој искрености, дозвилите ми — и ако ће ме то заболети — да од Ј*едном уклоним ваша страховања. Ја мислим, да је наша мати хтела мене да означи — мене једног — у оном мучном нризнању, за које није имала снаге да доврши! Да објасним ово: Ви, Жане, најстарији наш брате, вмсте рођени одмах ирве године, но венчању накоје више нема! — Ова тајна, која нам је не-; шег оца и мајке и вами се несме ништа пребапотпуно откривена, остаће за навек међу нами!! цити. Ви, Франсоа најмлађи наш брате, ви сте

У суседној соби они седоше, и маркиз узе реч лако узбуђен: — Ми смо чули, мало час, жалосно признање коЈ *е смрт није дозволила нашој мајци да доврши ! Далеко је од мене а и од вас, у томе сам чврсто уверсн — и номисао, да оптужујемо ону,

Свет о томе нећс ништа знати; ствар ће н даљс рођени неколико месеци, по смрти наше оваке остати. Ја, Жан, остајем и даље маркнз: Рене граФ а Франсоа виконт од „ГебриЈ 'анжа"! Но ми који знамо, да један од нас има у

жилама туђу крв, маше чиету, може бити

но

сестре Берте за којом је наша мати после непрестано црно носила

оплакивајући је и дању и ноћу! Ви несмете ни помислити, да сте деца јсдне погрешке ! Док са мном.... разумитс ме у нола речи,