Мале новине

бро прошли, а ми које нисмо умеде лагати смањили нам помоћ. Ну према том, оне што највише примају, јесу најбогатије од свију што примају помоћ и оно што примају на луксуз дају, иду по концертима на булевар, док међу тим ми се са онстанаком боримо. А оне, што примају најмање, јесу најсиромашније а ако г.г. садањи одборници не верују, нека не пожале труда обићи их, да виде како живе и да питају газду од куће или комшије за њих па ће се уверити. Овим молим г.г. садање одборнике да ову ствар извиде и праведније помоћ издају. Примите г, уредниче благодарност и поштовање. Једна сирота жена. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. — Матица Српска 29 пр. м. имао је управни одбор „Матице Српске" своју ванредну седницу, којој је главни задатак био да реши, да ли да се одобри јавна лицитација, која је држана ради издавања под закуп закладне земљеМарије ТрандаФилке, која припада њезиној „задужбиниза српску нравославну сирочад." Пошто је секретар друштвени известио за понуђене цене, лицитација је одобрена. — Учитељска скупштина. Новосадски енархиски школски одбор послао је окружницу свима општинама, месним школским одборима и учитељима своје епархије, да је дозвољено да се учитељска скупштина из целе митрополије карловачке састане 17 и 18 августа. -оо <а=ИЗ БАЛКАНИЈЕ Источне железнице. Моп1<:еиг Опеп1:а1 јавља да је друштво источних железница решило, у споразуму с владом отоманском, да смањи тариФу транспортима жита из Источне Румелије и да увећа број вагона за ову службу. — Штролеј у Г рчкој Из Атине јављају, да су у Занти пронађени извори нетролеја. Каквоћа петролеја врло је добра за осветљење. Једно страно друштво већ се понудило грчкој влади да му да концесију за експлоатацију тих извора. Друштво

поставља услов, да му се устуни монопол продаје за локалну потрошњу. — Понлон, У грчкој колонији у Бечу отворен је упис прилозима да се грчком престолонасљеднику куни поклон, који ће му се предати ириликом његова венчања. Уписано је 20.000 Форината, којом сумом ће се кунити један богат албум, у коме ће бити ФотограФија палата у Атини, Крфу, Петрограду, Копенхагу и Берлину,. Грчка колонија у Букурешту такође спрема богат поклон, ИЗ БЕУ1А СВЕТА — Деца самоубице. Манхајмеки дистови јављају о овоме догађају: 24 пр м. у јутру нрошла је кроз варош вест да су се убили гимназисти Ротшилд и Самет, којих је нестало услед тога што су по свршетку године остали да понављају иснит, и да су нађени код једне шуме. Сви су похитали означеном месту и вест је била истинита. Ротшилд је лажао на леђа с испаљеним пиштољем на прсима и раном на челу. Самет је лежао потрбушке, али га пре доласка судске комисије нису смели обрнути те се тако није могло видети гдеје погођен. Телеса су поцрнела и већ се почела расиадати. На месту уоиства нађен је један бележник, у коме се јавља да су се сами убили од стида што морају понављати испит. Ово није први случај да частољубива а осетљива деца сама себи одузимају живот због неусиеха у школи, који махом долази од сувишног и претерано строгог оцењивања од стране наставника. И у таким случајевима такви наставници, који се одликују сувишном ииретераном строгошћу у оцењивању, носе на својој души грех и терет да су они узрок самоубиствима тако частол»убивих и осетљивих младића. А нико боље но наставник није у стању, да међу својим ученицима распозна и такве, који се одликт.ју ванредно великом осетљивошћу, те би за то такви наставници могли и да попусте од своје „строгости," која ретко кад доприноси какве користи, но махом ствара и најштетније чланове друштва и многе натера и на корак самоубиства Нема сумње, да се од наставника мора захтевати и нека извесна строгост, али она мора имати својих граница и нримењивати се у толико како

се не бн млади људи упронашћивали, но махом рачунати и напоиравку, која неминовно мора наступити у доцнијим зрелим годинама. Не би с горега било да ове наномене имају на уму и неки нагаи одвише „строги" наставници. — Обичај се мора испунити- На занаду је обичај да младенци после венчања предузму какво нутовање. Ту скоро се оженио један младић у некој варогаи у занадној Пенсилваванији, и после венчања требало се кренути где год на пуг. Али срећноме младожењи нравило је велику неприлику то гато није имао новаца за веће иутовање, јер је у џепу имао само пет долара. Путовати се морало, али како ћеш без новаца. Најзад се младенци нромисле, па да би испунили обичај, најме кола те се сити навозају по варогаи. Главно је, да обичај није нрекргаен. — Физиодошка студија на злочинцима. ПроФесор др. Кирн држао је у природњачком другатву предавање о антропологији злочинаца, у коме је критиковао испитнвања дугаевних и телесних ненормалности злочинаца из обичаја, које су испитивање у новије доба с великом марљивошћу у Италији водили талијански природњаци, на челу им Ломброзо. Онимисле даћена основу својих нроналазака променути цело казнено право. Приметили су на злочинцима из обичаја знатне телесне ненравилности ннр. чисто мале или сувише велике лубање, шпицасте и седласте главе, запљескано чело, обрве јако чекињаете, неједнако развиће обадвеју страна груднога коша, обично су шуваклије итд. Тако исто нашли су и душевних неиравилности нпр. неразвијеност које душсвие способности. Ломброзо је прегледао и испитивао 4000 злочинаца, и на основу тога исгштивања покушао је да постави антропологију злочинаца, који нод утицајем њиховог телесног развића морају злочине чинити. По његову мишлењу све Ове појаве нису ништа друго но закржљавелост у развићу, као повратак у пређашње стање човечанства. Др. Кирн. доказује да су ово лажни закључци, пошто и већи део злочинаца из обичаја обично имају душевних способности и само на четрдесет процената отприлике могу се примити Ломброзови назори; пошто телесно неразвијени не показују никакве злочиначке наколности, и пошто се напослетку не може ноставити колики се број

злочиначких способности тек у тому злочинначком животу повећао.

Слуакбени гласник

— Пхгтављени оу : ва начелника треКе тасе среза нишког, округа нигаког, Мидутин А. Поповик писар прве класе и вршноц дужностн ересог начедиик* у исто* среву ва секретара првв класв начелства округа ћупријског Андрнја НнколиК секретар друге класе истог начелетва- за сикрегара прзе класе управе вароши Београда, Владисаа Миловановић војно-судски поручж за писара прве клаее ереза бољевачког округа црноречког, Урош Костић пиеар прве клаее среаа Нишавског окр. пиротског, поцотребн службе; аа писара друге клаее среса ни шавског ожр, пиротоког Гвовден Лаадћ писар прве кл*се управе вароши Веограда по потреби службе; за писара прве класе управе вароши Веограда Наум Дииитријевић писар друге класе среза власотиначког окр нишког по молби; за писара друге класе срева влаеотиначког ок. нишког Димитрије Калајџак писар друге класе срева мачваиског окр. инбачког по потреби службе ; ва пасара друге класе срева мачванског окршабачаог Мчлан Кнежеввћ писар апелационог суда, ва писара друге класе среаа триавског окр; чачанског Милорад Николић Оивши срески пиеар, за писара другс класе среза пол.аничког окр. враљског Т5ор1)е Димитријевић пиеар друге класе срева бањског окр. алевсиначког по модбк; за писара друге класе среза јасеничвог, окр. кра гујевачког Аврам Иоповић поштар помте београдске; ва писара друге класе среза власотиначког окр. вишког Лазар Нешић писар друге класе »реаа пчраћивског окр ћупријског по молби; за ванредног писара прве класе начелсрва окр. рудничког а да врши дужност писара сре«а љубићеког у иетом округу и прима плату из плате истог, Милорад Пешић ванредни писар прве класе начедства округа чачанског и врчшоц дужности »изара среза студеничког у истом округу по потреби службе; за писара друге класе начелства округа нишког Сотир Аравђедовић свршени правник; за ванредног писара прве класе начелства округа алвксииачвог а да врши дужноет писара срева бањсвог истог округа и даприха плату из плате овога Никола Јовановић ппсар прве класе начелства овруга пожаревачвог по потреби службв; за писарапрве класе начелства округа пожаревачвог Јосиф Цветнћ ванредни писар прве класе истог начелства а вршиоц дужноети писара срева млавсвог, у истом округу, по потреби службе; ва писара друге класе уараве вароши Веограда, Светолик Бадњевац, писар треће класе исте управе; ва иисара

Реб Херкеле, мишљаше да је одбрана доста јака, ако рекне, да кока није у стању никога да исмеје. Решише, да саму коку саслушају. Донеше је у салу, оналеже на тле у морно, не хаје ћи за ништа. — Зар одричеш, да си ме исмерјала ? Како? Кока, погледа га, диже се, ману крилима, и отноче да се дере. „Јесте ли чули, мудри рабинери! — викну Шамес. — Јелте да се је насмејала ? — Да она се је насмејала! — потврди сада и Реб Херкела, бранилац кокин. А, како да се нс насмеје? Зар се не зове наш добри Шамес Назеншен. Извесно је, ма ко од његових старих, за време цара ЈосиФа, када се Јекрејима даваху илона, имао ванредно леп нос. До душе наш се Шамес тако зове, али се не може похвалити, да је ное наследио, и зато му се и кока нодсмева. — Признајем да је тако —- рече Шамес — Признајем све, али ја, по моме положају, не могу дозволити да ме исмева, и зато тражим да се кока казни. Судијс већ већаше, и донеше седеће решење: — Кока је крива, јер се нодсмевала Шамесу, а на име казни, дозвољава се ТПамесу, да је и он исмеје. —

— Јесте ли задовол.ни, Мајеру Насеншену ? —- упита рабинер. — Зашто да не будем задовољан. —- А ви онда исмејте коку, то вам се дозвољава. Шамес седе на тле пред коком, и поче је исмејавати, са њим се емејаху и судије. Ну када се ствар прочу и даље, рекоше побожно: — нема сумње, у нашој кили (општини) имамо окорелог шета (грешника) —■, и православна полиција трагала је и даље ревносно, све донде док једна нова појава не узнемири понова побожне душе. До тога времена, смрдљива варошица ноћу беше тако мирна, као и сам часоказ на торњу, кога сказаљка од десет година а и вигае, вазда десет сахата показивагае. Ту је тишину прекидао глас ноћњег стражара, кад одједном за време једне ноћикада је месечина била, зачусе нова необична вика, која пробуди све становнике. Мислшне дуго и дуго, и једва нађоше узрок, узрок тому беху жтци , који певаху месецу. Ну, како дођоше овде, усред вароши? Трагаше и нађоше, да су се настани у малој барици, а у башти баштована Јона Кармелина. Тешише се тиме, што ће крекетати нред кигау, али ови жабци не Фермаху никако правило, они крекетаху и дању и ноћу, падала

киша, или било лено време, још више, они се не" скрасише у бари, па ни у баштованџиници Јона Карнелина; поплавише све осале баште, па и саме станове; госпођа Розенбамоува, једног јутра кад је из кревета устала згази једнога жапца, госпођа БолдФишнађе једног у ћилиму, а Јаков Левенштајн у његовој капи. Цела се вароншца узбуни. Извесно, јадиковаху побожви, — у нашој општипи имамо окорелог грешника, и сва египатска зла снаћиће нас. — Од куда то, да се жапци настане код Јона Карменила? — говораше Марија Леви. Ко мд може то објаенити? — Од куда, да ми се у капу завуку? јадиковаше Левенштајн. — Хоћете ли да га оптужите ? — Ког? — Ког ? Штета (грешиика) ? Ко ли ће то други бити, до Јона Кормелин, који одавна не иоси зулуФе, ни каФтан, и још вигае, возио с® једне суботе. (Свршиће се) <ЈО|>