Мале новине

БРОЈ 224

ПЕТАК 4. АВГУСТА 1889.

ГОдИНА II.

ИЗЛАЗИ СВДКИ ДАН

БРСЈ ХО.П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ На годину 30 динара На ио годинв 15 дивара На 3 ме § ца 9 дивара РЕТ1Т Ј0ПРЈД1 Огласи јевт«но, по потреби и са сликама.

МДЈ1Е НОВИНЕ дневни лист за свакога

Претплата из унутр. ползже се сата код пошта

За Београд нема претплплата — Лист се продаје ка број

ПиСМА и рукописи ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Малих Новина-' Топдичин венац бр. 17., на горњем спрату Лретплата се прима код свмју пошта у Ср&и.и

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрани од петит. реда ' 0. пр. дкн. а на четвртој од петит реда 10 пв. дин ПРИП0СЛАН0 стаје 50 пр. д. од петит реда шне штте

За свако оглашење плаЂа >е држ таксе 29 пр. д.

ВЕТШ ОГЛАСИ 110 ПОГОДВИ.

Сву ону штовану господу из унутрашњости, који нам дугујуза огласе и којимаемовећ 2—Зпута пиеали, молимо да нам тај дуг што пре измвре.

ЈЕ ЛИ ПОГАЖЕН УСТАВ?<

нигака „Слобода" труди да до каже, како је тврђење о гажењу Устава неосновано, што „иока зује само неизмерну политичку поквареност." Ово нитање је пачелно, и оно има тако и да се расправља. Овце отпада личност, услед које је оно покренуто. На нрвом месту је да се рашчисти с питањем: је ли у хапшењу г. То доровића погажен Устав, па тек на другом је месту г. Тодорови!>, чија су грађанска права, га

де, онда, вели, ту не може бити ни речи о гажењу Устава. Бранитељи гледишта, да Устав није ногажен, губе из вида околност да се у Уставујасно иизречно казује да до доношења нових закотта вреде одредбе садашњих закона, али само у толпко, у колико се не косе с одређењима уставним. А баш одредбе садашњих за кона о полицкском суђењу и осуди косе се с одредбама Устава, који од полиције хоће да о-

ен наш уредшп: г. П. Тодоровић. Престоничка штампа. скоро сва, дала је том ириликом ми-

Пмгање да ли је погажен У став? стоји још неирестано на дневпом реду, од какоЈе затво- рантована му ^Уставом, новређе-1 дузме судску власт. Али док се не полициским насиљем. ј 0 томе не донесе нарочити за1 Т гл - и кон, Устав је оставио да поли Нишка „Слобода," а и непо- .' ,Ј ' тг тт и ; ЦИ |а мои;е и даље судити и осузнати писац у „Д Листу" т-вр- , Ј Ј Ј Ј Ј 1 ђивати, али само у еагласности де, да досадашњи закоии важе ; ' _ лт шљење, да је тгварстем и нп- ј и даље, док се не донесу нови; С °ДР е Д° ама става. чипо.п затварања г. Годоровића • д а према досадашњтш законима Сама намера да се од нолиполиција још има право и да | иије одуаме судска власт, искључује Ираво полиције да она буде касација за нолициске осуде. Ту би била сушта противност начелу да полиција иема судске власти. И имајући на уму ту про

И устав је нашао гај пут у 1У и V тачци нре азиих наређења, изречно напомињући да до нових закона остају у важности стари закони, „унрављајући се но одредбама овога Устава," а тачка V изречно упућује на чл. 9. Устава. Бранитељи мншљења да Устав ни,е ногажен тврде, да одредбе члана 9 вреде само за стављање у притвор, и да само за тај случај суд има да донесе решење, а никако тшје судско да доноси решен.а и о иресудама

иотжен.

Устав Полуслужбени „Одјек" ћутн судп и да у исти мах Оуде касао томе питању, а „Д. Лист" је ција. Нишка ..Слобода" нарочито о гоме нигању ироговорио тек удара гласом и поЈИачи разлику У свом °Р°.)У °Д 2 августа, на ] између нритвора и осуде, иа се равно тврдећи да у ствари хаи-; -груди да докаже, како чл. 9, „ шења г. Годоровнћа ни у чему у става одређује да < е ираво | тивност и немогућност да се до ниЈе 5 став погажен. жалбе на суд има само за оие, Провинцијална штампа такође: којн су стављени у притвор, а је иодељена у мишљењима о: како ће се ноступати у суђењу, овој ствари Либерални листови; вели, то је одређено законима. тврде да је Устав погажеи, док|А иошто је г. Тодоровић осусе с иротшше стране нарочиго ђел иа основу иолици ке нресу

полициским. ГГ1

нових закона од полиције одузме та власт, Уставом се морало потражити пута ко има да буде касација за нолициске осуде, којих може бити само до нових закона о томе.

То тврђење не стоји, јер је оно противно и духу Устава, и намери његовој да се од полиције одузме судска власт, јер кад од некога хоћу да <<дузмем право да може судитн и осудити, тим пре нећу му дати право да он и решава о сво.јој осуди, на шта има нраво само привремено. И члан 9 Устава то је нитање расиравио у смислу да иополиција не може бити у исти мах и онај који разматра и оснажава или нишги ту иресуду Тим чланом то је право пренео на суд. Али, веле. члан 9 Усава нигде изречеио не ибмиње да суд

НОДЛИОТАЖ., ШМА ИЗРАОЈЕЛ! С'1УЈ ИЗРАЈИЉУ.)

цртица из Галиције (СВРПШТАК) Православна полиција обрати сада сву пажњу искључиво на Јона Кармелина, и на скоро пронађе грозног кривца. Лспа, млада Јозабета Кармелинова није косу одсекла, и због тога, и само због тога догађаху се чудеса, због тога се настанише жапци краља Фараона у иначе мирној варошици, због тога се кока Шамесу подсмехнула, и само због тога викнула је издишућа гуска — Шма Израоел! Нису ни двадесет и четири сахата по овом открићу протекла, а већ лупаше Шамес Мајер Пазеншен, одевен у токару плаве боје на вратима Јона Кармелина, и свечано позва њега и госпу, да сутра дођу у седниду. Јон Кармелин, провео је ноћ немирно к брижно. Шта да каже суду, како да се брани ?

Јозабет љегова жена, међутим, само је на то мислила, како да се при овоме свечаноме акту обуче. Најзад јој испададе за руком, да овај важан ироблем реши лако, јер кад се је Шамес Насеншен сутра дан у десет сахата ире подне појавио, да љеног мужа и њу одвезе беше изненађен. У малој сали судије беху већ на окупу, појава Јозабетина и њих је изненадила. Сви су ћутали, прва проговори Јозабета, упитав их зашто су их позвали. Судије гледаше даље ову жену, одевену у хаљину од отворено еиве боје, огрнута огртачем постав.љеним самуром, племенито чело украшено краљевским алемкамом. Пет л,уди сеђаху около стола, мудри рабин Мајмон Вајтес, затим рабин Опенхајме, рабин Селигмал, рабин Јотрингер, и рабин Херкељ, коме на уснама вазда беше подругљив осмех, само што овога пута осмех не беше ироничан, већ обичан. — Права, бесмртна богиња, тако изгледа! — Шта рекосте? упита рабин Мајмон зачуђено. — То не стоји у Тори, ни у Талмуду, у колико се опомињем. — Ово беше из Омира. — Из Омира? Шта је то? — Грчки епос, омирова Илијада, — одго-

вори рабин Херкеле! — опомињаше га седи Мајмон. — Кад ћете се оканути ваших шала? Вечито говорите о таквим светским стварима. Да какве књиге читате, и то онакве, које нису јеврејске ? Доликује ли то једном рабинеру? Батим се окрену Јони Кармелину и његовој жени: „обоје сте оптужени, и можете тражити браниоца. — Шта ће ми бранилац, — одговори Јозабета. — Та ја нисам кока, а мог мужа, ја ]>у сама да браним. — Туже вас, гоепођб Кармелинова, -— отпоче евечано рабин Мајмон, — да нисте косу одсекли, као што тО доликује жени. Шта одговарате иа то ? —

Шта да одговорим'

рече Јозабета.

— Да моју косу нисам одсекла, и да је нећу одсећи ? — Јесте ли ири себи ? — Те још како! — одговори Јозабета. Зашто жепа да сече њену косу ? — Да сени једном другом осем њеном мужу не допадне. А ако се тада и п.еном мужу не допадне, онда би се у збиљи постигло оно, што је противно закону, те и тога треба пустити да коса Јјасти. Радуј се на младаст твоје жене ! рекао