Мале новине

БРОЈ 225

СУБОТА 5. АВГУСТА 1889.

ГОДИНА II.

ИЗЛДЗЧ СВАКИ Д4Н

БРОЈ 10. П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 ме § ца 9 динара 1.Е РЕТ1Т Ј0ПЕНД1

МДЛЕ НОВИНЕ

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Пр тплата из унутр. полаже се сато код пошта

ПиСМА и рукописи шаљу се вдаснику „Малих Новина" Топличин венац 6р. 17 , на горњем спрату.

За Београд нема претплплате — Лист се продаје на број

Претплата се прима код свију пошта у Србији

ЦЕНЕ 0ГУ1АСИМА Иа првој сгранп од петат. реда 20. пр. дин. а ва четвртој од петит реда 10 пр. дин ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда. ШХПЕ 2Е1Т1ЈНВ

Огласи јевтино, по потребн и са сликама.

За свано оглашење пдаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ.

Сву ону гатовану господу из унутрашњости, који нам дугују за огласе и којимасмовећ 2—Зпута писали, молимо да нам тај дуг што пре измире. Траже се три до пет дечака за распродавање „Малих Новина". Упитати у Уредништву. Јављамо штованим купцима „Малих Новина а да је наш лист од сада редовно готов сввко јутро у 7 часова и може се одмах куповати у администрацији „Малих Новина" и код разносача, а по продавницама најдаље до 8 часова,

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. — Кр&дичин додазак. Прилично дуго времеиа има од како се проносе гласови, по којима ће краљица Наталија доћи у Београд, па сечак тачно одређује и времењеног доласка. Ма да су ови гласови продрли и у једном делу наше а и у страној штампи, ми ииак нисмо о томе хтели ништа говорити, очекујући да нам из министарског прес-бироа даду обавештења о тој ствари. Али наше чекање је залудно, а у страним листовима мало мало, па се о тој ствари тек појави који телеграм из Веограда. Сва је прилика да се ови телеграми црпе из владиних кругова, дакле из извора који је на расположењу и пресбироу. И кад нам он ншнта о томе не јавља, а у страним листовима има непрестано гласова о краљичином доласку, ми смо решили да прекинемо ћутање и да о томе доносимо све, што се у страним листовима јавља, надајући се да ће после овога и пресбиро престати да ћути о доласку краљичином. Тако „Најес Пестер Журнал" има о тој ствари овај телеграм: „Београд, 1. августа. Краљица Наталија, према њеним писмима, стиже у Београд 17 августа. Она се тужи, да је намесници задржавају празним обећањима и сад она хоће без икаквнх обзира да чини употребу од својих права. Њена нисма, која је о овоме нисала неколиким дамама београдског друштва, говоре врдо одлучно. Као што се зна, Милан је у

врањекој бањи учинио с Ристићем извеене погодбе о краљици Наталији, и ове погодбе саопштене су јој написмено. У место да на њих одговори, послала је она у Београд поменута приватна писма, услед којих је вдада дошла у не малу неприлику, јер ће Наталијиним новратком бити додирнут најновији споразум у врањекој бањи." Да ли што има истине у овом телеграму, ми, као што рекоомо напред, не знамо ништа, и сад очекујемо да видимо хоће ли се из владиних кругова побити та вест, или морамо чекати на 17 август, као дан доласка краљичина, те да се уверимо о истинитоети ове вести. Међу тим има једна околност, коју не треба превиђати. Увек кад се оваке вести појаве у страним листовима, влада је те вести, ако су неистините, демантовала преко пресбироа и у страним и у нашим листогима. Овај телеграм, о коме ми говоримо изашао је у иоменутом листу још у прошлу среду, лист је био у Београду у четвртак рано и господа из министарства, ако је ова вест неистинита, могли су је демантовати у нашим листовима још одмах тога дана, у четвртак, као што је торађено и раније. А кад то није учињено, ми доносимо телеграм, те ако он не иобуди владине кругове да нам кажу, шта је у ствари. * Састаће се у Србији. Нашим читатељима биће познато, да је пре неког времена јављено, како ће се

Његово Величанство Крал. Александар састати с краљицом матером у иностранству. Листови, који су блиски краљици Наталији, побијају ту вест. Тако одески „Новоросијски ТелеграФ," доноси по овлашћењу краљице Наталије ово: „Вести северне телеграФСке агенције о састанку краљице Наталије са сином јој који би био у Кишењеву или Румунији, нису истините. Њено Величанство је одлучна у томе, да се са Краљем Александром I у Србији састане, куда ће она при крају лета или почетком јесени ићи. У Јалти се очекује изасланик намесништва, који ће позвати краљицу да се у отаџбину врати." „Славјанскаја Кореспонденција" не зна ништа о том доласку краљичином. Она вели: „Тешко је рећи ма шта позитивно о положају Миланову. Очевидно је да између њега и намесника постоји какав било тајни уговор, или бар споразум ; иначе би се нраљица даано вратило. Али сваки споразум о том предмету може имати важности само до прве скунштине, која нема никаквих обавеза према грађанинуМилану Обреновићу. Зна се само то, да митрополит Михаило живо ради на томе, ла инмири Милана са суиругом. Али је сва прилика да ће се он оженити каквом мађарском аристократкињом, да бипоправио своје Финансиско стање." * Поклон. Њ. В. бив. краљ Милан упутиоје министру просвете и црквених нословаово писмо:Господину министру просвете и црквених послова. Данас, на нрви рођен-дан по миропомазању

Н А И С МИКУЛЕНОЗА

од ЕМИЛА ЗОЈГЕ с француског.

У времену кад дозрева воће, једно девојче мало, црномањасто, са косама црним и густим ? дошло би сваког месеца редовно по 1-пут код једног адвоката у Екс-у, господ. Ростана, носећи са великом муком корпу иуну бресака и кајсија. Она би причекала мало у великом ходнику и сва породица извештена о њеном доласку истрчала би јој на еусрет. — Ах! то си ти Наисо, рекао би јој адвокат. Ти нам доносиш бербу ! Лепо, ти еи красна девојчица.... а отац Микулен како је са здрављем '? — Доброје, госнодине, одговорила би мала, показав своје беле руке. Тад би је госпа Ростан увела у кујну и ту би је раснитивала потаико за маслине, ба-

деме, и лозе, и што је најглавније, да ли је би л0 кише у Естаку, делу Француске, где је породица Ростан имала своје имање: „Бланкарда", које је обрађивала нородица Микулен; ту су имали засађених неколико туцета бадема и маслинки, и с тога је важно било да се дозна је ли пало кише на овом парчету земље која иначе трпи сушу. — Било је неколико капи само, рече Наис, али грожђе биће жељно воде. Потом, пошто би испричала новости, појела би парче хлеба са парченцетом заосталог каквог иечења и пошла би у Естак, у чезама једног касанина који је редовно у 15 дана по 1-пут до лазио у Екс. Почесто она би донела но неку лепу рибу, жкољака и великог рака морског, јер отац Микулен випге је ловио рибу но што је радио њику. Кад би о раснусту школском дошла, Фредерих, син адвокатов, једним скоком нолетео би у кујну да јој јави, како ће сва иородиц а скорим доћи у Бланкарду и преиоручио би јој још да му спреми штап и удицу за пецање рибе. Он јој је говорио ти, јер он је се са њом од детињства играо. Тек кад му је била 12-та година она га је почела звати: „господином Фридрихом" из поштовања. Али увек, кад би је отац Микуленчуо да му и даље каже „ти", њему, сину његових гада, он би је ошамарио. Но све то није ништа реме-

тило и оба детета остали су и даље врло добри пријатељи. — И немој заборавити да и мрежу окрниш Наисо, додао би гимназиста. — Немајте бриге, ни мало, господин Фридриче, одговорила би му Наиса, слободно ви само дођите. Г. Ростан био је веома богат. Он је кунио за багателу једно дивио здање у улици „Колеж-а," здање „Коарон", озидано последњих година, 17-ог века, еа Фасадом од 12 прозора и толиким бројем соба, да би се могла сместити читаваједна општина. Усред ових огромних одаја, — породица која је бројала иет особа, рачунајући ту и два стара поелужитеља — изгледаше као изгубљена. Адвокат заузео је само други спрат. За пуних десет година, била је нрилепљена цедуља, да се издаје први и трећи спрат, али се не нађе нп један муштерија. Тад се он реши те позатвара врата, и остави две трећине свог здања да једе паучина. Здање празно и, звучно, проносило би глас — као у некој виеокој цркви — при најмањој лупњави, која би се осетила у ходнику, једним огромним ходником и једиим кавесом од величансвених басамака, од којих би се могла озидати једна модерна кућа. — Одмах сутра дан по куповини истог, госпоидн Ростан поделио је преградом едном