Мале новине

новника, цела руска империЈа има 19,709.264 квадратних врста и 801,787.235 становника. Вароши има у јевропској Русији 1173, а у свој империј'и 1716. Од 1881 године увеличала се Русија с 214.845 квадратних врста. Највећа је река у Русији Об (4880 врста,) за тим Лена, Амур, Јенисеј, и Иртиш. Волга долази тек на шесто место, дужина јој је 3481 врста. Река Москва дугачкаје 431 врсту * Шта вредишаху Енглеској. Сада кад су довршене славе, које су биле ириређене у Енглсикој ' у част персиског шаха, изнела је Енглеска влада рачун о целокупним трошковима, што их је поднела Енглеска поводом шахове посете. Ти трошкови износе суму од 7650 Фуната стерлинга или 191.250 динара. За нутовања по Енглеској утрошено је 2665 Фуната ст. или 56.620 динара ; гостионички трошкови за пратњу, за разне светковине, и плату потребним тумачиманотрошено је 1835 Фуната или 45.875 динара; за засебна кола и слуге у Лондону 2000 Фуната или 50.000 динара и најзад трошкови за енглеске чиновнике, кој'и су били нридодати

шаху за н>егову личну службу и разни слични трошкови износе 1150 фуната или 28.750 дивара. Даклена долазак персиског шаха. Енглеска је држава утрошила 372.496 дин. * —• „Вршак стида." Под натписом „е1 сокпо <1е1 ри<1ог „вргаак стнда" донеше мадритски листови глас о врло занимивом догађају, који се недавно десио у баскијским областима. У неком местанцу близу шпаљолског града Билба купала се цела чета војника у речици Нервиону и то у месту, које је било мало поблизу друма. У једанпут бану 1ато младих девојака, које опазивши војнике, где се готово уз пут купају, плануше гњевом због такове дрскости Марсових синова, па увређене у свом осетљивом поносу шпањолске пристојности пограбише са пута камење, те ударише њиме на војнике са толиком жестином, да су већину њих раниле, двојицу тако јако, да су их једва остали другови одвукли на иротивној обали реке, те им спасли живот. Рањени војннци пријавили су тај догађај одмах власти, па тако сада морају ватрене баскајске кра-

сотице због евоје превелике стидљивости одговарати казпеном суду, који ће им због телесне озледе судити. Онај одео војништва, којему прииадају непристојне делије, што су морали без одела и оружја измакнути исперед јуриша амазонских весталака, морао је битл на казну премештен у друго место, јер је тај догађај побудио у месту толику буку, да је сав народ био против војника силно огорчен.

III

РАЗЛИКА

Наћ' у медаљову Дивне женске косе, Што младићи често Као спомен носе... Каква дивна ствар ! Над женском косом у медаљону, Осетљиво срце снива и ужива ; Ал шта велиш, побро, кад вагледаш добро, А женека коса по супи плива !

ТЕЛЕГРАИИ 5. АВГУСТА. Беч. Овде стигао из Швајцарске у најстрожијем инкогниту румунски краљ и престолонаследник. На станици их дочекало особље посланства и сутра у јутру путују даље. Букургшт. На накпадним из борима изабрато је четири по сланика и један сенатор, сви либералио - консервативне странкеЂурђево. Овде било незнатне' изборне свађе. к: с

Дукат . . . . : 5 64 Наполеон .... 9.49 Срц. лутр. 3% лозови 35.50

ОГДАСИ МАЛИ ГМСНИК п д НЕДЕЉЕ до ПОНЕДЕЉНИ# II КА продаја намештаја и похуКанства, аавеса и слика у Ресавској улици бр. 12 до врачарске иолиције. 39 1—2

ЗА ПУТОВАЊЕ у ПАРИЗ тражи се бесплатно једаа женска која повнаје Парив, говори Француски и познаје кога у Париву Обратити се уредништву. 40 1 2

„ЗА .НАТЛИСКОМ УДРУЖЕЊУ" потребчи су стенограФн за скупштину, која ће се држати 10. Августа, ко је вољан примити се тога ноела, нека се до 8 Авгус а јави Уцравном одбору с услов- ма. 41 1—1 ТТ родаја вабрана у селу Ловцима Л( р. беличког округа јагодинског. Гор -ј ће покавати Миљко Вучковкћ из истог села а за цену упитати потписаног у Крагујевцу. Лаза Големовић златар. 524—2—3

Л А С Т А календар календар може се добптн у књпж.рп В. ВаложиЛа у Београду Хпљаду комада за 32 дпв. Пег стот. „ 20 /пн. Сто „ 5 дин. 513 2—10

НА ЗНАЊВ!' Од 1-ог Новембра ов. ^ год. издајемо нашу кућу > на јалији, са већим и мањим квартиром и осталим удобностима, под ^ кирпју. Иријавпти севаља / код доленотипсаних. У

Адкадај и Фарни мањачи овд.

< /-"^ТАРАОЦИ МАСЕ) Ч Ч^вок Симпџића из\ дају под закуп а п про^ да|у механу звану Сими/ џпћеву у Смедереву. > Обратитп се ваља ста- * \ раоцпма масе Јеврему ^ Ч Гакрплонићу вли Тасу/ ^ Павлопићу тргов. у Сме- ^ ^ дере«у. 518 5—6

КАФАНА на велпкој пијацп у Нагошевића кући, лздаје се о идућем Митровудну. упитати за услове на горњем спрату у истој кући, 414 12—12

Фирнајз, лак четке и сав молерскп и Фарбарскв прибор најбољ« је и најјевтинији код ДИМИТРИЈА М. ЂОРИЋА У БЕОГРАДУ спрам споменика књ. Мнхајла иродаје на мало и на велико ЦЕНОВНИК ШАЉЕ СВАКОМЕ НА ЗАХТЕВ 527 1- 10

С тугом и б >лом у срцу, јавАамо свима пријатељима и нознннпцима, да је наш Отац, односво муж, брат, девер и стриц —

РИСТА ЂОРЂЕВИЋ

У 51,

трговац из Жагубице, 30. прошлог месеца годиви свога живога, — напрасно умро. Тело његово нредато је земљи 31. јула. На почастн. — коју овд. грађанство, чпновнишништво и свештенство, — указа при сарани аокојника, бахвални смо; а исто тако, благодарпмо и онпм нријатељима, који брзојавним путем изјавише саучешће у туги нашој, за покојником. Нарочита захвалност нека је од наше стране г. г. Томи Протићу свећенику и Ђоки Пантелићу ср. писару, који су нам својим говором — тугу у неколако ублажили. ожалошћкни: Синови: Ђорђе, Аврам, Димитријв; ћерп : Дмитра н Даница; супруга : Сооија; врат : Ламбра; снаја : Јована: братанци : Душан, Коста и Мијаило ; братаннце : СоФија, Зорка н Алвксандра.

ПроФ Ф. Гласера (И. Пацелта Зет) држ. концес. приватна ТРГ0В1ЧКА ШКОЛА ПРЕЂБ 2. ПЦЕЛТ (БЕЧ I. 5А1.УАТ0В6А$8Е 10.) ОСНОВАНО 1840. ШСТАРИЈИ ТРГОВАЧКИ СТРУЧНИ ЗАВОД У БЕЧУ ШШ 501ШК0ЛСКА ГОДИНА М Отварање оба годишња разреда и Једногодишњег струччаг курса: 16. Септембра вечерњи взурсови 7. Октомбра о. м. Завод који је за време мога 48 годигпњег живота имао око 29000 ученика (од којих преко 800 у ирошлој школској годвни) раснолаже одјшчним наставничкнм свагама (с 0 проФесора и стручних учитеља) и даје својим ученицима у ШТО краЂем времену и са ШТО мањих трошкова потпуно образовање за све трговачке гране робне и банкарске струке. Завод се брине да свршени ученици и слушатељи добију одговарајућа места. Програми за дневне курсеве и проспекте за вечерње курсеве добијају се у канцеларији управе, и у књижари Геролд и Схе (I, 81ерћапар1а1:2 8) За иностраие питомце на захтев завод се стара за пансионе код угледних породица.

Беч, Августа 1889. 521—1—3

Директор Ф. Гласер Ц■ кр. ирофесор.

Власник Пера Тодоровић. Одговорни уредвик С. Јаношевић.

Штамларија „код Просвета" Позоригани трг бр. 2.