Мале новине
ЈУ '
ч
БРОЈ 230
{(„Ш82ЛР ».!■■
ЧЕТВРТАК 10. АВГУСТА 1889.
ГОдИНА II.
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН
БРОЈ 10. П.Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ На годину . 30 динара На но године 15 динара На 3 ме § ца 9 динара 11 РЕТ1Т Ј0ШШ1
МАЛЕНОВИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАКОГА
ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ се ВлАСНИКУ „Малих Новина" Топдичин венац бр. 17-, на горњем опрату Претплата се прима код свију пошта у Ср6и]и
Пр тплата из унутр. полаже се само код пошта
За Београд нема претплате — Лист се продаје на број
ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој утрани од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда ШШЕ 2Е1Т1ЈШ
Огласи јевткно, по потреби и са сликама.
За свано ог«ашење пла^а се држ. таксе 20 пр. д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДВИ.
Мојој доброј и
•Дкнпкад незаборављеној супруги
Јелени -
-Ленки-В. Груди-ћ
^аваћу данас
10. овог месеца шестммесечни иа-
растос у цркви
падилулској у 9 часова. пр. нод.
В. Д. Грудић
АДВОКАТ.
534, 2- 2
Сву ону штовану господу из унутрашњости, који наи дугују за огласе и којима смо већ 2 — Зпута писали, молимо да нам тај дуг што пре измире, Траше се три до пет дечака за распродавање „Малих Новина а . Упитати у Уредништву.
Вреднији могу зарадити 2—3 динара дневно. Јављамо штованим купцима „Малих Новина" да је наш лист од сада редовно готов свако јутро у 7 часова и може се одмах куповати у администрацији „Малих Новина" и код разносача, а по продавницама најдаље до 8 часова,
ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА У 245 броју „М. Новина" штамиано је једно писмо уредништву с подписом „ једаи отпуштени поштар" У томе писму тврди се, како је комисија, која у главној контроли ра ди на ванредном прегледу рачуна упутничке радње, наишла на злоупотребе неких поштара, између којих на прво место долази некакав „тако звани Цицварић" чије су крађе, вели „и бројно и сумарно велике, и одликују ее својом оргиналнашћу. 0 овим злоупотребама , вели се даље у писму, поднешен је Главној Контроли реФерат још 10-ог јула т. год. којим се тражи, да се обезбеди државна каса за ове покрађе, а с лоповима да се учини по закону, али у Главној Контроли има, вели, „једна саблазан чиновничка, која једелом својом прошлошћу давала доказа о евојој несавести" па се и у овоме делу испречила да заклони лопове, услед чега нису ни до данае иптереси државне касе обезбеђени. Тако говори „отнуштеки поштар" али не стоји тако у ствари, зато Главна Контрола сматра за потребно, да овим путем званично исправи она погрешна и натачна еаопштења реченог дописа. Комисија, о којој је напред реч поднела је преседнику Главне Контроде 8 јула тек. год. не један већ десет реферата о резултату свога пре гледа упутничких рачуна за 1883 г. Ових 10 реФерата односе се на неких 14 рачунополагача, од којих се по-
тражује свега укупно 5617.52 дии. (од које суме пада на нишку пошту 697.80 дин. на пожаревачку 1732.37 дин. на краљевачку 1744-15 дин и. т.д.) и Главна Контрола је 11 јулл тек. год. дакле без од гагања решила: да се но свима овим реФератима тражи обезбођење државне касе, упутивши сва та решења на извршење једном свом стручном рачуноиспитачу. Ова решења извршена су сва б е з р а з л и к е, и под 3 т. мес. тражена су преко надлежних судова обезбеђења државне касе за односне суме новаца* Није дакле ни од кога у Главној Контроли учињен ни покушај, да се ма ко од поштанских рачунополагача заклони од какве одговорности; а што се тиче могуће Јкривичне одговорноети дотичних рачунополагача по овим рачунима, Главна Контрола не може о томе чинити никаквих ко рака, док од њих прво недобијеодговоре на своје прве примедбе по истим рачунима. Овако је у ствари, а ако господин „отпуштени поштар" зна штогод друго, што би могло одкрити н засведочити да когод у истини ради „да заклони-' каквог кривца он нека то јави н р а в ц е Главној Контроли па ће се и он и сваки други уверити да је Главна Контрола далеко савеснија и ревноснија у томе: да пронађе, него ли да „заклонп" кривца па ма ко тај био. А кад је дописник за ово предпоставио јавност онда је требало да ноименце означи кривца, а не да овако пада еумњ а и на остале чиновнике — Глав н
ПОДЛИСТАЖ
НАИС МИКУЛЕНОВА
од ЕМИЛА ЗОЛЕ с француског.
(наставак) — Твој отац сигурно није кући ? упита је Фридрих! — Скочила сам кроз прозор рече она, гласом озбиљним. Они нису говорили о својој љубави ! Њихна љубав била је заснована одавна, још од њихног детињства. — Сад им је изгледало природно, да пређу на загрљај ! Они нису имали сада потребе да се разговарају, они су само осећали неописану радост што су једно уз друго ! Он је налазио да је она сасвим лепа и мила, и ако је била опаљена од сунца и мирисала на цигљу а она оиет уживала је што је њен млађи гоенодар изабрао баш њу за љубазницу, — њу коју је
њен отац увек без разлога тукао! Она му се предаде потпунце!.... Увек кад је почело свитати, они се крену на пут и дођу кући! III Какав диван месец; ни капи каше није пало! Небо увек плаво, изгледало је као атлаз, који ни један облачак, није кварио ! Сунце је изгледало јутром као ружични кристал, а при заходу као златан прах. Дању не беху вслике врућине, јер поветарац морски блажио је дневну врућину. Ноћи биле су чаробне пријатности, пуне мириса од морског бил,а, које загрејано дању просипало је ноћу по ваздуху бајне мирисе! Предео је дивотан! С обе стране залива, уздиже се горостасно стење, а у даљини острва која прече хоризонт, — Море изгледа као велико купатило, или плаво језеро које се прелива на лепом дану! На подножју од залива су планинс; у даљини Марсел> са редовима кућа саграђеним по брежуљцима ниским. Кад је чисто време, виде се са висови Естаке и Жолијет: њено пристаниште, катарке од лађа, Фасаде од кућа окружене шумом од дрвећа, и манастир „Нотр Дам-де-ла-Гард" беле ее на једном вису и уздижу у небо! А околина од Естаке до Марсеља прави полукруг извијуган, по ком су на-
чичкане »абрике, из којих куљају густи димови од. времена на време! Кад сунчеви зрациударе управно, тад се море зацрни и изгледа као д« је заспало између <?тена, а њикова боја бела дође жућкаста и црна од врелине! А светлост мрко-зелена јела и борја покрива изгорелу од врућине земљу. — То је диван табло, као неки предео Истока, који се прелива. Али Естака нема само овај леп изглед на море! Село које је уз планине, испресецано је путовима, којих нестаје измеђ амбизе од одроњених стена! Жељезнички пут од Марсеља до Лијона пролази овуда, дуж клисура, преко по тока а затим улази у саму стену, кроз тунел који траје миљу и по, и то је тунел Нерте, најдужи у свој Француској! Ништа није лепше но ова дивна природа, ови пролази тесни нутовв. кроз стење, или стазе вијугаве, које пресецају клисуре и воде у амбисе; ови кршеви и голети засађени јеловином или покривени порушеним и ночађалим зидинама! Понекад у некој удолици, нађе се мала пољаница засађена са мало маслине, или но нека усамљена кућица, обојене ®а. саде и затворених прозора! Потом опет непр о_ лазни кршеви и обронци са којих се вал.а нтљу_ нак или удолице од усахнулих потока, сваки ча с нешто друго и ново као кад се путује по пу _ стињи! (НаАСТАВИКЕ се)