Мале новине

— Умро. 9. о. м. умро је у Паризу духовити Француски песник гроФ Вилије д'Ил. Адам. Умро је у 50 години. Ма да су му дела веома цењена и лепим језиком писана, био је ипак за све време живота велики особењак. Много се бавио научним проблемима који су били неостварл.иви. Био је потомак краља од Јерусалима, т. ј. иоследњег врховног мајстора надлежног реда. — Велике златнв рудв пронађене су у Дуглас-Ислаиду, т. ј, у оном делу нолуострва Ал.аске у северној Америци, који је Руска продала. На ђена је Формација камења, на коме се налази много злата у ширини од 450 с/гопа а дужине је колики ицео полуострв. Још 188(5 год. нашли су те златне руде Индијанци, али су пасељеници пред светом крили евој проналазак да неби дошли нови насељеници. Сада се већ ради са 600 махина, а богатство нронађеног слоја веће је од оног у КалиФорнији. Друштво које је купило велики део тог златног мајдана, добило је понуду да прода своју имовину за 16 мили она, али је оно одбило ту понуду. — Невино убијвн. Ту скоро су у Турину престанком гробља ископали кости талијанеког генерала 'Бакома Раморина, који јс 10. јула 1849 год. стрел.ан. 1>енерал је био заповедник једног одељен.а талијанске војске у рату против Аустрије, те се 1849., | повукао назад од реке По, јер је Ра-1 децки с огромном силом наступао нрема н,ему. То се узело за издај-' ство, то је генерал сгављен под ратни суд и осуђен на смрт. Генерал, обучен у генералско одело с генералском капом иа глави, али без сабл^е стаојена „Рјажха (Г Агпи". раскопчао капут и рекао : „Војници, ја сам невин! Историја ће ме судити. Будите Крал.у и Уставу верни. Иуцајте ! „Гренадири пуцаше и генерал се сруши мртав. Мртве његове остатке, које су сада ископали, иредали су медицинском Факултету у Турину. — Ужасан град потукао је велики део Моравске 8 ов. м. Најјаче је надао код Похрлица. Град је био велики као песнида. 10.000 стакала на нрозорима поразбијано је само у Похрлицу. Сви усеви уништени су и погинуло је и много стокс. Штета износи преко 200.000 динара, некојн комади града били су тешки 60 грама. Многе су с-е куће норушиле. Код Селворица погинули су .један сел.ак и сељанка. У Ирицу оставили су сељаци своје коње и стоку ио пољима па с крвавим главама бежали куКи. Чак на два дана после тога лсжаоје град местимице по пол.има. — С АјФелове куле. На врху АјФелове куле, дакле на трећсм спрату, установила је Француска влада поштанско надлештво, да сваки може с оне висине писати својим знанцима. Ту се добија хартија за писма, куверта и све што треба за писање. Поштански жиг има натпис : „Поштански одел.ак на АјФаловој кули". Француска влада добиће од ове поштанске устаиове знатну суму новаца, јер ће сваки посетител. АјФелове куле радо писати евојима с те висине. — Чудне новиие. У републици Њвада, у северној Амермцн пзлнзи лнст, к јим својим чптатељимг; саопштава ову чудну вест: „Нашземљак Макај прирелн) је у Паризу сјајну 1 гру Погодио јешведскога крнља за играча уз награду од 1010 долара засахат. Молба нринца Ууелског, да га Макај цозове, није уважена. Неколико бонвпартистичких прчнчева, који су глед&лп игру К1оз прозор, избацпла је послуга напоље!" — Суд руских сељака. У Ључеву, у окружју Ијотркову, сељаии су мн. го цретрели од разбојнвка Луке Саве, којн је у друштву Немца Чу^ура и неколико побеглмх разбојника пз Си-

бпра живео у тамоптим шумама и грозно пљачкао. Сељаци су најзад ззкључвли да сазову скупштину и I еше да у заседи увребају разб >јниве. Чекали су три дпна д< к су похватали коловође те ризбојнвчке дружине. Али шта да раде сад с пехватаним разбојнипима ? Предати их гуду, па онда трчати те сведочити ? Семтогасељацп презиру депунцпрање с тога реше да ухваћене лоиове ваљано прошибају па их пустити да беже. Што су решнли то су и учинплв, само се други део осуде није могао извести, јер разбојници нису могли бежати, већ су пх моралп пј едати у оближњу болницу.

ИЗ ВАЛКАНИЈЕ — Рилски манастир. Приликом најновијег путовања кнеза Фердинанда по рилским планинама, бугарска „Свобода" доноси онис рилскога манастира из кога напшМ читатељима за сад саоиштавамо само она места којасе тичусрпске нрошлости, везане за тај манастир, остављајући да у једном од идућих бројева доне семо цео тај опис Рилски манастир јс основан одав на. Њега је у главноме нодигао нустињик Св. Јовлн Рилски родом из села Скрина. Јован се скрио у те долнне око 930 године, за време бугарског цара Петра, сина Симеунова. Место где је живео Јован и сада постоји и то је мали мапастирчић. 1335 годинс леио га обновио српсни властелин X/ ељ >, који је направио камено здање, чији се остаци и после толиких незгода још виде у тако званој манаетирској кули, унутра у дворишту, до цркве, где је кула којој се затварају луде и братија која згреше. Зграда је солидна у средње вековном стилу. С јужне стра не, прилично високо, у камену, изрезан је овај наттшс : При државје Господина превисокаго Степана /1ушана кралја, сзида сЈи пирг (кула) Геспо^ин протосеваст Хрељ с трудсм велкким и ексодом Свјетому Оцу Јогну и Матер Божј« цврицајемјк Осјеновица в лјето 6843 И. Е. (1335 г Види сс да се тај протосеваст Хрел. одрекао светска жнвота и своје светске величине, што тада није била реткост, и сву евоју имовину посветио је манастиру. Хреља је умро ту, гроб му је у темељу цркве Пошто је Хрел. обновио маиастир, обратили су на њ нажњу и бугарски владари. За врсме Турака мошти Св. Јована одпешене су у СоФију, поеле у Мађарску, па у Триово, а одатле оиет у манастир но дозволи Султана Мурата. Султана је на ово иобудила његова жена гоенођа Марија, кћи СЈтскоча деспота Ђурђа. ДНЕВНВК К АЛЕНДАР Среда Правослашш : 16 Диомид муч, Католички • '2.8 Вд. Аугуст. Сунце ивлааи у 4 с. 59 Сунце валави у 6 с, 34 Мена месеца пос. четврт. 7 Дан је с почетка 14*/ 4 сати а ноћ 9'/ али до краја овог месеца данокраћава 1 *ј мин, а аа толико а ноћ одужа. <М>

К У Р с

Дукат . . . . : 5 03 Нанолеон .... 9.46 5 / 10 Срц. лутр. 3% лозови 34.40

д

8 и < Ч и о

0 Г Л А С И ућан простран са подрумом у Дубров&чкој улвцп б п ој 3. нздаје се од 1. Новембра ов. год. под закуп. За ближе услове обратнти се Николп Дазаревићу 538,4-10 ћурчијп. Све дужиике покојвог г., Тгорђа Блецидеса, бив апотекараиз Ниша, позв^ вам да ми у роковима ис_ илате своје обавезе. Обавезе валезе се у мојим рукама. Који хпће да му се нродужи рок плаћања, нека ми се на меспц дапа пре јаве. 12 Ачгугга 1889. Нвш. №!. Стевановнћ пуномоћник пасљедникд 541,2-3 пол Ђор1)в Веецидеса Шоју каФану „Звлвни Венац" у Смедереву са сви мм удобностима: пространом баштом, великим салономЈедиком и ново- саграђено парно купатило издајем од идућег Митрова дана под кирију. У Смедереву Августа 1889. год. Обрад Ђукић 544, 1-8 каеапџија ив Смедерева

Оглас за кројаче Чает ми је објавити да сам из Беча дошао и отворио предавање наука о кројењу мушког одела. Моје теориско и ирактично образовање као кројача у Бечу тако је, да ће учевици бити заловољни. Ближа извешћа код потписаног у хотел „Енропи", соба бр. 5. С поштоваљем. Јосип Пеот. М 545,1 -3

Моме брату Андреји ДимитријевиЂу терЗији овдашњем Даваћу четрнајестодневни иарастос у саборној цркви, у чечвртак 17 ов. м. у 9. сати пре подне. Молим покојникове пријатеље и познанике да изволе присуствовати овом успомену. Ожалошћени брат Доћгутин Михајлови1» обућар 544 1 1

Власник Иера Тодоровић. Одговорам уредншк С. Јаношевшћ.

Завод Винтербергов БЕЧ, ^аћпи^, СоМа§'е-Ап1а§'е11 Каг! 1 .ис1 VI дз*га бзе М 30 и 32. ВЕЛИКИ ДЕВОЈАЧКИ ПАНСИЈЕНАТ Са лепо удешеним салама за учење, спавање и конверзацију. Дивие баште. Здрав положај Сведочбе државне. — Власницаг ђа Шарија Вин терберг. 530,3,3

Васпитни завод у Нишу ЗА васпитање женске деце По дозволи г. Мпнпстра ГГросвете и црквених послова П Бр' 10119 отв >рила сам васпитнп завод за образовање женске деце. Поред срнскога језика и свију осталих иредмета у овоме момзаводу прелајесенемачкн н Француски језик, ручни рад и гласовир по одређевом ирограму, које је Министарство просвете одобрило. У заводу заступљеие су најбоље педагошке снаге. Ово је показано и успехом на испиту који је ове године држан пре-г министарским изасланикољ. У овај завод нрпмају се деца од 6-те па до 14-те године. По жељи родитеља деца могу бити примљена и на стан, храну и у опште сву потребну негу. О материнској неза, коју деца дпбијају у мом заводу, може се сваки уверити код родитеља, који су ми своју децу већ од дужег времена новерилп. Уписавање депа за идућу школску годиву ночиње од данас и трајнће до 1-вог Септембра ове године. Услови су врлоповољви и могу се добити на захтевод Управитељке завода Б. ПетовиКке I Августа 1889 у Нишу. 520 5—12

Штаниарнја „код Просвете" Позоришни трг. 6р. 2