Мале новине

француоки у Петрограду ленту иочасне легије црногорскем ирестолонаследнику Данилу. Француска влада га је овом лентом одликовала прилиЈ>,ом проглашења његова пунолества. — Тужнипамен. „ГласЦрногорца" доноси : У уторак 1-ог о. м. навршило се нуннјех 29 година. од када је крвничка најбесрамнија рука, раставила са драгоценим животом Онога који се родио „да довијек живи", као највишег ироја деветнаестог вијека у Богу ночившег Књаза Данила I За то оног дана као тужни номен преране и неочекиване смрти, као највећег српског јунака и мученика, држата је у саборној цетињској цркви, ааупокојена света литургија и парастос. Чинодјејствовао је Високопреоствештени г. митрополит Митроф;ш 7 уз приномоћ протојереја г. Матановика, протођаконаг. Радичевића и бајичког иароха г. Мартиновића. При божественој служби бијаху присутни : Њсно Височаиство Књагиња Даринка са Свијетлом Кнегињицом Олгом Даниловом. Његова Свјетлост Књаз Мирко, Велики Војвода Зецки, Њихове Свјетлости Књаа и Књагиња Карађорђећић и сва остала висока лица владалачког Дома, сви наши мпнистри, сви великодостојници са цетињским властима миогобројни народ. Који Црногорац, који је то Србин да још и данас неће иожалити и очи сузама оквасити, кад само иремислн па ирерану смрт Највећег Србина, чији је младеначки живот искључиво по.свећеп био своме српском народу, чија је в-елика душа била одана оиштој срнској мисли, чије је јуначко срце само за свој род и српеви народ куцало, чија је џиновска снага и узвишена памет постојано на мртвој етражи бдјела, који је на самртном часу спомињао п слутио јединство Српства'? Као Највиши јунак што га је срнска мајка рађала, Књаз Данило се борио свим жаром евоје лијеие младости, свом жестином узвишеног одушевљења и љубави нрема народу у обрану његовијех права — борио се непрестано а 'и се иигда није у-

дал>а љубав беше немогућа, У осталом банг сељанке нису тако згодне као варошанке. Он настави свој живот стари ! Мати његова задовол,на с њим што је био онако уредан у Бланкарди, даде му сад већу слободу! И тако он нроведе целу зиму, нријатно уживајући ! — Он је доводио девојке из Марееља, погодио би им собу у нредграђу и код њих је нроводио но целу иоћ ! Око Ускрса гос. Ростан отиде нослом до Бланкарде. Фридрих нађе нзговор да га само не прати. Кад је се вратио с нута, адвокат за ручком рече. — Наис се удаје. — Да л је могуће ! рече Фридрих запрепашћен. — И не би никад иогодили за ког полази настави г. Ростан. Она ми је објаснила да је морала тако учинити Наис нолази за Тоена грбу... Тим неће сд ништа променити у Бланкарди. Тоен ће бити сада наноличар и води ће бригу о имању! Млади чдвек слушао је ово са усиљеним осмејком, потом и сам дода, да је то свршено да не може бо !>с бити. — Напс је јако остарела и јако норужнела настави г. Ростан. Једва би је човек нознао. То је чудновато како се ове девојке са обале мора брзо покваре.... А баш је била са свим лепа наша Наис! Ох ' како је добар доручак, рече Фридрих довршујући мирно свој котлет ! И. Н. Ј.

морио, док га крвничка рука највишег злочинца, нрераном смрћу, са браника не отрже. Он је зачетник свијех данашњијех сретнијех догађаја; Он је први назначио данашњи правац и потребиту „основу" одабрао, и ако се данашњи сретно владајући Господчр, морао доста трудити и знојити да усаврши његова дјела и нронађе тврду „потку" достојну Његовој основи Зато наш Узвишени владалачки Дом — код свих веселих догађаја — и ове године, као и у прошлијем годннама, ироведе онај дан у нобожном сјећању на основател>а нове славе црногорске. Уз горке сузе Њеног Височанства Књагиње Даринке и Свијетле Му кћери Књегињице Олге, и ми из најдубљег страхоноштовања нридружујемо и нашу сузу жалосницу кличући: Мир нраху Твојему, велики јуначе и славни борче за срнски образ. Сриство ће се Твоме праху са највећом побожности вазда клањати Ипак Твоја мисао ногинути неће, јер је у добријем рукама ! ИЗ БЕЛА СВЕТА — ј ротер?вање. Из Берна телеграФишу да ће сем нетнајесторице Руса, који су ту скоро протеранм из /Кеневе, биги протеран велики број иностранаца, за које је женевској полицији дат извештај да им се пе може продужити дозвола за бављеп.е у Швајцарској. Међу њима има 8 ј ђака и радиика. — Велхни кнез Ђо;}ђз, други син царев, стигао је 13 о. м. на једном руском ратном паробраду у Шербург, где је дочекан с великим овацијама. — Потзрђвно е&моуб«ст8(|. Париски лист „Тешрз" доноси изводе из заосталих писама покојне баронеее Печере, у којима се неиобитно доказује да се бароиеса сама убила. — Талијанскн краљ, ирестолонасљедник и мннистар нреседник Крисни отишли еу 13 ов. м. у Бриндизи, где су их одушевљено дочекали. — Бенерал Игњ^тнјвв иоетављен је за гувернера Кијевског. — Обуставила плаћањч. Туринска есконтна банка обуставила је своја плаћања. — Оп&сност ОД ХИПНОТИЗМ 1. ДрЦимзен у Минхену држао је ту скоро предаваи>е у лекарском скуну о онасности од хипнотизма. Иснитивања његова и других научара, који се специјално баве хиинотизиом, доказују колико је мало иомоћи од хи пнотизма, и како он често може да буде опасан по болеснике: Др. Цимзен иснитивао је у минхенској болници многе случајеве и нашао даје лечење с хипнотизмом од мале користи. Њиме се дознају симнтоми болести, а не сама болест. Код озбил>нијихоблика названих болести није се никад још до сад успело, да се хипнотизмом ограничи иростирање тих болести и на друге оргаие. У овим случајевима дознало се још и то, да мозак долази у стање ексиеримелтално нроизведене суманутости, Нелагодност хистерија , главобоља итд. никад се не могу излечити хиннотизмом. Хистерија се, кад се хиинотисање нонавл>а, само погоршава а у најбољем случају замењује се једно анормално стање мозгадругим. Хинноза није никако идетичиа илн сродиа с нриродиим сном, већ само једно болесно стање. Своја разлагања завршује др. Цимзен речима: „Одушевљење за хиннотизамјош није достигло своју висину, још сс много верује у његову мо!г исцељења; али према историским искуствима, што се брже нење каква рђава навика у толико брже носле нада." На завршетку обраћа се здраном разуму ле-

кара, који ће својим знањем умети сачувати науку од спекулативних срестава. — Едасон у параскај акчдемији наука. У нретпрошли попедељак Едисои је присуствовао седници Фран цуске академије наука. Преседиик те седнице, г. Де Клоасо, поздравио га је и изјавио му симиатије целе академије. Едисон је преко г. Жинсна изјавио јавио академији своју благодарност на њеном дочеку, уверавао је исту о свом дубоком иоштовању и рекао је, да он увек с великом пажњом прати научне радове академије, и да даје увек за себе превађати на енглески језик све њене извештаје. Најзад је молио академију, да као знак његове благодарности нрими један усавршен фонограФ, што га је он изумео и за који жели, да се у архивама академије сачува заједно са свима његовим ваљцима, који треба да цриле гоноре свију чланова академије, тако да звук њиховога гласа остане очуван и да се може некад ионово чути. Нроседник му је на овом иоклону заблагодарио и обећао је да ће се академшја оостарати да се заиста створи та библиотека, у којој ће бити прикупљени и сачувани гласови свију акалемичара. Најзад је Едиеои обећао, да ће академију увек известити о својим будућим радовима и проналаецима. — Убица у лудилу. Из Женевејавл>а,ју, како је уједној оближњој болници један болесник од једном сишао с ума и у тој сумаиутости убио тројицу бријачицом, а тешко је ранио више од 20 особа. — Љубдена дзам!. Из Клаузенбурга јавља1у да је тамо 13 о. мнре подне наредник Антон Екерт иокушао самоубиство заједно с лепом жемом једпога агента осигурава-јућег друштва, Ерчи Сендреј. Екерт је нађен обешен, а жена је узела морФијум и нађена је жива, али тешко да ће и оиа остати жива. Сениреј је мати неколико деце и хтела се раздвојити од свога ■чужа на кад то није могла рашила се на самоубиство заједно са својим љубавником. — Двезтагодишњицт: рагимвнте. Из Кракова јављају 11 ов. м. да су тамо в,'ћ довршене сиреме за прос лаву двестагодигањиц ; и посвећења заставе пепгадијске регименте Саксен. Кобуршке Нр. 57. «#о Слуввбени гдасник Ичсгављен ! у министарству народиенривза рачуновођу III кдасе а да врши дужност секретара, Александар Борисављевића секрегар V класе ; за секретара V класе, ада да вршд дужчост рачуновође, Јаков Маркочик, писар II класе, и ва иисара II кдасе, Сииа КандиК писара III класе. — Х.јирих Ве&еле архитетка, нримљен Ј е У државну службу за инжињера V класе архигскгонЈлог одел>ења манистарства грађевина нод о ')ИЧ. ! шм условима за етраице. — Мила» Дамитријевик ноштар Н класе београдске, на основу тачке 2-е §-а 69 ог 8акона о чиновиицима гра^анског реда, стаиљен је у стање пекоја с ненз^јом која му но годинама елужбе принада. — Марко Ангић телеграФиста главне београдске штације, на основу тачке Н-е §-а 66-ог закона о чиновнидима грађанског реда, стављен је у стлн.е покоја с нензијом, која му 1.0 годинала службе принада. —• Постављеии : за контрактуалног инжињера II кдасе у архитектонском одељењу министарства грађевине, Јован Илки11 коитратуални инжиљер III класе истог одељеља; за контрактуалног инжињера V клаее у архитектонском о ељењу мшшстаретва грађевина, Јова« СуботиК контрактуални инжин.ер VI класе истог одељења, —- Нос ављени : за руковаоца III ^клаее шгедионице окчуга иаш:ог Радосав Ј -"аке-

тић руковаж V класе гатедионице округа чачанског; за кшигово1)У II класе штедионице окруФа чачанског, а да врши дужност руковаоца и да прима плату из нлате овога звања, Милорад Лазаревик књигово^е исте класе и вршаоц дужносги руковаоца штедионице округа ништог — по потреби службе. — Никола МарковиК практички књиговођа примљеи је у државну службу за књиговођу II класе штед^онице округа нишког под облчним ус.тоаима аа странце. СМЕСИЦЕ — Ђаво у постељи- Неки честити занатлија у ФрапкФурту на М. сањао је ту скоро ,]едне ноћа врдо ружан сан. С^њао је дасе у душеку на његопои кревету сакрно ђаво, на му са леђч чуичо месоуслјаним кљештама. Већ му јеуз ужасне муке бао ишчупао читаве комаде, кгд се сиромах мајстор пробудп, сав окутмн у зноју, те скочи са кревета в^чући, као да ,је у ђгволск :м клнџама. Кад се мало освестио, помисла с ужасом шта је то могло блтн ? — На леђама бол, мора дакле да га је нешто уштиауло! И збиља — на је^ном зачује на свој уж^с како се у кревету нашто миче. Сч,в дрхтећи од страха уиали свећу и иробуди своју жеиу, којој се, чувтш шга се догодпло, коса, од страха најежа. Сиромах брже боље дохвати неклкву стару пушку па се спремн да ће >уришата на злокобно место у кревету. „Драга женице проговорн дрхтаввм гласом јеси лн гаточула?"— „Ама ништа, драгп мужу!" — „Мени се учанило кчо да је дух мијаукао." — „Милостпви Боже, завапа жена готово ван себ(з од страха, то није дух драг: ј мужу, то је ђаво, прави нравцатн ђчво." — Чувша то, поврати сз престрављеном занатлЈЈп храброст и он се сиреми на очајну борбу. Како је за младости своје био и чл^н грађанске страже, имао је нешго тактична искуства, пг се мало измакне од кревета, да можз што б^ље јуришати на непријатеља. Кад је за тим из душека чуо гласно мнјаукање, насрне на кревет, дохватп нешто обема рукама и осетп под рукои мачију глав '. — „Иа то ни,е ђаво, слатка- женице, то је одиста мачка", новиче радосно, на ондак обоје иочеше брже боље рашивати душек, којп је онај дан поправљек донет од таиетара. Нг једном опазе у душеку стару мачку с двоје младих мачића, који су се код танетара увукли у велики старински душек, и својим оштрим ноктпма задчла спромаху занатлпјп „ђаволски страх." -ООдДРУШТВО СВЕТОГ САВЕ ЗАХВАЛНОСТ Унрава друштва Св. Саве добила је на поклон : 1, Од одбора Коларч-ве задужбине: 110 ком. „Крло" за целу овугодину, 110 ком. „Отаџбине" год. 8 књига XXII. 100 Цветићеве трагеди је „Лазара" и 50 ком. „Невена" за целу пр. год. 2. Од Њ. Високопр* освештенства митроплита Михаила 100 ком. „Ис торије Хриш. цркве", 160 ком тиника Св. Саве и 120 ком. „Тврдице" .-1. Од г. Јастребова генерал кон сула Јуског у Солуну: 50 ком 1ћегових „података за историју срнскс цркве", 4. Од г. Мплана Ђуричића проФ 100 ком. њ тове алегор |је „Ј&ково" 5. Од г. Мих. Когићевића бив. мш» грађевина: 50 к 1М разних књига 3; библиотеку друштвеног пансионат, 6. Од г. М-лошс Цветића реди ■ теља нар. позоришга: 50 ком. ње