Мале новине

БРОЈ 242

УФТОРДК 22. АВГУСТА 1889.

Г04ИНА II.

МЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ Ча годину -40 динара На ио године 15 динара На 3 ме § ца 9 динара 12 РЕТ1Т Ј01ЈКНЛ

ДНЕВНИ ЛВСТ ЗА СВАКОГА Претплата из уиутр полаже се само код пошта За Београд неиа претплате — Лист се продаје на број

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Малих Новина" Топличин венац бр. 17., на горњем спрату. Претплата се прима код свију пошта у Србк и ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда '-0. пр. дин. а на четвртоЈ од петит реда 10 пр. дин припосллно стаје 50 пр. д. од петит реда ЕШНЕ 2Е1ТПН6

Огласк јевт но, по потреби и са сликама.

За свако оглашењ; плаћа < е држ. таксе 20 пр. д.

ВЕТО! ОГЛАСИ 110 "ОГоДВИ

Уулици два белч голуба бр. 21 у доброј кући имаде стан са свима удобностима за два ђака. 553,1—2

Трговина људским месом (ПоОВЕ 11ЕНО БЕОГРАДСКИМ ОЦЕВИМА)

Писар скочи и узе дизати леиу девојку. Била је у несвести Писар зазвони. Дође жандарм. Полива и (-у је водом; раскончали је; наместили је на наешњачу. Она се поче повраћати полако. Писар седе онет за сто и узе читати хартију, шго је мало час

ф О , боже, чиме сам ти сагрешио да ме тако тешко иокараш! ,.Маро, сине, ко ^е од сад погледа 1 и и ионеговати твога стара родител.а ? „Кад се после тегобних пословања по раштркано ј парохији, у вече уморан враћам кући,ко ће исгрчати иреда ме да ми врата отвори; ко ће ми утруђеном етолицу додати; ко ће моје слабе. уздрхтале руке иољупцима обасути, а ко ли ће ме ведрим, ве селим с атким гласом ноздравити: I

„Па зар сад и тебе да изгубим, зар и тебе да ми нестане тако ненадно, тако нечекано! „0, боже, ти не би био бог, ти не би заслуживао име, „ блага оца/ кад би још и то допустио! „Не, не, то неможе бити; ти си добар, створител.у мој; и ти ћеш ми љу врагити. „Маро, срећо моја, врати се оцу своме; иоврати ми већ у пола премрлу н одбеглу душу. „Маро, сине, твој отац те чека рагаирнних руку, огворених на-

„дооар вече мили татице мо ; )! | ручЈа и отворена срца врати ми „Маро, ћеро, мило јагње моје.! се ' животе М0 Јко ће твога самораног попу на| иД °бра ћеро моја,је ли могујпут иснратити, ко ли ће га сЈће, мили анђеле мој, да ти, тако нута дочекати? Ко ли ће мејд°бра и милостивиа и спрам мабрижна разгалити, кад ме спо- леног мравка, будега сад такЈ падну тешке бриге живота? Ко ли ће ме од сад тужна утегаити, кад болна сећања на лепгау^про-

галост помраче дугау моју? „Имала си браћу и сестре имао сам пуну кућу здрава и чила норода — и сви помрегае

немилосрдна спрам твога несрегног попе, дн га твојом рођеном руком убијеш! „А ти ћеш ме убити, то сигурно знај, само ако се што нре не вратига. „Зар ја твој губитак да пре-

лепа Јулчи бацну пред њега, вешки и одрасли; остаде једи живим, зар ја без тебе да остаТо је било писмо ове садр- 115111 сии ' те 3 ДР ав као јелен, пожине . I гибе у несрегном и проклетом „Мило дете моје ! Р ат У' погибе и и . шч У па 113 К0 Р епа " ^ ; крваво срце моје. оа њим ире„Требао бих да отпочнем 1фе- |свиште „ тво ја доб мајкаЈ а корима, да те карамкако еи мо- те6 „ остЉи исја| ј ош на гла оставити свога доброг оца, сир0ТИ ц е м0 ; а твога јадног самораног нопу, па . 1 •' г , Ј „I ре^ао сам те на грудима отићи V свет за туђим човеком. I ". 1 •' ^ Ј ^ тт Ј ^ _ свошм; хранио те из уста сво,.Но мо!а те дугаа ооузета . Ј ' 1 Ј , Ј . |их; сам сам те купао, сам те болом, а црно срце моје пре •' ' . Ј ' ' Г Ј ' ТТ \7Т> ЧЛ А Г»€4ТНГ ГГА ТТАТ»Т/П€1П ТТ ОТЗТ/М Л •

нуно ]е само туге и тешка , Ј гг ј сам по сву ноћ ј еодио над ко жал,ења. И ако си ногрегаила, Ј . ^ левком тво1ом — одрасла си на тво! о гац нема за теое других | •'. 1 . Ј Ј срцу моме, је,> уцвељени и бриж речи до речи од љуоави, од ми г Ј ' Ј Ј 1

чувао, сам те повиЈао и развијао:

логате, од жалења и прагатања. „Ми 1а ћеро моја, мезимче моје, једнице моја, врати се твоме нопи. Ма где била, ма с ким била, врати се, вратите се; нека дође и он, ја ћу му опростити, иримићу га, волећу га, волећу све гаго ти волеш и уЧинићу све што ти мислига.... само ми се врати. ,.Ма гата да си учинила; ма како да си згрешила, све ти је оироштено, све је заборављено, само се врати ; не остављај твога горко уцвељена,, неутешпа ро-

ни огац пичиЈем старању ниЈе смео поверити Ј*единицу своју, тебе, животе мој". „Ти си ми расла здрава и напредна и крваве, разЈ *анљене ране на срцу моме почеле су по мало зарастити. Ти си ми одрасла велика, дивна, дична, а у геби ми је, као у лепом санку, васкрсла сва изгубљена срећна нрошлост моја „Око тебе сам се свио, и, носле много година, моја су уста могла ирошапутати: „Хвачати, госноде, и на оволикој милости гвојој." Ти си била живот живота мога

дитеља „Маро, ћери моја, зар си тако и душа душе моЈ *е. Ти си утеха брзо заборавила твога јадног и старости моје, ти предмет свију несретног попу, који, сем бога топлих молитава мојих; ти једина и тебе, нема више никога свога ј нада, сва срећа и сва радост на овом хладпом, гаироком свету! моја.

нем на онет да живим. да хо дам, да дишем, да будем човек?! Боже сачувај ! То никад бити не може. Живот твога оца у твојој је руци. Не вр .тига ли се гато ире — мени остаје само да легнем, да зажмурим и да умрем. ,.А већ сам легао, Твој несганак оборио ме је у постељу. Не вратиш ли се скоро — У м Р е ћу ти, мила ћеро моја ! ,,Ох*врати ми се врати, врати „Твој несрећпи отац „Јоца П. . Адреса је гласила: ,,Госаођици Мари 77. *) Карио Амуреди БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Салаие. „Б. 0. Н." јгшљају: Због заразних болести које су се чеето јављале код нојединих стада оваца, вар. санитет учинио је општинску управу нажљивом да при одређиваи>у места за ово-јесенске салане избере таква, на којима ће бити могуће тачно вршити лекарске ирегледе чопора и заклатог меса. Помињемо одмах и то, да је снадлежне стане потврђено како више заразних случајева нема, а и до *) Преаиме иаостаиљамо штедећи успокену овога несрећиог родитеља-

сад они су били по све нсзнатни али инав мера санитета потиче из онравдане предоеторожности, па је с тога с^сма на своме месту, пошто искључује сваку свентуалну онасност. Што се тиче самога литања о местима, оно се не даје преломити. Уз захтеве санитетских прописа ва.ви једновремено задовољити и корисги граћанства. Оно истина по саму онштииу и њену благајну корисније је ако салане буду имале својнх тсшкоћа: становншптво тада нодмирује своје потребе на варошкич месарницама те ириход од ареиде расте; али општинска управа не исцуштл из вида ни дужност да штити и интересе самог ставновништва, у колико је могућно нојевтињавати ашвотне намирнице. Саланама се користе махом сиротнији рсдови, и за то је већма потребно стварати олакшице. У правцу овом онштивски оде бор иоверио је комисији тројицу да означи места на који.м сс м н\> салане отворити. Нокажс ли се саме тај излаз: да се све салане построј на једном крају, грађанство ће има ти тешкоће што ће из поједшш ; I крајева морати даље ићи. Али зат<> 'опет имаће и користи, јер ће цеиа меса конкуренцијом иојевтинити, а : то се увек дешава кад год су једнородне продавнице грунисане. Друга корист јс у томе, што ће сваки бити сигуран да се и на салапама продаје здраво месо. Оволико је било потребно нрогово рити једно да се мера санитета не би погрешно разумела, друго да би се знало за што ове године салане на нриватним плацевима. немогубити донуштене, и најзад, ради уверења грађанства да ће се на козарама иродавати здраво месо. * Маграда. Ошптински одбор сматрао је да, ће погодити жељу гра ђанства ако ма и на најскромнији начин видл>ивим знаком покаже да Савез стрсл.ачких дружина у своме иатриотскоме раду ужива свако призн ње и нажњу. Том побудом руковођен, акламацијом је решио да се од стране престонице даде једна награда за IV свечано земал.ско гађање, које Савез стрељачких дружина ириређује <>ве кодине у Пироту, 8. 9. и 10. Септембра. Награду ту : 5 алчтникч у кесици (100 дин.) може однети само Срб и — стрелчц. Нов мајдан. Оиштински мајданкод сен>ака звани „Бела марама", ових се дана отвара сасвим, а већ првее партије извађеног камена моћиће су унотребити за иредузете калдрме и улицама сарајевској, сјеничкој и а>рушкогорској. Претходном својом оценом, комислја је изреЈсла да камен тога иовог мајдана но квалитету одговара топчидерском камену ијзвога уеда. Буде