Мале новине

Из војскв. Ми смоунеколико маха имали прилике говорити о томе, како се' иоступа с војницима и тражили смо, да се с њима поступа тако, како ће се у војника дићи ионос. Алиове наше жеље и примедбе као да су пале на неплодно земљиште. Ми ћемо да забележимо једанслучај, који се десио 22 о. м. Тогадана у VII батаљону био је дежурни г. Благоје Радуловић, потпоручик. Те ноћи псовао је војницима и оца и матер и рекао им како ће они познати ко је Благоје. Целе ноћи нравио је у кругу касарне и но собама таку ларму, да људи нису могли да спавају. Сабљом је тукао трубача и у онште нападао је све без разлике, не гледајући ко је ког чина. Такоје напао на неког наредника Млксу, који је тога дана заступао дежурног официра у чети, рекавши му : „Шта си ти, ти ниси ништа". Под наредника МилутиповпИа ставио је у затвор — само за то што се човек није већ свукао кад је труба свирала. Чујемо да се читава чета јавила на рапорт против овог Официра. Шта ће бити видећемо. Ми смо за то, да се у опште с војницима поступа онако, како то њима доликује, а не грубо и гадно. Још више смо за то, да се оФицири ирема нижим чииовима, а нарочито пред војницима понашају тако да ови у очима простих војника ни мало због тог не губе од свога ауторитета. Оваким ионашањем губе и сами оФицири и нижи чинови, а у војнике улази нека врста покварености. Што је најглавније, с\да у војсци има и интелигентних људи, на које понашање као што је г. Благојево може да утиче врло ружно, а кад се у војника стекне рђаво мипшење о старешинама, онда дижи руке од такве војске. - Ово неколико примсдаба донесмо руковођени жељом да из наше војске јављамо само добро и наиредак,

* 1

*

Одборсие одлуке. На сас танку 17 Авг. т. г. општински је одбор преноручио преседништву да исиита кривицом којега органа општинског нису доставл,ене правилне цене из радње Ф. Тобелара и друга; примио пројектоване услове за другу лицитацију за закуп „Зеленог Венца;" одобрио куповину двају коња од г. Ђоке Николића магазаџије за 840 дннара и решио да комисија остали број набави опет из земље, чега ради

да се иријавИ за' подејствовање „Колу Јахача Књаз Михајло", па ако ра није не изврше набавку а оде у Шабац на трку (4 Септ. о. г.) и тамо по могућству ногодбу закључи и куповину учини; устунио право на акцис механски за идућу годину г. Томи Николићу каФ. за 35.401 аренде; дао нраво на чишћење димњака за три године (1890. 1891. и 1892.) г. Николи Милишићу по држаној лицитацији по 5217 динара годишње аренде; одобрио да се дрварски нлац у б. венецмји бр. 6 на годину дана (1890) даде нод закуп Кости Теодосијевићу дрвару за 611 динара закупнине; одобрио државну лицитацију о закуиу дућана општинских у згради читаонице и овластио нреседништво да са Судом изда оба дућана под кирију и цену коју погађањем достигне; устуиио г-ђи Агнији Браћановој на годину дана под закуп кућу општинску између богословије и ж. основне школе за 432 дин. кирије; одобрио да се г. Јовану Димитријевићу месару изда нод закуп за 1890 год. плац општински код чесме Књагиње Љубице за 900 динара кирије, прешао на дневни ред преко протеста г. Ж. Тришића предузимача што за отконавање милутинове улице није одређивана ужа лицитацпја, и нонуде његове, атиме остао нри ранијој одлуци; овластио нреседништво да са Судом уступи оправку куће главнога кантара на марв. иијаци 'ономе ко даде најнижу цену; оставио преседништву и Суду да ио ужој лицитацији даде иаправку двеју покретних зграда за кантаре, и решио да се одмах раснише лицитација за откопавање земље до нове нивелете и претрес калдрме (колико се до 1 Окт. т. г. може израдити) у крагујевачкој улици од ресавско -Фрушкогорске до београдско-писарске а ово да се одмах, још летос изврши из узрока да би се што пре дао пад за оток воде која уелед извршене нивелације заихчаЈЧј хмјд Ц јјохххог Трга (ур пријепол,ска улица). Д01ИАЋЕ ВЕСТИ. Владика коморџија. Нишка „Слобода" доноси ову вест: „Преседник нишке онштине послао окружној команди сиисак канцеларпја, међу којима је и Њ. Преосвештенство епискои нишки г. Јероним. Поред његовог имена назначено је да даје два

коња и кола и да коморутера сам." Не знамо како стоји ова ствар, о којој је „Слобода" јавља, али акоје у истини тако онда се оволика ненажња, која прелази у безобзирност, не да ничиим нравдати. Почасни чл јнози . Уирава шабачког кола јахача „Књаз Михаило" из брало је 10 августа за своје иочасне чланове г.г. Филина Ла Ренотијера од Ферари и Едуарда Ла Реионтијера Буланжеа. Преседник управе, г. Панта Куртовић, известио их је о томе овим писмом. Под највишом заштито Њ. Величанства Краља Александра, коло јахача „Кнез Михаило" (ћа 80слс1е <!' епс ига^етеп! роиг Г ашеНогаИоп (1е 1а гасе с1е§ сћеуаих еп 8ег1не Јоскен С1ић — „Рппсе М1сће1" у својој свечаној седници држатој на дан рођања свога највећег добротвора Њ. В. краља Милана, ценећи Вашу племеменитост и ваше велико заслуге за све оно што је корисно по нашу драгу отаџбину — Србију, једногла сио изабрао Вас је за свога иочасног члана (ше 1>ге (I' Ноппеиг.) Сматрам за особиту част да вам ову одлуку саопштим као акт друштвеног признања према вашем заузимању за бољитак и напредак краљевине Србије 10 августа 1889 год. Шабац. Преседншс уираве : кола јахача „Кшаз Михаило" Панта П. Нуртовић ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. — Босна „Балк. Коресп." донела је следећи допис из Оарајева: Последице затегнутог стања у Европи услед замршене ситуације иолитичке осећају се и код нас, и овди се тумачи разно евентуалност догађаја иоји могу плгугупити и дубокоизменити садашње стање ствари За нас је најглавније питање измеђ осталог: Шта ће бити у том случају са Босиом. Изгледа да ово питање у пуној мери занима и јавно мњење, и да је нредмет разних коментара. С тога, нужно је овда да наведемо вести, раснрострте, и које су произвеле узрујаност у толико већу, што су их пустиле у свет особе које стој . у блиско.ј вези са властима локалним, и са званичним круговима. Ту скоро говорило се како власт

воЈена намерава, да нредузме распоред батаљона босанских, који би у случају рата имали да одмарширају и да се сајузе са гарнизонима главних вароши у Аустри и. Овакве мере, ако се обистине, биле би атентат очевидан на уговор Берлински. — Услед тога и бојати је се да хоће аустрија анексију Босне. — Међутим ова вест у толико је озбиљнија, што у СФерама зваиичних лругова аустријских све се већма осећа непријатељски расположа ј спрам Србије и Црне Горе, и што се на све стране гопори да Србија ни Црна Гора неће никад добити ни Босну ни Херцеговину од Аустрије.— Шта више и у оном случају кад би Аустрија била принуђена да изађе из Босне, званичне новине из Сарајева тврде, да би се тад Аустрија постарала даове провинције оиет падну у шаке Турске а не никоме другом.

ИЗ БЕЛА СВЕТА

— ТелвФанска веза- Чине се покушаји да се Париз и Лондон вежу телеФонима. Опити ће се прво чинити на морском каблу од 40 километара дужине измођу Довера и Калеа, а за тим ће се покушати да се нод каблом проведу жице иа обе стране (од Калеа до Париза и од Довера до Лондона). — иувврица и предсвдник републккв. Преседнику здржених америчких држава прете нарницом с његовом куварицом Францускињом. Ту куварицу погодили су у „Белом дому" за цело лето, али у месецу јуну, кад је било решено, данородица преседиикова проведе већи део;лета у селу, г ђа Харисонова нашла је да је излишно плаћати но 50 долара мееечио куварици, која неће имати шта да ради тим пре што ће свака негрићанка за 15 долара нотпуно удесити кујну преседникову. И куварицу отпуете. Али она, позивајући се на закључен ^ погодбе, нађе адвоката, који нанише нреседпику иисмо да се мора испунити захтев куваричин, иначе ће ее преседник морати судити. — Највећа етаница. Највећа железничка станица у свету отворена је недавио у Бомбају. Грађена је де сет година. Та станица је и значајна уиетничка творевина. На средишном кубету је осромна статуа про греса. Унутра, у згради, налази с

ПОДЛИОТ АК ГОСПОЂА ТИПСОВИЦА скица из лондонског акивота НАПИСАО ЧАРЛСДИКЕНС ПРЕВЕО МИТА ЂОРИЋ

(НАСТАВАК) Онај метеж и гунгула при иисталацији Херцога Велингтонског за канцлера освордског свеучилишта, не може се нн из далека сравпити са метежом приликом досељавања Блосовичиног. Истина, том нриликом није ни један доктор нрава говорио латинску беседу, али је било пеколико баба, које су говориле исто тако много и исто тако разумл,иво као и доктор. Та селидба уморила је љубитељку ћулбастија толико, да се целог дана иије макнула из собе; ћулбастију, пилулу од живе два грама тешку, једну боцу нива и још неке друге лекове морали су ој однети горе.

— Помислите, госнођо, рече Агнеса два сата доцније, ношто су се уселили, помислите, газдарица је удата! — Није могуће ! повика госнођа Блосовица. — Верујте ми, госпођо — а мужа држи у кухини! — У кухини! У кухини, бога ми, госпођо! Слушкиња њихова ирича, да не долази иикако горе, само недељом; госпођа Типсовица га тера да чисти господи ципеле, а по каткад мора и прозоре да брише. Тако, вели, једног јутра кад је брисао прозоре на чистој соби, прошао је један господин који је пре овде становао, а господ. Типс М У довикну: 0, господ. Калтон; како сте шта радите ? Коломбина се смејала, а г-ђа Блосовица иовика: то је нечувено! — Јесте, госпођо, душе ми, продужн Агнеса; слушкиње му дају ио каткад ракије с водом, па кад се опије он ночне да плаче и ирича како страшно мрзи своју жену и све кирајџије и каже да хоће да их голица. — Кирајџије да голица ! повика г-ђа Блосовица ужаснута. — Не, госпођо, неће кирајџије него слушкиње. — 0, само кад неће шта друго!

— Хтео је и да ме пољуби кад' сам ишла горе уз стеиенице, продужи Коломбина срдито ; али је сам га научила памети — тог малог, безобразног угурсуза. Агнесино причање било је истинито. Неизбежне последице понижења, што га је овај подјармљени добровољац трпео, морале су наступити. Слушкиње му беху позтале једине пријатељице — што је сасвим природно — а он је престављао у малом неку врсту Дон Жуана у сутерену. Недељом се доручковало у десет сати, један сат доцније него обично. Типс једошао први у општу собу, и забаве ради сркутао кашичицом млеко из лонца. За њим уђе један човек око својих педесет година, веома озбиљан, са ретком косом на глави и егзаминером у руци. — Добро јутро, госиодине Евенсоне, поздрави га Типс понизно. — Јесте ли добро спавали, господ. Типсе ? одговори Евенсон, седе и узе да чита новине, неосврћући се више иа Типса. — Знате ли, је ли госнод. Визботл у вароши ? упита Типс, тек да пешто рекне. Чини ми се; јутрос је у његовој соби што је одмах до моје — још у пет сати почео да звижди једну мелодију за другом. — Он веома воле звиждање.