Мале новине

Она да зна за оптужбу Краља Милана против Њс ; али Њена је намера само та, да се носвети искључиво васнитању свог Сина, те да буде не само добар Краљ но и добар човек. Даље наводи да су неки пријатељи из Београда лисали Краљици, да свој долазак још за неко време одложи. * Спуштене цвне на железници поводом овојесењмх утакмица са дома-ћим кс-њима у Шап ду Поводом овојесењих утакмица у теглењу и тркама са домаћим коњима која ће се обавити на дан 17 септембра ов. год. у Шапцу, изволео је г. министар грађевиина известиит друштво коло јахача „Књаз Михаило" да је решио следеће: 1. Да се путници који као тркалиштни гледаоци нутују у Шабац и који нредходно буду снабдевени са уверењем кола јахача „Књаз Михаило" могу возити до Београда са картом у половини обичне цеие, ако при вађењу карте на дотичној станици речено друштвено уверење иокажу. 2. Да се исто тако и довоз такмичарских коња, кобила, пастува и ждребади од 3 па до 10 година могу одправљати саполовиом обичне подвозне цене ако се за њих раније изузме уверење од кола јахача па се исто при вађењу путне листе (фрахта) на станици преда. 3. Да ове спуштене I; не вреде и за новртак од Београда до дотичне станице. 4. За путнике важиће ове снуштене цене пет дана пре и нет дана после утакмице од 12 па до 22 септембра. 5. За довоз и одвоз коња почеће спуштене цене да важе 10 дана нре утакмице па ће трајати 10 дана иосле утакмице дакле од 7 па до 27 сеитембра ове год. Коло јахача обзнанило је да сва та уверења како за иутнике тако и за стоку издаје секретар српског пољопривредногдруштва г. Душан М. Спасић у Београду, па зато се на њега или иисмено или лично и обраћати треба Сваки утакмичар који буде тражио уверење за стоку треба да наз начи ког су рода (спол) какве су длаке, у којој су години старости и колико су сантиметара висока она грла за која се уверењатражи. Исто

тако треба јавити име и презиме -угаси. Свештенство и милосрдне сепратиоца (спроводника) стоке као ^тстре притекли су у номоћ многоиме станице са које ће се ноКи. ; бројним пострадалим радницима и За сточне вагоне треба сваки у- рањеницима. Лешеви побијених ратакмичар да извести дотичну стгуЈЛ деника и раденица однешени су одцу на којој ће товарити стоку, бар мах У гомилама на гробље. дан два раније. — Оастер јавио је Француској акаГоспода официри који буду имали демији да су његову болницу поседруштвена уверења нлаћеће за вож- тили од 1 августа 1888 до 1 авгуњу иоловину од оне цене која је за ста 1889 год. 1(592 болесника од њих прописана "дакле четвртину од УЈ е Д а бесна пса, а од њнх да су обичне цене. умрла само 3. | Од паробродског друшгва није — Страјк шустера у Пешти. Рајош у погледу спуштених цена ни- деници шустсрски тражили су повикакав одговор дошао ал ће без сум- шицу зараде, од свог мајстора иеког

ње и он бити повол^ан. Умољавају се најучтивије сва уредништва сриских листова да ову обзнану безплатно оштампају.

Стевана Сиса, али како овај није хтео на то нристати, његови момци отказаше му рад, но пред влашћу су се изравњали, и раденицн су на* ставили рад. Убијен Хајдук. Путници што, синоћ — Констаблер. Ј Пешти десио се стигоше из јасеничке Паланке, до_;' случај да је полицијски оргап, нападнеше глас, да се јуче по Паланци; Н У Т °Д .једног човека, кад гајеовај распрострла вест о убиству чуве I хт ®о иритворити и ножем га нробо, нога хајдука Илије из Лозовика. . ! али ппак полиција га је одбранила, Илија поодавна хајдукује; млад и нападача у притвор ставилч. је, снажан п бистар момак. Хватан | — Поштоноин крздљнзац. У Столје шеспута, али је увек умео вешто ■ ном Београду ухвчћсн је на делу нобећи. Био јевеомадрзак и опасан' поштоноша кад је хтео отворпти зликовац. Беле да у Лозовику има једно нисмо са новцима, њсга су јаку Фамилију, и то му је много но- ставили у притвор. магало да се држн. Сад се чује да ј — Глад у Цпној Гори и зајам на је убијен, новеле даје том приликом ту Ц9Љ . Јављају да је Црна Гора ои опет убио једног жандарма, а јс- цокушала направити зајам од 2 мидног ранио. Ако је Илија доиста но лијона Форината, за оскудне у храни гинуо онда је један опасаи зликовац али ј е 0 д аустријских и немачких ; банкара одбијена, и стога је се обратила на једну енглеску кућу.

то принц Фердинанд и његови министрч покушавају да протуре вест, како њихово снремање и оружање, једино је у цељи одбране, усл,ед „претећег пвложаја" Србије. И заиста, правац нолитике владе кнежевске је да нониште ирво своје нолитичке непријатеље у земл>и, да одрже своју садању диктатуру и даље, износећи пред народ опасноот која им прети од Србије и других велесила, и нрестављајући народу како упливима спољним може доћи до славне будућности ако се и даље држи само принца Фердинанда и кабинета Стамбулова. Но сада како су добили оиомену ириликом умерепог говора ири отварању делегација аустријских , као и у парламенту Енглеском, они сад немајући ког другог окомили су се на Србију. — Да би направили диверзију против опћег незад^вства у земљи сада агитују нротив Србије. Још има да се примети и то да један победоносан рат нротиву Краљевине Србије по журиалима кобурговим — био би једини пут практичан, којим би се утврдио положај принца Кобурга и који би му помогао да реализује (1еш<1ега1;а уображени о коме је Свобода ту скоро донела главније детаље. —

мање.

ИЗ 5Е/1А СВЕТА Страхзвита катастроФа у Антзер пену. У прошли нетак догодила се у Антверпену страховита катастроФа која је једна од највећих катастоФа, што је била у овом веку. Радионица гди се израђују динамитски патрони, екснлодирала је, те је том ириликом пострадало небро јено људи а и штета је врло велика., Екснлозија је се десила у једшл^ ! магазину, гди су били смештени ј сандуци са барутом и патронима, I који су били одрсђени да се ношљу ј на продају. Ту је радило до 126 радника и раденица, који су сви поби; јени на месту. Усљед експлозије, за■ наљене су и две зграде гди је био смештен петролеум. Од екснлозије потресла је се читава долина, те су и неке зграде прилично оштећене. Сва полиција, војници и чиновништво разних сталсжа сви су нохитали на згариште те помагали да се пожар

Ш 3 ЈГ

ИЗ БАЛКАНИЈЕ

„Согг. Ва1" доноси слодећи извод из : „ Мош<;еиг Опеи1а1", који излази у Цариграду : Агенција Хаваеова, чије су симпатије само за Кобурга — у читавој серији телеграма иисаним из СоФије — труди се да до-|>аже како влада српска непрестано циља да нападне Бугарску. У ствари крива је у свему Бугарска. Непопуларност анормалног режима који еада постоји у Бугарској принуђава их да измешају карте да би натерали силе Европске неби ли биле нринуђене да потврде правно стање које ностоји у кнежевини. Ова нресија сад има само другојачи облик. — Пошто су кабинети европски јасно репшли да ће у будуће строго осудити сваки исидд Бугара као што је опај од 1885 год.

(3 I стварп под овом рубриком уредништво н« одговара). Ономад у суботу у броју 240 „малихновина," изатпла је једна нотица, под насловом „Стидно" гди се ми пиљарички и небираним речима, на чак и бабским клетвама нанадамо што некакви 10,000 цигаља за зидање Светосавског дома по обећању нисмо хтели приложити. Ово нас је пренеразило. Познавајући ми и ако као млого не школовани, — колико је узвишена цел друштво Светог Саве, а познавајући такођер и отличне личности из којих је то друштво саставл.еио, са основом сумњамо, да је та нотица из друштва или ког њеног члана изишла, јер нијебарњима непознато, како је ствар, што се тога тиче, текла. А Ево и ми ћемо овде изложити је. С' иисмом које овде од речи до речи саопштавамо, Потиредседника друштва од 19 Јуна тек. год. обратио нам се за прилог.

ОЈ

;с/Ј

еилшк С ПРЕСТОЛА РОМАИ ИЗ ЖИВОТА БАЛКАНСКИХ НАР0ДА У 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ (.Писац задржава сва иравт) (38) Кнсз Мутимир приђе срушеном ђенералу; у руци је држао свежањ писама. Ударајући шаком по том свежњу, кнез рече : — Ђенерале, ево овде су сва потребна документа која несумњиво сведоче ваш злочин, вашу издају престола. Као велеиздајник, ви морате умрети. Као моме рођаку, као првом балканиском ђенералу ја вам чиним милост— остављам вам да изберете начин како ћете умрети. А само су два начина: или да нопијете отров, који сте за мене спремали, или да будете стрељани јавно као велеиздајник. — Хенерал је ћутао, оборене главе и наслоњен на диван.

— Бирајте, — рече кнез Мутимир — време пролази ; одлагање је немогуће. Ђенерал нодиже главу; био јеу образу као земља. — Би ли ми хтели ноказати ма и један једини од тих докумената који нотврђују моју кривицу ? — упита он храиаво. Кнез брзо одви завежљај, нретури по њему и пружи ђенералу табачић плаве хартије Ђенерал узе хартију и поче је читати. Рука му се тресла као јасиков лист. На плавом табачићу било је свега десетак редака: „Драги Јоцо." „Буди спреман, Сваког часа може настати одсудан тренутак. Све је спремљено. Вреба се само згодан случај. Проста случајност омела је ствар пре 5—6 дана. Предузете су мере да сс такве случајности више не нонављају. Спремај поистија твоје људе. Не нронуштај ни једну згодну прилику. Увери их да је права династија већ изумрла и да је ово само нревараи срамота нанга., да нам на нрестолу седи туђинско копила. Нова династија донеће нову срећу, иов напредак, нов полет и благостање. Али зато се ваља потрудити. Нова династија створиће од својих верних људи и поузданих помоћника нов ред балканиске властеле и великаша. Каква сјајна будућност ! Плод је узрео. Ваља само имати куражи да се нружи рука и илод убере.

„Држим да на толико могу рачунати код својих пријатеља, међу којима си на ирвом мес-г ту ти. Што будеш имао јављај преко „нрије" ТВОЈ „ Наклоњ°нч и Писмо је било нисано ђенераловом руком, и то тек нре неколико дана. Он га је одмах иознао, па ипак читао га је 2—3 пут узастопце. Руке му клонуше и он несвесно згужва нисмо у шаку. Кнез приђе и пружи руку да узме писмо. Ђенерал поћута, па му га онда пружи, тада се устури на диван, покри лице рукама, остаде тако неколико тренутака, а за тим нротља очи рукама, скочи, стаде пред кнеза, ногледага прво у очи и рече одсудно. — Видим шта «је. Г. Растислав уснео је да ме надмудри. Нашло се издајника и ствар је откривена. Можда је у завери против мене и моја рођена жена.... Свеједно! Чинио сам оно што сам сматрао да ми је дужност сирам земље, која ми је поверила своју судбину. Ствар је нро нала. Питање је лнта настаје сад? Кнез га пресече: — За вас, господине ђенерале, свршена су сва питања. Ви имате да се побринете еамо в једном питању : како ће те умрети ? — Пустићу да ме ви убијете. Закитите еа