Мале новине

Стигли поздрави с многих страна из , унутрашњости и два срдачна телеграма саЦетиља (Доносимо их сутра). * Смјатеније госпо^ње - Нашем „На родном Дневнику" десила се у нрошлу недељу веома смешна неирилика/ Док је он водио бригу о тачности и нетачности наших ^саошћтења и без иитања објављивао садржину туђих телеграма, дотле се и>ему самом, у његовој рођеној кући, десила ова до сад нечувена збрка. У свом броју од недеље „Нар. Дневник" до | нео је на првој страни лепу, верно: израђену слику нок. Николе ЧуПИћа., И тако „Нар. Дневник" хоће дај упознаје срнску нрилику с нашимј славним људина, а овамо ни сам не ј зна те људе бар голико, да нам не изноеи Чупића место Илића. Е, ал тако је то, кад човек туђу бригу брине, и по туђим кућама завирује, које какведепеше добио онда у његовој рођеној кући настаје „смјатеније господње". ИЗ БЕЛА СВЕТА Фра^цуски лист о источним ства рима. Француски лист „Есћо Ле Рапв" доноси под насловом „источне новости" један чланав у коме писац вели, како Беч има монопол за сва извешћа, која добија запад о источним стварима. „Ту постоји канцеларија у којој се нод високом уиравом агента госп. Бисмарка озбиљно ради на томе да се у интересу трајног савеза само добро лаже." „Француска штампа усљед тога не дознаје шта се све дешава него само оно што се немачкој дипломацији свиди да им пружи." „Данас се тврди како је јадна унутрашња ситуација Србије." Јучер се је то говорило о Бугарској. Али од како се код Бугаратражи ослонац иротиву русоФилске тежН.0 српског кабинета: Бугарска је као неком чаролијом. постала идеална и срећна земља, у којој влада и ред и слобода, а то све благодарећи мудрости једног немачког принца који је свагда сиреман дапослушазаповести тројног савеза. На против изгледа као да је Милан кад је напустио Београд однео са собом част, углед и срећу Србије. „Тамошњи листови енергично протестују против тих бечких новости, Али они протестују на српском језику и ћирилицом а то ми на западу не разумемо." „Изгледа нам да кад би Францус ка влада, сама била озбиљно извештавана,, ода би нашла ерестава, како да саопштава Францеским листовима тачна извешћа о оним стварима, о којима треба да су и они извештени." „Влада нам ништа не каже, зато, што нема шта да нам каже. А то опет аато што јој дипломате нису довољне." -♦О«► Службени гласник Нвоташљени ва проФесора београдске учитељске школе. Милоја Влаића, ироФесора еишке учител.ске школе, по потреби служ■Се ; ва про«есора београдске реалке, Живојна Снмића, проФесора београдске учитељске школе, по потреби службе ; аа про ^есора београдске реалке Станисава Симића, директора и професора чачанске ниж« гимнавије, по потреби службе ; ва ЦроФесора пожарввачке гимнавијв, Антонија Фра иића, проФесора крушевачке гимнавије, но молби, аа проФесора друге београдске гимназије, Тауру Бошвовића проФесора ужичке реалке, по молби, за про*есора друге бео-

градске гимназије, Вожу Прокића. про®есора крагујевачке гимназије, по молби, ва ироФесора јагодинске ниже гимназије. Рад чвана Јованорића, иредавача исге гимназије, за професора лоаничке гимназије, Милоша Пејиновића, предавача гори>о-милановачке ниже гимазије, аа проФесора ужичке реалке, Живка Це ровића, предавача исте реалке, за проФесора чачанске ннже гпмнавије, гисту Николића, предавача исте глмназије, за проФесора шабачке гимназије Николу Савића, предавача исте гимназије за нрофесора шабачке гимназиј , Ђорђа Коку, предаваЧа иете гимназије, за проф«сора друге београдске гимназије, Петра Павловића, бившег Јпредавачи, за суплента крагујсвачзе гимназије, Андрију Гаврилови. ћа, предавача исте гимназије Нензиовани пешадиски поручипи, Ђура Суботић и пеш. потпор. Милоје Марјановић на основу чл 37-.)г вакона о устрој ству војске, абог телесне несиособности, стављвЈИ у сгаше покоја с пезијом, која им прицада по годинама службе. Пост вљен за бројача 1У класе одељења главне држчвне цлагајнице, Димитрија Христића пореског надз «рника V класе пореске управе, по потреби службе Ствар бра^е ЂорђевиЂа Господине Председниче, У броју 25 ! -ом „Малих Новина," г. г. браћа Ђорђевићи овд. тр овци штампали суједну својуизјаву, трудећи се, да истом докажу : као да сам ја не имајући њиховог одобрења, доставио управи друиттва Св. Саве: да они истоме друиггву ноклањају 10.000 ком. цигаља. У ствари је, Господиие Председниче, било онако, као што сам вам ја и усмено казао, т. ј. да је један од г.г. браће Ђорђевића у име Фирме поклонио друштву Св. Саве 10.000 ком. цигаља. Па као што је неистинито у изјави о самоме поклону казато, исто је тако неиетинито у изјави претстављен и разговор, који је о овој ствари вођен између номенутог г. Ђорћевића и мене. Код живих сведока који су били нрисутни разговору нашем, ја се чудим оној и онакој изјави, каква је у новинама штампана. Сматрао еам за дужност да вас, Господине Председниче, о наведеноме и нисмено известим, као што сам готов да вам поднесем и најдетаљније извешће о овој ствари, ако то друштву требало буде. Изјављујући вам Господине Председниче, и овом приликом уверење мога најодлпчнијег поштовања, молим вас да ово писмо, ради обавештења и сазнања истине изволите јавности предати. 1. Септембра 1589. г. У Београду. Подпредседник Друштва Светога Саве МијаилоМ. БогиЋввиЂ. СМЕСИЦЕ Утисци при пењању на АјФвлову кулу. „Југословенска Коресп.", лист што излази у Паризу на српском језику доноси овај интересан опис. Лепо време, а уз то и жеља да укажемо услугу двојици наших земљака, који говоре Француски само мимиком, позваше нас, да се успнемо у нонедељак по подне на Ајфелову кулу. Около 4 сахата стигнемо код северног стуба куле и иосадисмо се у вагон који од земље води до другог спрата куле. Кондуктер повика машинисти : „кад будете хтели"! и ми се полагано кренусме. Кроз нрозоре гледамо излолсбу и Париз, што се више пењемо све нам

се вигае чини да изложба и оближњи крајеви Париза тонс. Хоризонт се све више уздиже, а Париз са околином узима облик казана, коме изложба прави дио. Ми се пењамо оез да осећамо и најмањи потрес и без да чујемо зврктање точкова. Пред очима у првој близини лете I испред нас велике гомиле гвозденихI пречага и ланаца које из веће даљине изгледају као конопци, којима су разни стубови куле једно за друго везани. Уељед нашег пењања чини нам се да цео систем тих стубова и нречага нада земљи. Иосле некодико минута прођемо пр В и кат куле и продужујемо оез нрекида наше нењање све до дру^ог ката. Сунце је скоро на заласку тс нас његовн зраци ираштркана светлост спречавају, да добро догледамо западиу околину Шриза. Са источ2» краја пав »аг.ед је »мичааствен Сад већ видимо далеко на о километ. у даљину. Пнед очима иам на ]едаред нређе једна повећа котарица која висаше Ј о конопцу у којој беху неколнко хлебова и боци коЈе се налазе на дру гом и трећем спрату куле. На другом стубу куле падају нам у очи ст У епенице у облику шпир^е ио којима се пужаЈу пешице многе туристе. Они што их примећуЈемо одма при земљи, изглсдаЈу весели ппедузимљиви. они мало више, су сЈ запурили, поскидали еу шешипе а неки каиуте и сваки бршну зној са угрејаног чела; више нас видимо једну^ постариЈу ^кену како задовољно уздану У • беше стигла на другн кат ! И наш вагон се ту заустави и нри изласку пада нам Јрво У очи једна нровидна стаклена ^ смурно^ слушали. Нред кућицом изГоЈен је ."ротоиол ио = « омптних" У који сваки носеЈ илац у Гг е своје име, а многи излива,у ту и своје утиске и мисли у нрози пој Јј« И Ш, ее таиође уаиеаш дЈугом „ ,. ла Љ уди чекаху да се попну и трекн кат. Ту е««> е_а -»I™ ^ Гн„ а даЖ? У1) 7 Ј \ж мптгу врсту вагона, у 1ику СВ кутије, који нас за неколико минута иодигнена по пута а ту оиеа уђемо у сличан вагон Ј ВР КГ^Г»еетун 3 нена^ Ге а н но™ «а, » У н«ио° »нда н»н нн Г.ГјеТ--ГнТ„^т=Гн одатле можете писма и Д е | 1е " 1 « ^ слати у све краЈеве светд, а можетв „сн„ћу У телефона, говоритн бил„ у Паризу, било у Брислу. Кад одавде погледате на 11ариз, изглела вам сасвим мртав; не можете већ више приметити никакво кре тање " од целе париеке галаме> ништа не допире до ваших ушијупод вашим ногама, примећу,ете људе, како ее око извесних тачака на и ложби роје као пчеле око кошниц , или како миле као мрави. Изложбене зтраде долаае куће од којнд еу неке ппевпнутим шољицама; то У 1 ЗаПађе на Сени лагано се креК а „зтледају као иеке панучице. Над нашим главамасе налази стан, који ирииада г. АјФелу, а ^ ном је још једна опсерватори^за научна већ нанема пристуна. Кдд смо ое уживали Дпппот прнзора, к иЈеше пред нами и каД Је веи јући мрак својим покривалом обавио

Париз и околину, уђемо поново у вагон и спустимо се истим путем до првог ката Тај вам кат изгледа као читава варош ; ту су вам ваздан којекакве трговине а има једно 5—6 гостионица, које су веће од највећих гостноница у Београду, Загребу и Новом саду! Са тог првог ката уживали смо леп прозор, што га у вече пружа изложба са богатим осветљењем изложбених зграда и са разнобојно осветљеним водоскоцима. -аЗУСМ-В*КЊИЖЕВНОСТ Изишла ј'с из штампе Годишњица Никола Чуп«ћа КЊИГА XI. Садршина: I део — Заступници одборски; II део: 1. „Пољско питање у XIX веку", студија из политичке историје др. Милована Т>. Миловаиовића. — 2. „Статистички преглед самоубистава у Србији од 1845 —1884", по службеним извештајнма од Стев. М. Котуровића. — 3. „Још Један прилог к историји ваљевске митрополије", од Стојана Новаковића. — 4. „Под зидинама Цариграда сабор светлога иетка 1887", од Стојана Новаковића - 5 Говор на иарастосу Димитрија Давидовића", говорио у смедеревској цркви 8 септембра 1888 Димитрцје Руварац, парох земунски. — б. „Црквени војвода", остатак иећске патријаршијске хрисовуље у једном народно.м обичају онога краја, од Стојана Новаконнћа. — 7 „Нрилог историји Црне Горе времена Стеиана Малог", приопштио ЈБуба Стојановић. ■—8. „Помен др-у ЈосиФу Панчићу", од М. Т>. Милићеви]1а. Цена 3 динапа. Књижари имају 20% рабата. Обраћати се ка.ижари Ввлимир-л Валожића. •-«з <» Народна привреда. Висшгради и Фил жсера. Недавно држано је у Загребу занимљиво предавање о стању Француских вино града и средствима која се тамо унотребљавају нротив Филоксере. Г. Тајник Куралда ишао је нарочито у Француску да проучи ово пнтање. Он ћо написати чктаво дело о томе. За сад пак држао је јавно иредавање из којег по „Обзору" доносимо следеће: Предавач тајник г. Курллда, ноздравивши ирисутну публику рече, да ће он доцније изнети на ј - авност опширан писмени извештај у ком ће детДљно изнети данашње стање ви нограда Францеских, но желно ј« ипак, да пећ данас усмено саошпти оне резултата којим је у Фраицуској уродио досадашњи рад око тамањења Филоксере и засађивање винограда амсрикансктм лозом. Прс свега има да побиЈе оно лажнс мнење које се по свету гаири о Француским виноградима. Није истина д;» су у француској умањилн виногради на против они ра!;ају врло добро 1, много, тако н. пр. сам денартман Бордо -а роди преко три милЦуна хектолитара; департман Монпелије преко четири и по милиуна. У та департмана била је филок сера винограде уотово унигатила, к зановила их је американсна лоза. Што год је он видио и искусио, раз говараЈ ~ући се са најбољим Францес ким вештацима, он ј 'е то одмах и за бележио. Међ осталима, разговара је се у Бордоу са Миљардом кој важи као први сгручњак за винограде, у читавој француској, затим