Мале новине

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Краљичин долазак. Да краљица Наталија овамо долази, нико више и ие сумња. И стране новиве доносе телеграме о томе, само што поред

дана и сата доласка, који смо ми саопштили, јављају, како ће она по једној версији стићи тек 18 о. м. у 11 сати пре подне. Ми можемо поуздшо јавити, да ће Њено Величаиство стићи 17 о. см. од прилике увре ме које смо већ аопштили. Како телеграФишу „П. Лојду", наП1и меродавни кругови, и ако се то отворено не признаје, из разних узрока прилично су забринути због повратка краљице Наталнје. Пре свега, вели се у том телеграму, намесништво и влада дошли су због свог досадашљег држаља у незгодан положај а нарочито се боје да краљица Наталија пе прикупи око себе све незадовољне елементе те тако образује једну на све готову партију, која ће бити опасна јер неће стојатн на никаквом државоправном основу. Ми смо у једном низу чланака сузбили све могуће иримедбе и разлоге иротив доласка краљичина, па ^ и о овом телсграму немамо шта | друго рећи, додајући још да су се ^ све те бојазни иородиле у Фантасији „Лојдова" дописника.

Официрски курс. Господин министар војни изволео је решити, да се установе привремени зимски куреови за спрему резервних ОФицира за: пешадију, коњицу и артиљерију 1-ог позива. Ови ]те кругови бити: За иешадиске оФицире у местима ^чвизијскихштабова, и то један курс 20-ог октобра до 20-ог декембра свега два месеца; а други од 1-ог 1уара до 15-ог марта — свега два по месеца.

курсова, што треоа нарочито у пријави и назначити. 4 Рок јеЈнријаве 20-и септембар ове године. Ко од пријављених буде слуш. о курс, биће обвезан и да служи као резервни официр. * Дар краља КДилана „Колу Јахача" исложен је на неколико дана београдској публици на углед у излогу трговине Тадић и Ајдарић (улица Кнеза Михајла до делијске чесме) а но том ће се изложити у Шапцу о овојесењим утакмицама које ће се обавити на дан 17 Септембра у спомен на рођен дан друштвеног духоввог патрона Књаза Михајла ' Пехар је ,од самог сребра па по! злаћен ; висок је с капком 52 сантиметра а тежак 1120 грама. На капку је хералдична статуа која представља коња у скоку и човека — укроти*) на глави, у

поручи више комада може имати на истина натпис какав жели.

Личне ввсти. Бечким брзим возом приспео је прекеиноћ у 10 чаеова г. Александар Константиновић, из Трста. Г. Константиновић се онет враћа амо да живи.

Отпутовао. Домаћим нутничким возом отпутова је за Пирот митрополит Михаило да освети заставу савеза стрељачких дружина.

Одоцнмо Домаћи путнички воз, који је долазио из Пирота и имао је бити ове јуче у јутруу 4 и 40 минута, одоцнио је за сат и по.

теља коња — с венцем 1 одећи из старог доба. Свуд у наоколо споља на пехару изображена је шума и коњи са ждребадима. Ово све претставл.ено је у испунченом (висОком) ре.љс®у. Натписа на том ноклопу Његовог Величансва нема за сад још никаквог. ио ио казивању друштвеног почасног члана господ. Милоја Ж. Тадијћа, тај Не ратпис ставити доније „Коло Јахача". Поклон овај представља вредност до 1500 динара. Подробнији оиис целога иехара донећемо у ком од идућих бројева. * Српска индустрија. У трговини господ. Петра Петровића (теразије, до г. Милутиновића апотеке) запазиемо један нун пунцит излог разних врло укусно израђепих предмета изливених од разних метала. На понекима имају и натписи од којих уочисмо ове : „Коло Јахача Књаз Михајло" и Његово Величанство Краљ Алекеандар I Главар „Кола Јахача — Књаз

Забрањен. Унрава вароши Београда забранила је јучерашњи број нашега листа због бечког дописа загребачког „Оћгога" под насловом „Силетке краља Милана". У решењу уираве вароши Београда вели се, да

коњмчке бригаде 'у")Теограду, и трајаће два и по месеца, од 1-ог октобра до 15-ог декембра. За артаљеријске официре код учевие батерије у Београду, и трајаће ти.ођер два и по месеца; од 1-ог оз/Јобра до 15-ог декембра. Сви они без разлике, служили или не у сталном кадру, који желе да бУДУ кандидати за резервне ОФицире / -ог позива, овим се иозивају, да се ирнјаве за слушање кога од горњих

Већииа изложених предмета рађени су у државној Фабрици у Крагујевцу а неки у Крупњу. Сви су за продају по врло умереној цеНи. Ко

■■) У отаро доба при витешкии олимпијским играма (утакмидама) награКцванв су победиоци зеленим вендима што се тад врло високо поштовало и сматрало као врло велика, унрав као нзјвећа одлика. Свако родно место таквог победиода, толико се је поносило својим овенчаним пебедиоцеи саграђанином, да је сваком таквои увек дизало сномсник

„оваква радња, као што јс горе иоменута, казнима је но § 91. иод б.) крив. зак. и но чл. 30 иод г. и :1). закоиа о штампи", иа је за то на основу чл. 22 става б земаљског Устава и чл. 10 тач. 1 закона о штампи и решила, да се поменути број иашега листа забрани Садржина инкриминнеаног чланка таква је, да ни по каквим законима нашим не може узаптити, тим пре, што је суд већ у цеколико маха ре.шио да бив. краљ. Милаи није неприкосновеи и да се, да кле, писање у новииама о п>ему не може забранити. Случај на желззници. У среду 6. ов. м. десио се на нашој железници овај не.мпо случај : Путнички воз, који полази из Београда око 11 ј-1^. ј ± ј ^ хкј , л" шоа, 1Еошутњака и ту локомотива и неколико вагона сиадну са шина и оду на ледину. Кад се загледало шта је, нађено је да су на 2—3 места из шина повађени шраФови, шине се услед тога размакле и воз сиао. У том возу било је миого иутника који су ишли у Пирот на стрељачку светкоиину Ту је био и сам г. митронолит Михаило, о коме веле да је иосле овог догађаја морао преноћити у Топчидеру.

Овај случај изазвао је у вароши велику узбуђеност. Свашта се говори. Неки тврде да је овај атентат извршен за рачун бипшег друштва железничког, које сад има интереса да се на нашој железн. догађају иесрсће. Има их који сумњају да је ово покушај против Њ. Високопреосвешт. митрополита Михаила, а има чак и таквих, чија Фантазија тера тако далеко, да у овоме случају виде прст бугарски, бајаги да се омете етрељачка светковииа у Пироту. Факт је то, да ово н,,.еу могли извршити прости сељаци, јер се лселезнички шрафови не отварају голим рукама. «• Неучтива. депеип. Ово дана отправљен је из Београда римском папи веома учтив телеграфски поздрав на Француском језику, али су доле као иотпиеи иотрпане најгрозније грдње и безобразлуци на српском језику; Та је депеша већ и штампана међу ноздравима у талијанским листовима. Око тога сад се отворила читава дииломатска преписка. Овакав безобразлук заслужује сваку покуду. Ми се не чудимо да се нашло неваљалца да 'то пошљу, али који је то српски тедеграФиста који је могао откуцати те безобразлуке ? * Разрешен. Стојан Тодоровић, члан унравног одбора управе монопола дувана разрешен је од дужности члана и на његово место поетавл.ен је Младен Вељковић трговац.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ.

Убијен хајдук. Пожаревачки ,.Грађанин" јавља, да је 30 пр. м. у 8 сати нрт подне један жандарм убио чувеног и опасног хајдука Петра Мепара из Лазнице. Петар је био у друштву са Симеуном Бозићем хај,чин ^тазнице и Једним непознатим, кад су се сукобили еа жандармима. г

Несрећан случај.. Исти лист јавља да се 1. о. м., око 7 сахати у вече, десио овај неерећан случај у Петровцу. Отража код среске канцеларије држала је пушке усправљене око једног ораха. Ту поред иушака спавао Је стражар Стеван Пантелић из оаорђа. Једна иушка из оне гомиле сл У ча Јно надне, окине и смртнорани

СИЛАЗАК С ПРЕС1Ш РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАЛКАНСКИХ НАРОДА У 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ (Лисац задржава сва ирава) (43). Кнез се беше загледао у ђенерала. Изгледало му је чудно да му овај сад чита неке иридике и савете. Ко би их сад овако видео и чуо а не би их знао, би рекао да су отац и син, па забринути родитељ даје мудре савете детету своме. То је и кпез осећао. С тога му је то и изгледало чудно и неприродио. Међу тим ђенерал је иродужавао: — Нарочито вама, владарима из династије Косанића, преко је потребио да постанете добри људи, — Зашто баш иама, „нарочито"? мети кнез. — За то што

при-

сте ви још млада, неутврђе-

на династија. Иствна, ти еи већ четврти из те династије, али ваља имати на уму то, да је основалЈ«, династаје провео двајест година у изгнанству, да је други владалац од те лозе владао само 17 дана; даје трећи владалац нрво био протераи, а иосле, кад се опет вратио, био у бијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо. — То је једно. Друго је, што сте ви, Косанићи, ио свом карактеру, људи мало симпатични. Немој да ти моје речи буду тешке и непријатне, Прими их као кориену истину коју можда иикад вишс ии од кога нећеш чути. Ово говоре уста која ће кроз неколико часова сама за навек умукнути. Сматрај дакле, као да ти ове речи, долазе од каква невидљива духа, који нема никаквих веза и интереса с овим материјалним светом — Јест, ви Косенићи л>уди сте које је веома тешко волети. Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цицијанш, или још ружније распикуће. Ви никад никоме нисте учинили никаква трајна добра. Ако сте кад коме што и дали, то му је иосле крваво трипут на нос изаигло, јер сте ви били налик на онога „добротворца" који је дао човеку једну маслинку даирогута, а иосле тражио од њега иун тулум зејитина Све што ете и што имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак ви нивид иикоме ништа ниете. приезнали;

жртве трпети ете и

на против, има много веома ружних примера, како сте крвнички гонили баш оне који су вам највише добра чииили и који су рад вас највеће поднели. Изгледа као да вам је тешко да има ма кога на свсту коме ви чим год обавезни и коме и ви дугујете какву благодарност. То се несумњиво иосведочило ири повратку ваше династије. Кад се утврдили по свом повратку, прва вам је рш а била да ослабите ону политичку групу коЈа вам је била ослонац за новратак, а носле да Једну по Једму виђенију личност из те грунс таманите и уклањате с иозорнице. Не трпите никога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао д а дођу на л/ресто. Никад никоме иисте захвални. Неблагодарност и неарианавање — то је главна црта више породице — и црту зна цео народ. Намрштен, кнез је ћутао и слушао. Таенерал је продужавао све живље и јачс:

за ту

(НАСТАВИКЕ СЕ)

1