Мале новине

шл.иве не остану аеприкупљене, да ничија гојна етока не остане пренебрегнута; тада наши песници неће имати повода пи раз лога да пишу дирљиве песме о томе, како су сриски грађани кренути на десетодневна вежбања баш онда, кад треба да жан>у своје п.иве, да окопавају свој кукуруз, да куие своје узреле шљиве и да врше остале приспеле земљорадничке иослов", и што је главно и најумесније — кренути онда кад треба да гласају. А кад све то тако лено уредимо, и кад једном изведемо на чисто да више немамо никаквих спољних задатака, ми оида можемо поћи и даље: можемо зна тно смањити, а можда и сасвим укииути нашу војску, јер што ће нам, ми ни на никога нећемо, а кад смо мирни сами ваљда неће нико ни на нас. Тако ће бити све у реду; о громни војени буџет унотребићемо на иросветне и привредне цељи, вратићемо раду многе сготине и хиљаде вредних руку, које сада дангубе у војсци, а то све утицаће јако на нашу прпвреду, и ми ће мо већ за неколико годика познати одмах да смо бољи, имућпији, рахатнији, мирнији. А како и да не будемо мирнији ?! Нема пописа у војску, нема комо ре, нема мобилизације,немареквизиције, нема изласка на границу, нема ништм нема ништа мир и благостање, и слобода! Тада се никад неће десити да какав зла тнокапић навикне на каквога народнога посланика, само с тога, што се овај усудио да без питања иремеће по војничким списковима; на против народни иосланик моћи ће да навикне па свакога и има ће нраво да барата по сиисковима до миле воље, а златпокапић мораће ћутаги. Али куд смо седе и! Та уто срећно и пресрећно доба неће ни бити златнокапића — оФицирски чин биће укинут — неће нигде бити ОФИЦира пушком да га гађаш! Ала ће онда бити леио! Каква срећа, какво благостање! Не знамо само шта би онда, кад би у сред те среће на ?,један нут пукао глас: „небројепе оружане четеаустријске, арнаутс е или Бугарске упале у (Јрбију и незадржано прбдиру на пред" — А?! Шта ли би ота? — На шта би, ие би ништа. Не можемо се богме(ити сљудима. Говорили би им, доказивали би им да није лено и право то што раде; наши несници отпевали би им ка ву згодну песмицу, где биих прекорели за такав поступач. То би их ваљда стукнуло. А ако и то не би помогло, онда шта ћемо; морали би триети. Само не знамо шта би у том случају б "Л0 с нашим узрелим житом, и приспешм шљивама и гласач им правом да ли би нас ти наши нови оружани гости пустили да жањемо наше жито и да кунимо наше шљиве и да гласамо или би све то они узели себи, а нас упрегли да арга тујемо зањих, пабогме зањих и у војс у да идемо, за њих ипуш ,у да носимо и крв да проливамо, као што данас чине наша браћа У Аустро-Угарс^ој. Нису хтели да гину на свом огњишту, пиру хтели да бране своју домовину; бежали су у туђину и тражили пегде мекоте и олакшице где се не гине, на сад гину за Фрању ЈосиФа. Шта све ово значи? Значи то, баш да се Србија и одрекне свог спољнег задатка, она опет не сме нренебрегнути своју војничку снагу, јер се геограФски налази на^злу месту, међуграбљивим суседима, који би је у најкраћем року рашчупали и по-

корили, те би онда до ђавола отишле и шљиве и гласачко право и све друго. А I ад је ја ( а војс аиотребна чак и Србији мирној, неутралној, која не тражи ништавише, колика је јака војнпчка снага потребнија Србији, ратоборној, Србији I оја носи заставу ослобођења и уједиљења целог Срп-

ства

Но о томе у идућем броју. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Стешј. Управни одбор занатлиског удружења раснисао је овај стечај : На основу VIII тачке одлука, донешених на II. занатлиској скупштини, управни одбор „Занатл. Удоужења" расписује стечај за ове списе: I. Најбоља расправа 0 оргчнизацији сриског рада, кредита и аромета. Ова расправа наградиће се до 300 дин. а остаје својина удружења. Дсло да се поднесе најмање до 1. Марта ]890 год. II. Кикве б" зпн^тлиске гичоле требпло установггтн, гле и кппо. Ово дело наградиће се до 200 лин ; да се поднесе до 1. Децембра тек. год. Дело остаје својина удружења. III. Да се популарно напише : „КоЖ1 и њчни. ароизво<>1, ". Ово дело наградиће се до 200 дин.; да се нодпесе до 1. Децембра тек. год. Дело остаје својина удружења. Управни Одбор „Зан. Удружења" моли српску стручну интелигенцију да се одазове горњем иозиву II. занатлиске скупштине. Пуштен. Суд вароши Београда поништио је решење Управе вароши Веограда о узапћењу 2 >8 броја нашега листа, и тако је тај број пуштен и разаслат нашим читат.љима. Суд је нашао да се ио § 91 кр. закона казне само чланови краљевског дома, а како се бив. краљ Милан по Уставу не сматра као члан краљевског дома, то се ни лист не може ни узаптити, баиг да инкримииисани чданак и садржи увреду бив. краљу, који би у том случају као приватан човек имао да подигне тужбу. У осталом полиција је то знала, јер је ово већ трећи нут како она из истих разлога забрањује а суд

нушта наш лист, те кад га инак забрањује значи да хоће да нас материјално штети, нарочито кад зна да је за Београд укинута претплата но да се лист продаје. * Прекјуче у 5. часова по подне, држао је г. Милован Миловановић, проФесор вел. школе практично предавање из изборног закона, председницима бирачких одбора. Предавање је држано у вел. школи. ! * Ухваћен лопов. Кварт теразиски ухватио је 7. ов. м. по подне лопова који је ноћу између 3-ег и 4-ог овог мес. обио дућан Милићу Марковићу { трг. на батал-џамији и учинио краћу у новцу. Ухваћсни лопов зове се Алекса Сењовић, скитница; дело је признао и став.кен је у нритвор и под кривично ислећење. * Обвезнице Кредит Фонзијера звани боновима експозиција, пуштени су у саобраћај са ценом 23. динара, од врло велике вредности, прво с тога што их држава Француска гарантовала, и друго са врло добрим користима, које оне стају. Сем лозова који иду уз ове обвезнице и исилате основног капитала од 23. дин. свакад ће купац користити се са 2®/ 0 ири иснлати Обавезнице издате су да покрију трошак изложбе. До данас пошто су ови трошкови већ увелико покривени сило.м навале светине која долази у Париз, новац Ке се по том добивени унотребити на заложне обвезмице.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Зграда од шећара. Један Њујоршки лист пише: Како нам јављају сасвим озбиљно из Вашингтона, замолио је познати милиоиар и раФинер шећера Клаус Шпрекелс надлежну власт, да му се да патент на проналазак његов а који се састоји у томе, да се прочишћени шећер може учинити тврдим дасе може место мрамора и камена употребљавати за грађење зграда До тога проналаска дошао је Шпрекелс кад је покушавао, како би шећер, који је морао слати у Мексико, начинио тако тврдим да му утицај климе не шкоди. Он тврди да шећер може израдити у каквом хоћеш облику и начинити га тврђим и бељим од најбоља мрамора,

ПОДЛИОТ АК СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БЛЛКАНСКИХ НАРОДА У 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ (Писаи, задржава сва ирава)

(44) — У вашој породици нема јунака. Ни један члан ваше династије није се нигде одликовао иикаквим особитим личним јунаштвом. — Додајтс томе вашу нородичну слабост спрам жена. Твоји претци сви од реда били су неверни и рђави мужеви. Туђа жена, ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од своје рођенс. Јамачно ни ти нећеш бити бољи у томе — Најпосле ви сте осветољубиви , саможиви, без срца; ви никоме не верујете и никога не волете. Свс су то нородичне црте ваше, Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити мпого другчији. Шта више ти можеш бити сш и гори оД свију предака твојих, јер ниси

провео детињство у народу, као они, да ти бар усномсне из детињства ублаже те мане у карактеру . . . Ђснерал на јсдан нут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде: — Ја умирем. Али ако се ти не постараш најозбиљније да постапеш добар и ваљан човек — ја се унраво грозим кака Ј1в бпти твоја владчвина. Та то ће бити нросто један ужас и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне нроиасти. Дај боже да ја не наслутим. На те речи ђенсралове кнсз устаде. — Ја бих могао ићи — Ј)ече он ђенералу — ви сте иочели извињавањем, а сад ирелазите у нападаје и ружења. Пристао с м да се с вама разговарам, али иемам потребе да трпим ваше нападаје. Каква је да је моја дипастија, оиа је створила ову државу. Наравно, ту је била народна мука, народна крв ; народни повац и народна снага, али требао је неко да покрене и оживи све то ; да даде свему томе корисан правац и да удахне душу у ту успавану ЈЈснагу народа. То су учинили моји претци, и у томе је главна заслуга династије Косаиића. Ћенерал скочи с дивана. Очи су му необично светлиле. — Косанићи су дошли да буду отац готовом детету млади кнежс мој — рече ђенерал

сиажно, ударајући гласом на сваку реч. Други јс удахнуо душу у онесвешћено и умртвл,ено тело народно, То је давно још највећи народни несник потврдио овим речима. „Диже народ, кроти земљу и вврварске ланце срушн Из мртвијох народ довва, духну живот мртвој души." А тога спаситеља тога правога оца нашег народног васкрса твој је деда, кнеже као каква крмка секиром убио! Увређен, кнез се узе освртати, да нађе капу, на да иде. Нанадаји су били сувише оштри да ба их и даље могао слушати. Но ђенерал то онази. — Извини рече он, хватајући кнеза за руку — Ја сам прекардашио, Није ми то била намера. Са свим сам други говор имао на уму. Уираво се чудим, откуда се и изроди овај разговор. Молим те остани. Говорићемо о другом чему. Имам да ти рекнем неколико речи о г, Растиславу. Ја умирем, а он остаје, и то ће ти бити први доглавник. Вреди да ти о њему рекнем коју. (НАСТАВИКЕ СЕ)

А