Мале новине

шпду „трогателне" песмице и чланке, како је грађанима остало код куће непожњевено жито и непокупљене шљиве, или иду чак тако далеко да сва овогодишња војена вежбања проглашавају као нечију ујдурму, да се српски грађани омету у вршењу свога бирачког права, и обвезници се отнуштају кућама да не одоцне за изборе, а војеиа веџбања пе морају баш ки бити. Шта све ово значи? Како се гледа код нас на војску, војене дужности. Је ли то залудница, даигуба, управо једиа безумна напаст, или је то једна од првих најглавнијих грађанеких ду жиости наших. Знате ли шта хоћете и како хоћете, ви господо, што су вам неиокупљене шљиве нрече од војених вежбања? ТТТ та би ви хтели? и да добијете Босну и Херцеговину, и да освојите стару Србију и Македонију, и да присаједините српске покрајине у Аустро-Угарској и опет да су вам војничке ду жности девета рупа на свирали, које ћете се сећати тек онда пошто пожањете своје зрело жито, и покупите своје нриснеле шл иве. Каква је то грађапска свест која сматра да јој прво наха посвршавати све домаће зачко љице, па тек онда сетити војне дужпости, кад више ие буцете имали код куће никаква носла. И каква ће то бити јадна и жалосна војска, где се она сма'Ј'ра као носледња брига. И каква ли ће то бити јадна војничка снага српске државе, ако се код српских грађана у корени мишљење, да им је све друго прече од војске, анавојничка вежбања да их сме војна власт позивати тек онда, кад јаве да су посвршивали сва посла, те залудни седе код куће. Не господо, војска ггаје залудница, она није девета рупа

на свирала, она не сме бнти Србији последња већ прва брига њена. Јес, господо, војеку није лако држати, добру војску није лако имати, то кошта и огромних но ваца, и големих напора. и великих терета, и тешких мука, и миого крви и много скупоцених живота. Не шљиве и пшепица, но крв људска, кости и главе људске морају падати и просииати се зарад војничких успеха. Али шта ћемо „Без муке се ништа не добива Олако се ништа не ужива Ако хоћеш да имаш слободе Крвљу својом откупит је Ј !ал,;г. пева један песник; а други додаје : „Беу муке се песма не испева Без муке се сабља не сакова", а ви хоћете без муке, иа чак и без жртава ваших шљива да имате добру и спремну во.јску, која ће вам Косово покајати! * Знамо ми да су и материјалио благостање и мудро употребљене грађанске снободе тако исто ко рисни ратни савезници једном пароду, који хоће да извојује своје народносно ослобођење и уједињење. Знамо ми да једна држава, као што је Србија, мора коклањати озбиљну бригу и својој народ- ој привреди и својим граћанским слободама, али све то мора бити у одређеним мећама тако, да иикад рад тога ие трпи уштрба једна од првих гра- ■ ђапских дужности и обвеза, дужиост војничка. Срнски иовинари, сриски пес ници не емеју су угледати па Запад, где је милитаризам доиста насилнички терет натурен народу. па то преносити на Србију, где војеиа служба треба, да буде једна од првих и најомиљенијих дужности сваког српског гра ђанина.

Ако је на занаду војска бес, код нас је она нрека народна потреба. Срећ' м то као да истински °Сећа ерпски народ, јер овако си ромашан и саморан као што је, он још јуначки подноси несразмерно велике војене терете. Али онда и иптелигенција срнска и политичке партије срнске треба да знаду шта хоће и да буду бар народу дорасле. Ко хоће ослобођење у уједињење Срнства, ко хоће Босну, Херцеговину и остаче сриске покрајине, ко хоће велику јаку обезб ђену Србију, тај мора хтети и ,јаку велику добро спремну, добро паоружапу, добро изучену војску, јер без ње се никуд маћи пе може. Ко иак то хоће, он не сме ударати у ку њаву шта га у то лико годииа уједан иут изведу на десет- дневно вежбање. То је недостојно и малодупшо. ■€>

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Краљичиио писмо. Странимлиетввима јављају, да је Крал.пна Наталија писала ЈБеговом Величанетву Краљу Александру једно писмо, у коме му јавља, да ће у Београд стићи 17 о. м. у 4 сата иос-ле подн.е * 11. Лојд, у свом 269 јутарњем броју има један допис из Београда, у коме дописник прнча како је сад у Србији ситуација тако нејасна и та,мна, да апсолутно ништа не види., А за тим, и ако ништа нс види,, прориче неке ствари, које су се могле иородити само у Фаитазији ЈГој, дова дописника. * Руски питомчи. Говори се да је руска влада предложила српској,. да 300 Српчићакоји су сврнииги основну школу, пошље у Русију где- би ее о трошку руске државе даље образовалп. Српска влада је,, како веле, пристала иа овај предлог и, 32.8 деце у скоро ће се кренутн за ©»дееу, Кијев и Петроград.

Честитка и одговор. Словенско добротворно друштво иослало је краљици Наталији пред њен одлазак из Јалте овај тслеграм: Словенском добротворном друштву част је, да Вашем В личанству иајискреније и најтоплије кестита и залгели сваку срећу. ј « Краљица Наталија одговорилаје на ову честитку овим телеграмом: Хвала Словенском добротворном друштву. Срећна сам што му се могу одужнти и да му свег срца пожелим нанредак. Наталија. * Бирачке карте. У Београду је издато 1923 карата изборних за предстојећи избор на дан 14 т, м. * Вел*ки концеоат. Као што смо извештенч Одбор грађанске Касине одлучио је да овогодишњу сезону друштвених забава отвори једним ввликим концертом и селом, који ће бити у Суботу 23 о.м. * Главки бирачки одбор. за варош Всоград радиће у дворани општивске зграде. •<%> 0<9> Србија и Бугарска О односима који сада постоје између Србије иБугарске, бечка ,.Иол. Кор." доноси извод једног разтовора, који је имао један њен пријатељ с неким од београдских првака. У том разтовору овај београдски првак изјавио, ј е да; су са свим иеоенована страховања Вугара, да их Србија онет ке нападне.- Србија од како је створепо ново стање ствари није куповала апсолутно никакав рбтпи материјал, иити концентригае своју војску, већ је само' сазива на законом прописана вешбања, која се с погледом на ]>угарску никако не могу одлагати, јер су она дугим изостанком ностала двогубо 1 нужна ; сем тога у Бугарској се чине војна вежбања и то не даје Србима иикаква повода, за страховање и пктање што се вежбају. Личиости, к»је данас саетавл^ају намесшшттво и : владу,. биле су 1885 у најодлучниЈој опозицији против рата иа се сад не може очекивати да сад намеравају да поновв' рат. Баш да је- Србија тада и победила, ипак б'и тешко постигла какав; политички успех,јер велике силе ие би дозволиле земљишне измене иа

СИЛ&ЗАК С ПРЕСТПЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАЛКАНСКИХ НАРОДА У 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ (.Писац задржава сва арава) (45.) Кнез застаде; ђенерал гаје погодио у танку жицу. Још од малена кнез је био свикао да радо слуша оцене иојединих људи. Волео је да зна свачије личне ствари, често и иајмање ситнице. И сам је имао веома развијен оговарачки дар. — Г. Растислав је најмудрији Балканац поче ђенерал —- ја тога човека мрзим. Он је сто пута већи грешник од мене, али се увек умео боље нретварати, С тога ја умирем као пре ступник, а он остаје да живи као добродетељан човек и спасител. престола. Оио што оам ја помишл>ао, мисли и он, он с много већом жудњом погледа на твоју круну, но што сам ја то икад

чинио. Само он је лично страшљив и страх му зауздава властољубље, иначе он би но својој, властољубљивости, био просто ужасан, само кад би имао још и моћне куражи да изврши све оно куда га понесе његово властољубље. Све то он сазнаје, с тога увек тражи да се веже с кимгод који је смелији од њега, на се онда стара, да од тога човека начини своје оруђе. Он да смишља, а онај да извршује и да вуче одговорност С тога, као министар председник, он ће увек бирати за министре унутрашњих нослова л.уде одсудне и преке, смеле и наклоњене апсолутизму. Сви његови министри унутрашњих послова биће омрзнути у народу, алито ће уједно бити громовође које ће одводити народну мржњу од г. Растислава. 0 ја тога човека знам. Кнеже, чувај га се: кад год те могне удавити туђим рукама, он ће то учинити* Само то би онда морало бити удсшено тако, да на њега пи у ком слу чају не може пасти никаква одговорност. Од нрилике овако као што ово сад са мном бива У ствари мене је ово он отровао, само што је то вешто извршено преко вас, вашим рукама. Никакав суд, па чак ни суд историје не би могао окривити њега.- •

Ђенерал застаде за тренутак, па опет про-

дужи.

— Да, нас смо се двојица бочили! : ми шо> били смртни, нетаомирљиви пепријатеи № је победио лукав.ством .. . — Хтео ие хтео, кнеже, ти ћеш морати целога века да им ш носла с тим чонеком; он ће ти засести иа еред пута и ти га ие можеш трајно ни обићи, ни уклонити; ма како ти врдао он ће увек умети да се нађе иред тобом. С тога се мораш иостарати да му једном даш да осети твоју иесницу, треба да увребаш згодан тренутак кад ћеш моћи тако да га оборипг, како се неће моћи да дигне док му опет ти не пружинг руку. Буде ли то једном; усие ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; после тога ,може ти он лепо и иослужити. Али како да доскочиш то један пут томе матором гисцу! То је најтеже питање. Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун рецеит, могу ти само у главноме наговестити средства која ће ти иротив њега најлакше помоћи. Ма колико да је лукав, иритворан, свет, оно што се зове јавно мњење, најиосле ће га нрозрети. Доћиће тренутак кад ће он иостати непопуларан. Граби тај тренутак и пусти нека га сурва мржња народна. Кад га доцније дигнеш, — он ће ти нол>убити руку коју му пружига и после ти неће бити тако опасам.