Мале новине

краља Александра. Остављајући завод, краљица се опростила с градо"начелником и осталима ијош једиом , заблагодарила г. Знаменском и уиравитељки завода. Одатле је Краљица иосетила престарела гро®а Толстога, код кога се бавила но _ ;а сахата, иосле чега се вратила у госгионицу. Одмах за тим Краљнцу су иосетили командант и генерал лајтнант Рерберг и градоначелник, а после нодне у 3 сахата Краљицаје нримила кнегињу Е К. Урусову и агента министарства спољних послова Путјата. У 4 и но сата после подне посетила је кнегнњу Га гарииу, код које се банила по сахата, после чсга се вратила у гостиоиицу. Иетога дана, 6 о. м., у 12 сахати ноКу Краљица је отиутовала из 0десе за Румунију, одакле ће за 1>еоград. Крал.ицу су онако исто срда чно и одушевљено пснратили, као што су је и дочекали. ИЗ СРПСНОГ СВЕТА. Поплава у < тарој Србнји. Из Приштине јавл.ају, да се 6 о. м. над вилајетом косовским провалио облак и да су читави крајеви иоилављени. Сем тога падао ј,е и јак град, те је сву летину иотукао. Но службеиим извештајима порушеио је преко 300 кућа, 41 које дућана које магаза, 2 џамије, 2 школе, 2 хана и I спнагога. Има жртава и у људима. — Ванредна вожња. „Глас Црногорца" јавЉа : Госпођа Викторија Цин, родом из Веча, госпођа преко евојих 50 година, довезла се у ирошасти четвртак на сво.јим каруцама и кон.има из Беча, иреко Боснс и Херцеговине на Цетиње. Јуче у јутру рано пошла је, разуме се, са својим кочијама на Ријеку; нревезла се скелом нреко скадарског блата, па се синоћ вратил! на Цетиње. Прате је кочијаш и једна собарица. Јутрос се вратила у Котор, одакле ће истим путем и на исти иачин у Беч. — Српско црногорски савез. Ј1ондонски „Тајмс" дознаје да се између Србије и Црне Горе воде иреговори о закључењу савеза за одбрану и нападај. Предложени уговор сличан је ономе, који је био потнисан у пролеће 1876 пред српско-прногорскотурски рат, И тада је кио и сад у Србији владао г. Ристић и тада је тај уговор потпомагала Русија, као што и сада у тишини чини. Званични нреговори отиочеће тек пошто отпочну иду]1е скупштивске седнице. У Бугарској гледају на ове сиреме за српско-бугарски савез с великим нерасположењем. Миниетар нредседник Стамбулов, који ће кроз кратко време отићи на неколико недел.а у Беч, изложиће аустро-угарским државницима мере, које ће бугарска влада бити ириморана да иредузме за заштиту кнежевине. Оволико „Тајмс". Ми о овој вести не можемо ништа ноуздано рећи, али не можемо а да не изјавимо, да би•смо се радовали да се та вест оби-стини и да се савез закључи. А што се тиче Бугара, за то ћемо лако. — Мађарски језик У српској цркви. Читамо у „Садашњости" : Ми добро знамо да се црквене књиге свију наших срнско нравославних цркава воде на званичном језику наше цркве, на старословенском језику, иа држасмо, да је просто немогуће, да има извода из тих ки.ига на мађарском језику. Али се па жалост и сами уверисмо, да доиста има изворних извода из наших црквених матрикула на мађарском језику. Ових дана дође нам до руке један такав породичан извештај. Издао га један млад, иначе одличан свећеник најближе околине Кикиндске, и морамо нризнати да је

тако чистим мађарским језиком иаиисан, да га лепше не наниса ни дебрецински калвинскп ,Д18х(;е1е1е8". Е, то нам се даде на велико чудо ! Не што је извешгај написан тако лепим и правилним мађарскимјезиком, јер то није чудо, што нам и сами најл.ући непријател.и признају, да Србин сваки туђ језик научи тако чисто и правилно говоритг и нисати као да би му био матерњи, него нам се даде на чудо, како је извод из протокола српске иравославне цркве могао пзићи на мађарском језику. Расиитасмо, како се воде црквени протоколи у тој општини, и на утеху своју добисмо о 1 говор, да се као у свакој срнској цркви, и тамо све црквене кн.иге воде на старословенс ком језику. Па како је тај млади всећеник из старословенског протокола могло издати пзворан извод на мађарском језику? То је веома тешко појмити. Дотични свећеник јс доста ннтелигентан, да зна, пгта је извод и какав треба да буде. Па какоје могао издати такав изворан извод? Је ли од своје воље, јели за љубав Србину адвокату из Кикинде који га је извадио, или је за л.убав великом упливу, који тај адвокат сувише има на наше свећенство ? — не знамо и нећемо да испитујсмо, јер то у ствари ништа не меп.а. Ми ћемо овдс само око Факта да се озабавимо. Која је сила српском свећенику, да учини таку оначину? да, баш опачину у обичном и у правом смислу речи. Напге старије свећенство се жилаво борило, на и данас се још снажно опире вођсњу црквних матрикула и на нашем рођеном српском језику,а младо свећенство зар да је тако готово да црквене двери отвори туђем језику, којему у нашој цркви нема места ни по државиим законима, а камо ли по законима, по обредима и по вековном обичају наше цркве ? У иравно уређеној држави би таку опачину гонили и сами мирски судови. Матрикуларни изводи морају бити у свему, од рсчи до речи равни својим изворима, тако се дакле морају издавати на оном језику, на ком се матрикуле воде. Матрикуле католичких цркви се воде на латинском језику, и њихови свећеиици издају н изводе из матрикула на латинском језику. А каквим путем полази наше млађе свећенство ? Коме треба превода, нека га набави себи, а српски свећеник није ни на то властан, да из својих матрикула издаје верне преводе на мађарском језику, јер за верно превађање и издавање верних превода иснрава треба нарочито овлашћење од министра за пракосуђе. Пзвод из словенских матрикула на мађарском језику је права оначина, није извод а није ни верован нревод није иснрава, којом би се могло и шта доказати. Па онда каквих консекнеиција може да изиђе из такових опаких поелова ! ? На матрикулама се оснивају најважнија породична и имовна нрава, с таким исправама се није шалити, јер куда води и може тек да одведе помађаривање крштених имена? Јоца, Јовица, Јова, Јован може да означује различите особе, а на мађарскн ће се превести увек изразом Јапов. Па где су презимена једнака, ту српско крштено име казује одмах са свим јамачно и особу, а да шта ли, те кога ли нам казује мађарско Јапо8 ? и т. д. Томе би требалоједаред за свагда учинити краја. Ми очекујемо од нашег архијерејства, да те вести узме на знање — ми од своје стране можемо и блажим податцима послужити — и да поучи и унути своје подручно свећенство, како треба да издаје изводе из матрикула. Не ћс ли архијерејство тако учинити, онда

ћемо знати на чиете да мађарском језику двери наше цркве баш оно отвара, које би требало најодважније да их чува и брани од навале сваке туђинштине. И тада ћемо стећи још један разлог, да се иаш народ одбија у нововерце. П Р И П 0 С Л А Н 0 : ) *) Заствар* под овом рубриком уредништво не одговара ,.0дгазор на отнзшенф". Кад смо изнели на јавност нохару упутничких поштанских новаца, и упрли прстом на лопова, а осумњачили савсст извесних чиновника, нисмо имали намеру да вређамо гл. контролу и њено нредседништво. Једина нам је цел била, да крађу пронађемо, неваљалство жигошемо, и да га оиубликујемо, како се неби етвар затутуљила, јер смо за то имали пуно разлога. Залажемо часну реч и кунемо се на овај исказ да јс истинит. Цредседништво Гл. Контроле, у место да јс примило к' знању нашу нубликацију, и исиравило је у колико би исправка могла да отрни, послушала је шапат свог злог духа и ухватило нас за очи. Ми смому*зато казали уједном од прошлих бројева „Малих Новина" „захваљујемо", али нам то наше захваљујемо, донесе у 250 броју истих новина другу званичну иСправку, на коју ми с<д оиима редом одговарамо какоје она исписана. I. Истина"је оно што ми велимо да је у Гл. Контроли намерно разгађано извршење конгролног решења, одиосно осигуравања државне касе за извесне крађе. Да Је ово истина, тврди то, што је преседништво гл. контроле, ставило св<>је решење 11 јула т. год. да се забрана. тражи, а она је тражена тек. 3. Августа т. год. (види привнање гл. коитроле у првој званичној исправци (број 230 „Малих Новина") докле носле 23 дана. Шта се за то време догађало у гл. контроли, то ће најбоље казати гл. контрола и она „опомена" коју је нрсдседништво издало, а која се тако брижно крије од наших очију. Та 23 протекла дана, за тражење забране, ми назвасмо „разгађањем" без бојазни да ћемо се о истину огрешити — председништво пак гл. контроле, то зове „мудровањем савесног рачуноиспитача" и љути се на нас, што се не дивимо овој висирености, и не аминујемо му. (види број 230 „Малих Новина"). Ко зна шта је забрана и по закону и по појму здраве памети, тај ће држимо бити на нашој етрани.. .. Али да су изврнуте појмови предништва само ту, ни по јада, но их има и грђих. — Да и њих прибележимо среће ради и да их опишемо. Тако: оно што ми зовемо нрч/ј* н глоуаотребп, председништо зове „извесни мањак" (види 230 број „Малих Новина") а онај рад, који ми зовемо „несавесним" председништво га крсти „најсавеснијим". Ми ћемо се потрудити да наше гледиште и образложимо, са нуним уверењем, да се са преседништвом и опет нећемо споразумети, из простог једног разлога, што нредседништво неће споразума. Тако дакле: је ли то „извесни мањак" или при/ји и зл уаотрвба, кад извесгш чиновник, у течају саме 1883 рач. год прими н. пр. од пар ■ таје 200 динира, заведе у књигу 20 а 180 диннра стрпа у свој џеп, и таким се редом и начином продужава пљачка, кроз целу годину, чиме је каса државпа оштећена с неколико хиљада динара?

Навели смо Један ®акт, — један конкретни случај, узет испред носа председништва, да расветлимо ствар. Сад кад се ко упне, да докаже, па још шапућући да је то „извесни мањак" а не криђа и злоуаотреба, и осне грдњу на онога, који тако не мисли, иа још осујећава дал.у истрагу некаквим морским разлозима, и затеже се да тражи обезбеду касе државне, онда је ли тај рад несчв»сан као што ми велимо, или „несавеенији" као што председништво благоизвољева очински тепати?! Реците ви, који имате савеети, који имате појма о законима ове земље. Читатељи! Чули сте тачку 1-ву исправке гл. контроле, — чусте и наш одговор на исту. Је ли вач јасно ? (Наставиће се). ТЕЛЕГРАМИ ,, Малим Нов -.нама" 13 СЕПТЕМБРА Верлин. Дописник,, Германије" разговарао је с краљицом На талијом. Онајерекла да јеувех била пајбоља натриоткиња, па за то и нротивница прошле владе која је земљу довела до ивице пронасти. За то је она најбољи присталица данашње вллде. Њенамисао је „Србија Србима". Да не би заузеиа лажан положај, живи слободно ван Србије. Ношто посети сина, опет ће отики из Србије. Ееч. Српски посланик Петро нијевић предао своју ®посетиицу грчког краља и високог кнеза Павла. Цетиње. Овде је учинило врло добар утисак то, што су у Србију примљени црногорски исељеници који гладују. + Арсеније ЧарнојевиЂ Ономад и јуче звона на саб<>рној цркви огласила су смрт Арсенија Чарнојевића, потомка чувеног аатријарха Арсенија ЧарнојевиИо и зета сриског добро твора иок. Мпјор Мшие. Умро је пре понишедана у Беа сагаљен на свом спахилуку у општој породичној костурници у Мађарској. Оставио је но себи оца Петра Чарнојевића и сестру богату спахиницу Мочонијевицу, удову Ружицу, два сина Павла и Мишу, ђаке на пештанском свеучилишту и дв«ј неудомл.ене ћери. Зиму је проводио са породицом међу пријатељима у Београду, а лето на добру свом и своје сестре. Према беднима и сирогпима био је руке издашне и срца милосрдна У нородици и међу пријатељима, којих имау великом броју. био је омиљенипопггован. Бог да му дунху прости! =8!- ОО-

!