Мале новине

како је амо доспео не знамо, јер г. г. ОФицирима биж) је у опште забрањено да учествују у дочеку. У гомијш видео се и гроФ Бреј, немачки посланик, који се умешао у гомилу као радознали гледалац. Кад је Краљичин брод пристао уз обалу, небо се нроламало од громовитог „ура" и „живела". У Краљичину лађу је прво ушао г. Светозар ТриФуниц, бив. коњички капетан и ордонанс бив. краља Милана, и поздравно Краљицу пољубив је у руку. За тим су ушле госнођице, од којих је свака носила у руци по киту цвећа, које су при улазу у лађу бацили на краљицу тако, да је Краљица у ирвом смислу речи била ообасута цве]1ем. Свака госпођица пољубила је Краљицу у руку а она н>их у образ. Међу госпођицама било је једно осмогодишње девејчеизМакедоније у народном македонском оделу, које је поднело Краљици киту цвећа и два окићена бела голуба, што је Њено Беличанство примило с нарочитим благовољењем. За тим су дошле госпође чланице београдског женског друштва. Њено Величанство са сваком се госпођом поздравило; гоСнсђе су љубиле Краљицу у руку а она љих у образ, при чему су Њеном Величанству иредати многи венци. Одатле се Њено Беличанство кренуло колима, која су је чекала нред царинарницом. Ова кола, која су била ностављена Дивном жутом свилом а упрегнута с два ватрена белца, којима је вешто управљао кочијаш у пуној униФорми дворских кочијаша, послао је из Шапца још нре неколико дана г. Јоса Куртовић трговац н познати родољуб. М ако је од лађе до кола једвај 50—00 корака, Краљици је требало равно четврт часа да нрође овај простор, јер је на сваком кораку била <1>ормално хватана и заустављана ( јд многобројног света, нарочито госпођа, које су трчале, отимале се да је пол^убе у руку, па која није то могла она је дохватала и љубила крајеве њене хаљине. Г. иуковник Симоновић и оно некодико људи што се нашло око Краљице, управо једва су је одбранили даје одушевљена публика не угњави. За све ово време и земл.а и небо проламали су се од непрекидпих узика „живела" а музика (г. Мертло-

ва канела) непрестано је свирала химну. Дошав до кола, Њено Величанство нопне се и седне са својом дворском госпођицом Богићевићевом. Тада је иублика око кола тако навалита и тако је одушевљено почела викати „живела" и махати шеширима, марамама и рукама да је нризор изгледео управо страшан, јер свет од самог одушељења управо био јеван себе. Краљичина кола кретоше се пслако а за њима гомила света тако нагрну, да се слободно може рећи да кола нису вукли коњи, но је одушев.вен свет носио и кола и коње. У таком триумФалном ходу Њено Величанство стигне до иред саборну цркву. Ту краљичина кола застадоше, али од силне гунгуле није могла ући у цркву, која је такође била пуна пунцата света. Од цркве Краљица се крете даље дубровачком улицом. За Њом нагрте таква гомила света, да је повише Старог Здања са свим зауставила Краљичина кола. Одушевљеним уз вицима „Живела" не беше краја. Са свију страна бацане су хште цвсћа. Једно мушко дете добаци Краљици у кола белог окићеног голуба. Једва с муком кретоше се кола одатле, те кроз безбројне гомиле света, непрестано праћена бурним узвицима, кроз Кн. Михаилову улицу и нреко Теразија стигоше до двора. Овде смо видели једну страшну сцену. Њ. Б. Краљица Наталија иролазила је поред двора, у који је први пут доведена као млада, ерећна невеста; норед двора, у коме је провела прве дане Свога срећног брачног живота; поред двора, где јс годинама живела, трпећи зло и добро; поред двора, где је први пут чула прве звуке плача Свога првенца и јединца; поред двора, у коме борави све добро Њено, једина радост и утеха Њена, где борави Њен Једииац, Њен слатки Саша. ЈПред тим двором немо и непомично стајала је обична дворска стража, која, што но реч, нн увом не мрдну кад Краљица поред ње прође, а гвоздеие каније тога двора, које обично стоје и дању и ноћу отворене, сад су биле брижљиво приклопљене. и закључане, а сви прозори на двору били су позатвараии и застрти густим завесама. Узалуд је Краљица Наталија упирала своје жудне иогледе нсће лн се бар на коме год прозору указати мило, не-

вино лицашце Њенога драгог јединца — све је било немо, хладно, затворено. С иуним очима суза, иотрссена, Краљева мати прошла је норед Крал,евскога двора Свога. 0, шта је ова нлеменнта душа у том тренутку осећала! Краљичина кола пођоше још мало иа онда савише у побочне улице изауставише се у ресав. ул. (улица у којој је врачарски кварт) пред кућом госпође Бучовичке. Ту је Њено Беличанство одсело. Пред том кућом заустави се и огромна гомила света, која је ненрестано јурила за колима Краљичиним. Ту се зауставише и многобројна колн, у којима су биле махом госпође из женског друштва, што бејаху похитале да учине Краљици своје нодворење. Гомила је расла сваког тренутка као бујна голема река. За мало па је цела ресавска улица била дупке пуна одушевљена света. Пошто је малко оданула, Краљица се нојави на прОзору а свет је нозрдави бурним узвицима „Живела". Међу тим почсше долазити и по сете. Бидело се како уђе г. Г. Даннћ с госнођом, које је Њ. Б. одмах срдачно примило. Дође и бив. дворска госпођа Боса. Видесмо како дође и на брзо изађе г. Стојан Бошковић с госпођом, које Њ. В. с великог умора није могло нримити. Одмах се нојавио и руски г. иосланик са својим првим секретаром, те су учинили Краљици службено нодворење. Од госпођа примљене су госиође часнице женскога друштва, преко којих се Њ Б. изволело извинити нред осталим госпођама што их сад не може примити због умора. Међу тим гомила пред станом КраЉичиним оивалајесве већа н гунгћа. Три нут је свет изазивао Краљицу и три пут се Она појављала на прозору, дочекивана урнебесним поздравима. Безбројне ките цвећа летеле су кроз прозор и обасипале Краљицу. Кад се четврти иут иојавила, Онаје покушала да се онрости са светом, извињавала се да је уморна ирекла им је „збогом". Али ко ће обавестити одушевљењу масу, која се гибала улицом као огромно море. Краљичцн се ирозор затвори, али свет није ни но.ии1пл.ао да се разилази. На против, тек тада наста бурио одушевљење и наједаред загрме Краљева химна.

Сумрак се већ хватао, ми похитасмо у уредништво да нанишемо извештај о овом значајном дану, а ненрегледна гомила света још оста пред Краљичиним станом. Зашли смо већ у трећу улицу, а из даљине још брује звуци српске химне и одушевљени узвици „Живела". Тако је народ дочекао Краљицу Наталију. У повратку сретосмо једнога старог српског државника, који нам уздрхталим гласом рече: „Овакав дочек Београд још није видео. Налик на ово дочеканје само Кнез Михаило, кад се, по заузећу градова, враћао из Цариграда. Али ово је ииак и од тога одвојило". Завршујемо. Казали смо летимице само најкрупиије ствари. Перо никад неће бити у стању да оиише оно, што се овог дана дссило. На крају сноменућемо само још нека Факта, 1. Дочек је био са свим ириватан, просто народни дочек. Ни једно службено лице није у њему учествовало. 2. Око 2 часа ио вароши се пронео глас, да је у двору читав лом, да Краљ Александар наваљује да изађе на С.шу на сусрет Својој мајци а Његови мудри учитељи и саветници то Му не дају, 3. Краљичином дочеку нрисуствовало је унајмањуруку 1о.000 људи. П код оволике грдне навале света, ипак нигде није било апсолутно никаква нереда, а међу тим на Сави свега на евега било је 5 жандарма на коњима, који су „одржавали ред. Званично неучествовање у дочеку терало је тако далеко, да чак нису извели ни обичан број жандарма да одржава ред. Карактеристично је, да је ред овако дивно одржан баш онда, кад ту није било жандарма да га одржавају. 4. За све време Њ. В. Краљпца била је I еома узб.)ђена. Много нута долазплч је у тако узб)ђење, да су јој крупне с)зе текле нпз лепе образе. Кад је стогда у стан, изговОрпда је ове знач)јне. реча : „Штована господо п лраге го -пође! Вп можда н сувише често впдате сузу у мојпм очима. Иемојте мн замерити —-• ја вас то моаим . Овч су с.узе матепивске п ов') су сузе бдагодарности Мојим добрнм, драгпм Беог, ађан има." Њ. В отправало је одмах ио до-

СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БМКАНСКИХ НАРОДА у 90 ГЛАВА — с П0Г0В0Р0М (.Писац задржавЦ сва арава) (50) У осталом и без тога ђенерал већ беше ночео понова занадати у оно отоичње узбуђено и номућено стање и расположење. У очима опет му се беше почела палити она кобна, лудачка ватра, што је из њих мало час сијала кад се оно беше вратио из женине спаваће собе. Уко чену руку беше му грч попустио и ђенерал је већ стезао песнице, да се с неким бије или да се у коштац хвата. — Да наручим, да нрепоручим, је л тако рече? а? — поче ђенерал живо размахујући рукама — Теби да препоручим.... Ти да чуваш

и да учуваш нешто? Ха, ха, ха,! А ко ће тебе чувати, ко ли ће тебе бранити... Ено, вндиш ли онога маторог курјака, гле како устаје, гле како се иротеже, зева; ено га сад где почпње обилазити око твога нрестола... Гле како иде у корак, све у наоколо, све у наоколо а рен му се врти и нраћка као каква змија, а матори вук облизује се, диже главу, гледа увис и загледа на престо; па онет обилази око њега полако, у корак и вреба згодан тренутак, кад ће скочити да ти откине главу. н да с њоме утече онамо онде у ону велику шуму где ће је на тенане оглодати. С тога чувај добро главу кнеже, пази да ти је ноћу не украду кад заспиш Зато кад у вече лежеш, пази добро где мећеш главу, нека ти је увек чврсто притврђена за рамена да не може лако спасти, Ђенерал се испрси и издражди очи ираво у кнеза: — Кнеже Мутимире — викну он — ја те сажаљевам ! Ти мислиш да си некаква сила а у ствари ти си најбедније створење на свету. Да живиш и да дрхтиш — то је твоја у г лога Ти си као оно зец у шу т ми, који непрестано мора спавати с отвореним очима. Сваки твој поданик убио би те с највећим апетитом. Ти мораш да се претвараш, да вараш, да дволичиш да мислиш једно а да говориш друго, да целога века

изиграваш улогу, као оно глумац на иозорниц — једном речи, ти си један .... — А ја сам се пречестио смрћу, и ја сам сад слободан и иеограничен човек. Кроз неколико дана за мојим ће мртвачким сандуком иоћи гомила светине, и ја ћу им се и мртав смејати; смејаћу се њиној глупости, њиној нодлости, њином ништавилу. Једни ће се радовати мојој смрти, други ће ме мритворно жалити, трећи ће ми се светити — аја ћу их све презирати. Ђенералове разрогачене очи чудно су се сијале; његов храиави глас чудно је одјекивао у немој соби. — Умирем — настави даље Брбавац, још јачим нагласком — умирем, али док сам живео бар сам живео. Било је високих чиновника и ја сам их у служби протекао било је моћних великаша и сви су ме морали слушати; било је кнезова, који карају и милују, казне или праштају; живот многих стотина и хил.ада, читавих милијуна био је у мојој руци; ја сам их држао за врат, њина глава била је у мојима шакама и кад год сам хтео ја самје могао откинутикао врапцу. (Наставиће се) <т у