Мале новине

месеца, вратили су се ових дана са свог забавног путовања као суцрузи, који су силом доспели у брачни јарам. У шали одазвази су се они огласу нреко новнна, у коме су две младе госнође из бољег друштва тражиле два иристојна каваљера, који би их пратили на уречени МасНаопСгагс1.еп-Ва11 па им пошљу своје карте. Тако обоицаупознајуте девојке, које им се допале. После игре пили су млади новинари о вечери мало повише шампањца па им се и онако врућа Француска крв још више угрејала а лукаве Американке, употребивши ову згодну прилику одведоше их лепо свештенику, који је оба пара одмах венчао. У Аерици млади суцрузи нису се уздали да се туже против строгости женидбеног закона у сједињеној држави, али су сад у Иаризу покушали су да ту женидбу преврну у шалу, на шта мудре Американке, разуме се, неће никако да пристану. — Изгорел.) позориштв. Из Кореџија у Италнји телеграФишу да је тамо 9 о. м. до темеља изгорело позориште Азиоли. Шгета износи на 100.000 лира. — Трожзнстз. Темишварека полиција тражи неког младог човека, Фрању Чешовског, који је три пута био ожењен и сваки пут оставио жену кад је потрошио мираз, којије она донела. Звао се и другим именима. Иеправе, које су му за то биле потребне, увек је ФалсиФиковао. Ваља да је побегао у Америку. — 89.000 ФОрината у котарици. У Вечу је нека Елиза Клумнер нашла у котарицн завештање којим се раснолагање с 80.000 Форината. Елиза је служила некога Таусига, који је прошле године умро у Ротшилдовој болници. Један дан после његове смрти нађена је у котарици код његова стола међу разним баченим и поцепаним хартијама друго завештање Таусигово, којим поништава Х свој први тестамент и. место својих -<-о'иромашних рођака за наследницу означио варошку онштину бечку. — 0ткри8ањз сп(Јмани»ш. У суботу 9. о. м. у нодне откривен је у Паризу на пијаци де ла Насион нобедни споменик републике. Овој свечаности присуствовао је министар председник Тирар, којиједржао прилагодан говор, у коме је чесгитао вароши Паризу што је подигао такав леп и значајан споменик, који ономиње Француску на 1789. Похвалио ј е владу рефублике којој се данас цео свет диви снази и животној снособности, Нада се да ће републиканска Француска изаћи победоноски из свих садашњих искушења. ПРИП0СЛАНО*) *) Заст.вард под овом рубриком уредниттво не одговара. Одг >варајј<ћи непознатоме ппсцу о прослави иодесетогвдижњЈце на Велпкој Шкода Г. Андоновић је у броју од 13. т. м. „Одјека" нашао за добро да н мене узгред мадо пецне сиатрајућа то као згодну прмдмку, да ми врати, колпко тодико, жао за срамоту. која му је нинета (алије он како кзгдед; 1 , не осећч) мојом критикоп на његову КосмограФију. Мо.јој критица бн се једано могло пребацити, да ,]е и сувише бгага и неиотпуна насарам величине и количине погре)Ц:1Кч., к |јима је г. Андоновићева КосмограФија тако нребогата. Цењени проФесор Ведике Шаоле г. АндоноВих тража подиис од ненознатог му писца номеиутог чланка о прослави иа Веикој Школст, па да се с њиме цСвојски проразговара" о каквОаињеГ№е Косм ЈграФије. Какво јунаштво ! А зашто пошгованч нроФесор наје Јворио ни речице на моју кригику и ако је о ла његаво дело доста оштро

осуђивала, него је нашао за боље, да у моју личност дирне, Оно нстина код нас је такав не,чин полемизирањч, (пди боље заједања) прилично у моди. Свакојако је и лаашз прави ги шупље досетке но одг >варати на саму ствар у којој се осећамо да смо криви. Ја сам моју кригику потпрсао, па ипак се г. проФесор није нашалио да се самном проразговара о г-редиосгп његове КосиограФпје. Не сумњам. да је имао јаких узрока што је ћутао. Моја жеља у осталом није ни бида, да ступим' у икакав однос са сдавним писцем Космографпје, Дељ ми је бнла, да покажем каква је та КосмограФија п да обратим пажњу надлежипх како бп се вп ечп > њен штегни утицај као књиге која је намењена средњчм шкиа, На сумњаву почаст одговора пишчевОг пити сам асиировао иити сам љубопитљпв. Но ако см у мојој кригица ма а на једноме месту тврдио што не стоја нди ак > сам иисца увредио иди незчсдужао осудио г. Андоновпћ је био дужан својој части, д* тако што не остави неодговореао. Дужчн је бн > држгви, која га је за то дедо богато (и жренумерандо) наградила. Дужанје био науца и нашој насгава да пигања, која су по жк >лу и иаставу од ведаке важноста не остави неразчашћеаа. Ади шта ја говорам о паста и о дужностама! То су и суваше апстравтви појмовл. Г. проФеор се огоадао неким намбом ненрикосновености и осећа се узвишен наспрам свпх нааада и гдеда са висиае свога достојазства на оне, који незаслепљени нартизачством у место да у ње«у позчаду генија српске науке виде напротнв једн >га сасвим обичнога подутана и шенртљу. Г. ПроФесор је у горепоменутој беле >ца изволео ароначао аздати жч квалаФакацију. Ја се опет пигам: Како ваља квалиФиковати једног човека, који је у стању да збије онолико неистина, погрешака, бесмислица и недоследности у једну књигу, као што их садржи г. Андоновићева КосмограФија? Да јш је такав писац, који поред тога носи титулу ФроФесора Велике Шкме, још и сувише „зелен" или је гнио и труо, без да је икада и био зрео ? — Какви су појмови о части и дужностима код човека, који онакву ругобу (као што је она КосмограФија) продаје држави по скуп новац и намењује је нашем нараштајудаиз ње црпи мудрост?У најмању руку врло чудновати појмови. —Најзад каква немарност у погледу стидљивости код таквог човека, кад он у место да се покрије и гледа да у будуће својом скромиошћу колико толико заглади оно што је згрешио због своје лакомислености и неспособности и да Бога хвали што се ствар на томе прошла и није имала озбиљнијих последица, он напротив са задив.вавајућом смелости изазива и вређа! Сваки савестан и озбиљан човек квалиФикује лице са тако помешаним својствима на један начин. Време би било, да бар у питањима просвете престану партиски и лични обзири. На заиаду је немогуће замислити једнога Андоновића као нроФесора на припадао ои ма којој партији. Д-р Д. Данић ПРОФЕСОР ВОЈНЕ АКАДАМИЈЕ.

(Свршетак). И ја, писац ових радова, „одпуштеии поштар" и сви они који се иза мене крију а има их хвала Богу доста, ево јавно тврдимо, да ћемо се оног часа помлатити из револвера иред лицем света, ако мешовита комисија ненаиђе на крађе и злоупотребе које ми гонимо. Веће сатисФакцаје неможемо дати ни вама ни народу ни председништву. А ако се одмотају крађе и злоуиотребе како ми велимо, онда нека иредседништво и сва његова шарабатала сами себи даду оцену, за срамоту нанешену правди и истини, од њих ми ништа не тражимо. * Таман смо хтели да завршимо наш одговор, а до руку нам дође 207 број „Днсвног Листа." Знали смо и пре, да су се у њему клеветали поштени људи, које је клевете редакција похлапно нрихватала и у лисг трпала небојећи се части ни поштења, али нисмо знали, да хоће „ачик" и лопове да штити. Сад смо и то доживели. — Ко неверује нек нрочита чланак „радикалска зла" па ће се увернти. Тај лист, који је узгред буди речено први и изнео најавност похару упутничких новаца, држећи да и то може закачити за врат неком, који му се недонада, сад је дозволио, да се у његовим првим ступцима са цинизмом узимају лоиови у заштиту, и клеветнички се на нас наиада, да ми, нрогањајући се са чиновницима гл. контроле, убрајамо, грех њихов и похару упутничких новац,а у „радикалска зла" ! — Не, то нисмо нигдс тврдили ни речма ни помишљу. Радикална влада у томс нема свог греха. ЈПга више отворено тврдимо, да је чак њчна заслуга, шго се дугонрстим лоповима ушло у траг, а биће јој и већа, ако не Дозволи, да се ови заштите, или да се њихове кривице стегну у недоглед. Но сем тога ни идемо и даље : чак ни међ лоповима, који су нохару извршили, несећамо се да има радикала. — У осталом ми и иегонимо ни радикале ни либ^рале ни напредњаке, ми гонимо лопове, иоеуђујемо оне који се шњима братиме, па било то са знањем али у незнаљу, а ни једна цартија, ма како се она звала која оће часно и пошгеио да живи, несме их узимати у зашгиту; то само могу да чине положаре, као шго је нисац редова о којима говоримо, а коме је ирава цељ да лопова заштити, да но старом занату октевета друге и да се радикализму наруга сврјим подвалама, бранећи га ђоја од напасти, а о злу му радећи. Оће ли Анђелић, који је прегао да изнесе коже правих лонова на пазар, одговарати што клеветнику за клевете њему нааешене, то је његова ствар, ми смо своју дужност учинили. онај одчуштени аоштар «о> Финансијски пројект. Извештај комчсије о нпјмј иотребноме за извршење велилих в-чр. иослова. (СВРШЕТАК) I, Одбор одобрава, да општина београдска за доводење воде, извршење канализације, грађење основних школа и оиштинске кланице; за суделовање у грађењу антрпота; за осветљење и за грађење која може узети на зајам до 12,000.000 динара номиналне вредности; и по томе да се са толико може задужити. Услови зајма ови су : 1; Интерес и одплата на годину да не буде већа од 6% на номиналну вредност зајма; 2; курс зајма да не буде испод 90%; и 3; да се најдаље за 50 година одплати сасвим. II. Као јемство за' уредно плаћање одплате и интереса — годишшине по овоме зајму одбор решава, да општина у сиоразуму с краљевом вла-

дом установи у Београду трошарину на извесне предмете за нотрошњу. III. Одбор решава, да се од соиственика зграда у Београду наплаћује такса за водоводе и канале кад буду готови и грађанству на нослугу предани. Такса ова наплаћиваће се, и то : 1; за водоводе : а; од једног локала који није за спекулативне радње од 1—3 паре на дан; б : од локала за спекулативне ратње од 10—20 пара на дап ; г; за канале половину одређене таксе у тачци а, и б. нод 1. Таксе ове нанлаћиваће се месечно и од сваког сонственика зграда без разлике, да ли он, односно његове кирајџијс, чини употребу од ових општинских установа. За плаћену таксу сопственици ће добијати накнаду од кирајџија. IV. Ако и у колико трошарина, која се установљава по решењу под 1, не би била довољна за осигурање годишњине зајма, одбор решава, да се за донуну годишњине може наплаћивати такса за водоводе и канале и пре него шго буду готови, а но одредби под III. Ако одбор општине београдске по иредлогу комисије донесе решења о којима Је овде реч, оада би требало да изнесе решења под I, III и IV пред збор грађански да их и он усвоји. У Бсограду 29. августа 1889. Председник комисије Ж. гарабибвровић Члановп конисије Сзет. ?Л»!дојезић, ГЛ/мутан I. ^аков Сзетозац КарапзиШ, Јакчз бајлии, "Б. С. Нвваков^, Рад. Прздић ТЕЛЕГРАМИ „Малим Новинама и 19 СЕПТЕМБРА Веч, Београдском листу „Гласнику" одузет је пост деби.*) Веч. Грчка краљевска породица отпутовала у Млетке. На станици су је исаратили грчки посланик, дански послаиик и рускп отправник послова Кантакузен. Софија. Уговор с американским синдикатом за 25 милиона зајма тргнут, те с тога није ни учиљен зајам. <«»ЗЕ€ У ЗР С

Дукат • . . . : 5 67 Напалеон .... 9.59 Срц. лутр. 3% дозови34.70

гцвгз: внак л А Л Е Н Д А Р Уторак ПравосЈгавни 19 Екзген црен Катодички ■ 1. Јероним Сунце излааи у 5 е. 44 Суице 8ала8и у 5 с, 28 Пое. четврх. 5 Дан је е почетка 12 х / 3 сата а ноћ Ц* ам до краја овог иеаеца дан ожрака аа 1 еат, а 31 толико л ноћ одужа.

*) Под тим именом ишао је наш лист за Аустро- Угарску, где му је одузет пост-деби.

се 1Б.