Мале новине

чини ово са мном! она за тим очајно

додаде Она ућута. Тутао је и Наја н куцао у дирку телеграФСку не

Не осврћућч се, нагнут над осврћући се. Прође читавих 5 апарат, Паја рече немарно: — ј —6 минута!

Шта сам учинио! Нисам ништа!

Ништа!

климну главом

— Пајо! — опомену га Љуба, : но он је опет ћутао. — Павле, бедна Љуба, очајно. — "Ништа !! Ч У ли шт0 те молим — понови она. Пош 10 је мало поћутала, она Не дижући главе, Паја се брнастави : " зо маши у џеп, бркну, извади - Пајо! куда ћу ја без тебе! РУ К У и баин У к Р а Ј себе на ст0 Шга ћу ја без тебе^ кукавица 4 Д ина Р а У сребру, све у дина

рима: — На, па Јдлази — рече он набусито — видиш вал>да, ниси слепа, где имам посла. тр- I Л>уба је гладала тужно у она — Ј пј Ј тешко мени и претег- , Ј о 4 раштркаиа динара. — оар с

сиња! — Шта знаш! — одговори он сухонарно и равнодушно.

нуто, црпоЈ несретници. Еј не-! срећнамајко моја, кад ме роди

што ме не угљави, но ме овако ^

овим да путујем ? — упита оиа тихо ? Зар ми дајеш као слепици

иесрећну прати у свет. Љуба се загуши од илача. Паја се окрете живо и викну срдито: — Не мој ми ту слинити, ио казуј шта ћеш, на хватај маглу. Ово је канцеларија... свет долази.., Да ме ко затекне!... Ове иабусите речи Пајине на једаипут пресекошеплач код Љубе. Она рече хладно: — Дакле да хватам маглу! — Па да, него шта ћеш друго. — Најо, чиме сам ја заслу-

динараI

— Ако нећеш а ти пољуби па остави — рече овај несрећник иодругл>иво — па се оида маши руком, покупи паре са стола и оиет их стрпа себи у У ЏвпЉуба сва уздрхта. Наста тренутач страшна ћутања. Љуба је дрхтала. Заузет око телеграФа Паја није ни дизао главе. Али као да му сам ђаво беше ушао иод кожу; језик му није мировао. Пошто ј 'е покупио она 4 динара са стола

нека ав рашчупан, сед поп и узе Ј состе је 80 метара далеко од ваш<; ' амбуланције, на кад је пала на земљу и распрла се, и вас је тешко ранила. Опоравив се ; ви сте и даље ишли за нашом војском у Тонкину и вршили свој позив". На то позва генерал сестру Терезу да клекне, извуче мач из корица и рече: „У име Француског народа и војске предајем вам овим орден почасне легије за показану храброст. Нико не може доказати већих јунаштава за постигнуће истога, нико неће моћи доказати већег самопожртвовања и нрезирање живота, тако посвећена добру своје браће и своје домовине. Војници дигните оружје на почаст" Реткост. У РоскоФу у Француској живи једна породица, на коју би се потпуно могла применити изрека госпође Севињ: „Кћери моја, иди кажи својој ћерци да плаче ћерка њезине ћерке". У нородици Ехин Тањи живе потомци од нет нараштаја; породица је овако саставл,ена: дете Марија де ла Манг, старо месец дана; мајка Мас Хостен 23 године; баба Ивана Мизнио 42 године, Марија Менило 50 година; прабабе : Ханријета Гојадер 74 годпне, Анита Гојадер 89 година; пра-праба Ехоција Тањи 93 године. Све ове женске присуствовале су 17 о. м. крштењу детета.

на глас горко плакати и Јецати чупајући косе и ударајући седом главом о даску па заклопцу. * Љуба је добила 15 год. робије. Једном сам је само видео од тог доба. „Његова судбина — рече ми она тада кроз плач — Нисам помишљала њега да убијем. Пошла сам била с намером да онде пред њим убијем сама себе. Он ме зло наиаде, а он ногибе а ја.... Оиа се загуши од плача и ви ше ј - е нисам могао памолити да ма и једном речи опет спомене тај догађај. Шга је сад с њом? Да ли још робује? Или је „од служила", или је можда умрла' Ко зна? Сухи листак откииут је од гранчице своје, ко зна куда су га однели бурни ветрови. из бела света

жила да будеш сад овако груб | и мал0 поћутао, он рече нодна речима после свију зала, која ру ГЉИВ0: — у осталом теби иаре си ми нанео на делу ? унита за П у Т и не Т р е бају. Нађи каЈ )а ст УД е но, полако, развла-| ква кочи јаша задри-балту и леио че >и реч по реч. га ПОСЛ у ЖИ) па јохп он теби да ПаЈа махну руком досадно : плати за ВОЖЊ у... , ниЈе него ћу се сад још ј ош ои не б еше ни у 3 у С тио ис тооом ту циФрати! I овори I ПОТП у ПО последњу реч , Љуба шта ћеш, иа... иди једном — 1

рече Паја опоро! Љуба иоћута: — Пајо, рече она за тим, — ја не могу овде бити за време твоје свад бе. Дај ми мало иара да одем куд год у св ј ,т да не гледам очима страшну несрећу моју како сам те изгубила. — Јес, мени овде кују тара пане , да ти дајем паре... Тражи другог швалера, на нека ти да. Да се у тај мах овај несрећник био окренуо да види шта се учини од Љубе кад јој он то рече — ои би јамачно онога тренутка нобегао из собе. Но он се није окретао. Ме1>у тпм, бедна Љуба коЈ 'а у п четку беше ностала права, грозовита Фурија, ноћута неко време док се мало умири; а за тим ириђе ближе Паји и рече му промукчим загушљивим гласом; — Павле, шта је теби данас! Каква те је то несрећа твоја спопала данас да ме тако навлаш вређаш и рулшш кад никад до сад пи,'и био тако груб. Море, иди у врага, с тво

цикиу: — Ах, неваљалче погани, још ми се ругаш! Испод црне, огрнуте мараме сену бео, сјајан револвер. Љуба диже руку и скреса један пут. Паја скочи, обрте се у пола, једном руком ирихвати се за сто да не падне; другу диже у вис, као да се хтеде њоме бранити од ударца и викну ирестрављено : — Немој Љубо! Немој молим те, Љубо! Међу тим бесна од љутине, несретна Љуба скреса и други метак. Паја цикну и ухвати се руком за слабину. Дим напуни собу: ГГаја и Љуба једва су се и видели из дима, у коме сену поново револверска ватра, а страховити пуцањ потресе целу кућу. — Јао! јаукну Паја, притиеку.јући руком груди из којих је шикљала врела, црвена крв. — Умри неверниче! чу се из дима узвик беспе Љубе, и у том тредутку грмну и четврти метак. Паја се стропошта. По патосу отегне се голема локва крви. Паја

— Трнстагодишњица. 15 ов мес. славила је дворска пивара у Монакову тристагодишњицу свога постанка. — Мачка отпутовала у Цариград. Нека бечка шпедитерска Фирма послала је пре неког времена у Цариград једну кутију, у којој је у струготини био спремљен неки фини галантеријски предмет. Кад су после петнајестодневног путовања ту кутију отворшш у цариградској царинирници, скочи из ње, на велико чудо свију присутаих чиновника, мачка која се по свој ирилици у Бечу за време паковања неопажено ушуљала у кутију и завукла се у меку струготину. И такоје и^против своје воље мачка дошла у султанову престоницу. Ма да је читавих пегнајест дана иостила, и живела готово без ваздуха, мачка ипак није ј ^"овоме дару. била изгубила од своје снаге и ср- Ј г ,г, '^ чаности, јер очевидци причају да је. пуштена на слободу, одмах скочила чиновницима у лице и вал,ано их изгребала. — Нова АјФвлоаа грађевина. Чувени грађевинар Ајфелове куле кон струисао је сад нов гвозден желез- ј нички мост, који ће се моћи намес-! тити на место порушених мостова. ј Тај мост биће тежак 86 тона а мо ћиће носити 74 милиона килограма Та нова конструкција прегледана је 13 о. м. у присуству војног минис-

јим зановетањем! Залудан сам је кркљао и рикао у ропцу ја да слушам твоја пренемагања. Љуба, баци револвер на патос и — „Пренемагања"! понови рече као у заносу: —„Ох, ала Љуба тужно по два три пут ту ће бити лепи сватови. — Ја сам исту рец. За тим додаде одлучно ; — Чујеш, Павле, ово сам оследњи пут пред тобом. Нипад ти више нећу досађивати. ке би ни сад, да имам ма каква Нуга изласка да могу отпуторти. друштво св. сдве Захвалност Г. Риста Понадић, трговац овд. иоклонио је књижници „Друштва Ск. Саве" следеће књиге: 1) „Срнске Новине", за годиае: 1853; 18=>4, 1855, 1857, 1858, 1859 1860, 1876, 1877, 1878, 1879, и 183 0 — свака година засебно повезана. 2.) „Видело" за годину 1880 и 1881 уједно повезано; и 3-) „СтенограФСке белешкенародне скунштине" за 1878 год. повезане у једну књигу. Потписани у име главног одбора друштва Св, Саве изјав.вује дародавцу г. Попадићу своју захвалност

ДСС.Бр. 1218. 20 септембра 1889 год. У Београду Тајник гл. одбора друштва Светог Са-'н I Ђ Миловановић

ПОСДЕДЊЕ ЗЕСТИ Остаје. Како поуздано дознајемо

тра Фрејсинета, више виших чиновника и мнгобројних чланова железничког конгреса. Покушај је испао веома уснешно и сви присутни срдачно су честитали инжињеру АјФелу ј на новом успеху. — Јунзштво шлосрдне сестре. У ирисуству свију Француских чета, које се налазе у носади у главном граду Тонкина, нредао је недавно врховни гувернер сестри Терези, поглаварци милосрдних сестара у Тонкину, орден почасне легије. Војска се била скунила у квадрат, у средини је стаЈао врховни гувернер са својим генералним штабом, и изговориојеово: „Сестро Марјио Терезо ! Немајући ни пуних 20 годмна, ви сте били на бојном пољу код Бала клаве (у кримском рату) рањени, кад сте помагали нашим рањеницима. После тога неговали сте наше војиике у Сирији, Кини и Мексици. Код РајхсхоФена дигли су вас рањену с бојишта а из хрие мртвих оклопника. Доцније пала је граната у сред амогроман сцровод , спустише мр- буланциЈ'е, која је била вама поветвачки сандук, код кога, клече рена. Ви је брзо дограбисте и одне-

Њено Величанство Краљица Ната лија остаје стално у Београду.

те љуоила Ја сам те уОила" * То Ј *е било у петак. У иедељу, када су требали бити сватови Пајини, пред црквом стаде

Отпутџвао. Бив. краљ Милан отпутовао је из Карлзбада у Париз.

вг у ** а

Дукаг • . . . : 5 67 Напалеон .... 9.59 Срц. лутр. 3% лозови 34.50

_Д ИС ЖЈВ ШЈеЖЂ Х лАЛЕНДАР Четвртак Православни 21 Муч трфим Католички • 3. Лчст Сунце излави у 5 с. 47 Сунае залааи у 5 с, 24 Иос. четврт. 5 Дан ,је с иочетка 12 1 /, еати а ноћ Ц 1 али до краја овог мелеца дан очрак-» за 1 сат, а за толиво и иоћ одужа.