Мале новине

да сс нротиву ирошле владе борила.*) Краљица је „частољубива" и „амбициозна". Она је „политичка јшчност", и хтела би да има иолитичког утицаја. Он ће, међутим, знати да отклонм такав утицај од младога Краља и верује намесништву, са којим је склопио план о васпитању младога Краља, Он нема ни најмач е узрока да намесништву не вер^ јс потпуно, и бојазан, која се често појављује у штампи и живо претреса нема никаква основа, као што се у опште из датих околности види, али што у ствари не стоји. Ја ћу већ, по свој прилици, прекосутра у уторак отићи из Карлзбада, али не идем у Београд. Отићи ћу из Карлзбада на четрнајест дана уШвајцарску ради одмора, а одатле ћу отпутовати на дуже бављење у П>риз. Он би одма отпутовао за 11ариз, али га је лекар одбио од тога, и препорушо му прво ми])по бавл.ење у Швајцар кој. Дрицућеи је дн неколико година долази на ле ење у Карлзбад јер је лекар нашао да има већ неколико годипа болеет у плућима, за чије је лечење нужна дужа уиотреба карлзбадског купатила. У Карлзбаду јако му се доиало, и диви се лепоти варопш, дражесним пределима и тактичном нонашању карлзбадско) 1 становништва, к је је наникло, да особе од ноложаја, славне вештаке и научаре сматра као своје госте, и са тога ни њему нису досађивали непријатном љубопитљивашћу. Он ће се радо вратити у Карлзбад. Па и вила „Шекспир", у којој је обитавао, јако му се допада због њеног мирног положаја. „Иопгго се Краљ распитао још о унутарњим околностима „Карлзбадских Новина", становништва и општине, пружио је руку носетиоцу за опроштај, Аудијенција је трајала I х ј^ часа". ДСШАЋЕ ВЕСТИ Службене новиие доносе: 1) Живота ЖивановиА, из Деспне, среза рамског, округа пожаревачког о |бегли робијаш и оглашен хајдук, убијен је, по што се није хтео предати, ноћу између 13. и, 14. ов. мес. Живота је побегао био с робије 18. октобра нрошле године, а оглашен за ајдука 7. јула ове год. 2) Чвдомир (,тојни&, из Богутовца, среза краљевског, округа чачанског, одбегли робијаш, који је оглашен за хајдука у декембру прошле године, нађеи је рањен у планини 17. овог месеца са једним другом његовим. Обојица су ухваћени и у притвору су у Краљеву. * Хајдуцн су убили 12 о. м., како „Златибор" јавља, Миладина ЈГазића механџију из Волујца, 1 сат далеко од Ужица. Улватилк су га кад је ирипињао свога к ња у ливади и поручили да му брат донесе откун Али пошто му брат није одмах дошао с новцима из Ужица, хајдуци су вал>да мислили да му брат диже потеру, те за то убију Миладина. ТРКЕ У ШАПЦУ Јесење утакмицеколајахача „Књаз Михаило" у Шапцу, одржаие сујуче уз многобројно учешће народа и грађана како из "округа шабачког тако и из но неких окружних места у Краљевини. Г1о распореду, који је управа ко*> Ове речи, за које ее вели да их је ввговорила Краљица већ су демантоване. Ур. „11. Н".

ла јахача за ове утакмице утврдила приређена је била нре подне у шабачком граду изложба пастува и кобила а тако исто и утакмица у теглењу, којим ириликама награђени су као примерно одгајени пастуви: 1.-ом наградом настув Срдана Поповића из Клења; П.-ом наградом Мирка Машића. Ш-ћом наградом Лазара Јевремовића свешт. из Охрида. Од кобила награђене су: 1.-ом наградом Тодора Тадића из Црне Баре. а П.-гом Л.азара Јевремовића свеш. из Охрида. При утакмицама у тегљењу одликовани су: ванредном наградом министраства народне прнвре^е коњ г. Јована Иуковића трг. из Београда; 1-ом ниградом кола јахача кобила Алексе Тодоровића; П-ом наградом кола јахача коњ ЈБубомира Јосиновића из БелотиКа. Утакмице у брзини одржане су истог дана по подне, а по распореду уираве кола јахача биле су подељеие у четири групе: у земл.орадничку, варошку, Официрску и победну У прву су групу били увршћени коњи земљорадника, у другу коњи грађана свију сталежа, у трећу коњи ОФицира из Краљевине, а у четврту, нобедну груиу, увршћена су но три коња из нрве и друге груие, који су у тим утакмицама стигли први на мету. У земљорадничкој утакмици такмичило је 20 сељачких коња а као победници награђени су: 1-ом иаградом од 200 динара коњ „Алкан" Павла Ђокића из Мале Врањске; П-ом од 1р0 динара коњ „Дечан" Петра Илића. У варошчој ута^мчци такмичило је 10 коња, а као победиоци награђени су : I-ом наградом од 200 динара коњ „Султан" Саве Илића трг. из Шапца; II-им прописним седлом с нрибором настув „Султан" Милоша Мичића мех. из Шапца. у офнцирској трци награђени су : 1-ом наградом од 500 динара кобила „Арабела", Маринка Илића коњичког потпоручика из Крагујевца; II ом од 250 динара коњ алат Јована Михаиловића коњнчког капетана из Крагујевца. У иобедној утакмкци први је стигао на мету коњ Павла Ђокића, а други коњ Петра Илића. Према томе њиховим сајбијама су и издате победне награде и то првом 500 а другом 250 динара. Место на коме су утакмице оцржане, врло је подесно изабрано и расноређено. Дужина круга од полазногдо победног стуба износи2000 метара. Овај простор прешла је кобила г. Маринка Илића потиоручика из Крагујевца за време од 3 минута и 8 секунда, и то је најкраће време постигнуто ириликом ових утакмица за прелаз круга од 2000 метара. Гостију са стране било је прилично, махом из Београда; међу њима спомпњемо г. Моју Гавриловића. Време је било днвно. Шабац 18. Септембра 1889. П. Т. ПИСМА УРГДНИШТВУ Госао^ипе ур',дниче ! У јучерањем броју „Малих Новина" изволео је „један великошколац" оповргнути истиннту вест „Малих Новина" донесену о решењу великошколске омладине односно дочека Краљице-Матере. Пошто то оповргнуће није истинито, већ пука изми-

шл.отина, то смо статрали за дужност, да овдс изнесемо истину. Пре свега нисац те белешке неистину каже, да је на скупу решено, да се дочека Крал>ица-Мати и да је на истом било 90 великошколаца, до казујући да је нротив дочека гласало 34, и да су после гласања та 34 гласача надали ларму и растурили збор. У истини је било овако: На збору је било око 50 великошколаца, од којих су после дуге и живе дебате њих 34 гласали нротив дочека, а када је иитање било постављено обрнуто, т. ј. да гласају они који су за дочек, није се јавио нико, па чак ни она неколицина, која је говорпла да треба изаћи на дочек Дакле значи, да су се у мишљењу поколебали и они. И тако се може слободно рећи, да је акламацијом решено: да се Краљица-Мати не дочека. Писац у својој белешци вели даље да је било и таких израза, које не може изнети на јавност (!) И то је пука измишљотина, јер је скун великошколеки јаван, па кад се могу таки изрази употребити на скупу, извесно је, да се могу употребити и у новинама. А што их писац не може изнети, то је с тога, што таквих израза није ни било. Радо би чули од писца поменуте белешке, колико је било подигнутих руку, кад вели да су неки дизали по две; а гласало 34 великОшколца, у чему се и ми слажемо ? Оволико ради истине. Београд 21. Сеитембра 1889 год. Неколико в^ликогиколацч. ИЗ БЕЛА СВЕТА ->■ Железчички :удар. Ових дана сударила су се не далеко од Палатине у држави Њу-Јорк у Америци два путничка воза; том приликом убијено је 13 путника а веома млого рањено. ' — Устанак. У Праминесу код Бримингхама, у северној Америци букнуо је устанак Црнаца. До 300 Црнаца, како телеграФишу, пале варош, жене и деца беже. Војсаа је већ послата у номоћ . Повод овом устанку ово је: нека Црнкиња увреди а је једну белу госпођу, чији муж убије ту Црнкињу. Црнци се услед тога раздраже, скупе се у гомилу, почну најпре нападати и убијати а за тим палити варош. — НвсреЂа на железници. Ноћу између 17 и 18 о. м. сукобили су се у тунелу између Аријена и Пијанеротола два путничка воза који су долазили из Неаноља и Фођије. Вели се да је смрв.љено 20 вагона. Више од 30 душа осгало је мртвих а рањених има два иута више* ПРИПОСЛАНО*) *) Заствари под овом руОриком уредништво не одговара. На знање упрзве дувана. Као очевидац а мимо овога имам и сувише доказа, да је у Фабрици дувана Миленко Марковић као ватрогасац и ако он не зна ни шмрком уирављати као што треба, само зна да одваљује шамаре раденицима Фабрике п ове еа рада одпушта, без да надлежни и зна за то. Жалост и и брука. 21. Сентембра 1889. Београд. Ммлан КрстиЋ предузимач.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИл — Одобрава се прирез од 15 3.03 динара, који је општина селевачка у срезу јасеничком, округу смеде ревском од својих грађана нокупила но сразмери плаћања непосредног пореза, уз оба полгођа нрошле 1887/8 рачунске године, и тим новцем под мирила расходе ио буџету свом, са стављеном за исту рачунску годину — Одобрава се свима општинама у срезу азбуковачком, округу нод ринском, да могу у текућој рачум ској години од свију својих пореских личности нокунити прирезом а но сразмери плаћања непосредног по реза, 2956-90 дннара, и тај новац нредати среској власти, те да га она употреби наонравку среских зграда и исплату трошкова норотни цима на плаћање којих осуђен је срез пре судама земаљских судова. — Одобрава се општини сабантској, у срезу беличком, округу јагодинском, да може од својих грађана покупити, но сразмери нлаћања непосредног иореза, прирез од 2402-24 дин. уз оба ова полгођа 1888/9 рачунске године, и тим новцем иодмирити расходе по буџету свом, састављеном за исту рачунску годину. — Решено је да се друм Ушће — Студеница сматра за срески. — Одобрава сс министру војном, да на израду једке грађевипе у Ћуирији, у којој ће се поред осталога хранити и материјал мостова активних полу-тренова, може утрошити суму од 84,819 динара и 95 пара из партије нових грађевина, одређена буџетом. за 1889 рачун. годину. — Постављени у мииистарст')/ народн,прчврвде, за начелника Ш-е класе поштанско-телеграФског одељења, Светозар Ј. Гвоздић, досадањи секретар 1-е класе истог одељења: за секретара 1-е кла се ноштанско-телеграфскот о д е љ е њ а, Владимир ЈБотић. — Одобрава се општини бањској,, у срезу пчињском, округу врањском, да може од својих грађана покунити, ио сразмери плаћања непосредног пореза, прирез од 822-97 динара уз оба полгођа ове 188819 рачунске годиве, и тим новцем подмирити сходе по буџету свом, састављеном за исту рачунску годину. — Одобрава се оиштини буштрањској, у срезу нчињском, округу врањском, да може од својих грађана покупити, по сразмери плаћања неносредног иореза, прирез од 1792 динара уз оба полгођа ове 1888 9 рачунеке године, и тим новцем подмирити расходе ио буџету свом састављеном за исту рачунску годину. %■€ У ЗР С Дукат • . . . : 5 67 | Напалеон .... 9.59 Срц. лутр. 3°/ 0 аозови 34.50 |

цсхЕвнс ш м КАХЕНДАР Петак Правоелавна 22 Муч. тр<»им Католички • 4. Лист Сунце излази у 5 с. 47 Сунце валази у 5 с, 24 Пос. четврт. 5 Дан је с дочетка 12*/ а сати а ноћ Ц 1 али до краја овог меоеца даи окрака за 1 сат, а з : 4 толико и ноћ одужа. Рвд прнмања пз минисгарству Министар унутр. дела: сваки дан пре чо дне од 12—1 чаеа пре подне. минстр. ностр. делл: четвртло.ч од 11 пре подче. <о>