Мале новине

еки завод потпомогне. Свака пошта нМа другу сврху ' а диспозиционални фонд од 60.000 Фор. има далеко други и замашнији позив, са којим новцем сам Кучера раслолаже као са својнм рођеним; јер веле, да се не сме знати куда ова свота доспева. Зар не би било лепгае, да се знатнији дио ове своте на просветне цели употреби, него тпто се њоме мн >ги шпијони и народне изелице потном>жу ? Истина бог, да у бос. херц. буџету ииаде пошта, које су неприлиминиране т. ј такових, који немају засебног опредељења и из којих се дозначују потпоре сиромашнима, но врло ретко или никада западне којеи српском заводу који грош. Дешава се, да и по који српски свегатеђик одатле потиоре и награде црпе, али на срамоту морамо исповедити, да се је многи такав за љубав неке" Ффинте огрешио о свој позив. На тзкав начии врбује бар. Кучера присталица из свију вера. Са тим хоће он да учврсти свој високи положај у земљи ван ње. Но ако тако мисли љуто се вара; ј» р право да кажемо, он не ужива у народу никаква поверења, и оно мало новерења што га има купује се за готове паре. ЈЕБегова < соба сама ио себи није нипг'а привлачива — да рекнемо одвратна је. Прво и прво он не располаже са оном моралном ул.удногаћу са којом би кадар био нс само себи, неГо и влади присталица задобити. Ои то.^псолутно не разуме. Ц.0 ипак има негато, гато га краси, а то је араисно-турсчи говор, којим је мн-јгом мухамеданцу мозак заврнуо. Као легациони савјетник у Цариграду умео се довити турским обичугима, који су за њега прилепчиви постали, на је ту школу пренео и <м >, Да Турцима боље угађа. Видети њега у чисто турском друштву врло је интересантио. Ту вам он игра улогу турског хоџе. Још нам јетудно, да га ђекада међу дервишАа не спазисмо. Поздрав му је ењЈкидањи па и Нетурцима еа селим алејкцм и мерш «ба а теменисати уме вам араведније нпо какав турски мифтија. У опште ми це можемо да разумемо министра Калаја, да је могао таквог човека круин на нотврду подносити и зар се није могао други наћи за ову тако важну пошту ? Варон Кучера вуче из земаљске хазне годигањс плате 16.000 Фор. а. вр. управо бадава. Ово би се мјесто могло ласно угатедити а требало би га и сасма из биџе-а истиснути. Да је ова погата носве излигана, виђело ее јога тада, кад је бар. Николић отступио и кад је бар. Кучера уз свој носао као администрат. иректор своје данагање звање Утус# и х °иорар привремено дуже врС а сам обављао. Но за барона Ку^еру били су 16.000 Фор. нримамљиеи , те је као сиромах човек морао за себе радити а на његову вељу радост и срећу удари тада и туркоФилска политика на сав јек, за коју је он тако неуморно радио. Таман бива цо његову хесапу. Ти су труди с I баронством и окељезном круном другог степена награђени. Он је, и то сам он, створио данашње стање, ноје се више не може дуљши. Ми би, као рекли, а и сви знаци показују, да Ђе у нас кратком времену наступити важније премјена. Те чромјене датирају севећоддуже и саца су нриликом бављења министра Калаја у нашој срсдини, достигди свој врхунац. Нако нам се чвди задрмало се сједала иопод бар. Кучере. Било би већ и вријеме. Мкнистар Калај не би нигпта боље учинати могао, а само би тако могао задобити симпатије овога народа. кад би бар. Кучеру врнуо назад /гшломацији, а нама иослао човјека беснристрасна „ ни ио бабу ни

ао стричечичг". Можда би бар. Кучера више хаснио монархији ђе код каквог посланства? Он за нас и за наше ирилике не вриједи ама ништа. Сам се изиграо. Он еа својим турцизмом тако далеко гони, да и саме босанске ђаке Србе, који се у Бечу на вишим гаколама уче са овим није погатедио Љих јс нриликом једне посјете у Бечу нредусрео еа мерхаба, отур и бујрум. Па гата мислите чиме јога: Рекао им је, да у Басни нема Срба. Па лијеио г. бароне! Реците дакле, који народ живе овђе? Та ваљда тек не мислите на виртенбергаке швабе, који иосријед Босне утврдшпе село Биндхорст и друге незнатне истарсгсе и гавапске насељенике око Градишке, Коњица и Бусоваче ? Срби живеше у Восни и арчје вас Србима се звасмо увјек аа и за саме окрутне отоманске влад гвине. Србима н 1С низиваху н >ши тада најжешКи аротивн !'Цч Турци. Зар данас да нам један аустријски бар >н то наше А мило хисторично име нешра ? То он може само у својој глави замишљати и ми му то веееље халалимо, — но иас однародити и српског се имена одрећи, никада. Ово нека добро запамти. Народ у Восии и у Херцеговини заслужио је иокрај толиког притиека, гато му га нрштени и некргитени Турци задаваху, мало више призрења. Поглавито Срби са својим држањем требају више обазривости од страпе власти; јер само тако моћиће се остварати Она замисао, која треба да руководи врховног управител>а Калаја, ако мисли да пожње плодове захвалности тога народа. Счи народи без разлике вјере ваља, да уживајј/ -јеДнако благовољење. Пе треба иравиги разлине и силом ]едне на штету других дражити. Такква ]е иолитика шгетни та треба код нас једном да шичезне- јер од н*е није никакве корнсти ни гео народ, ни земљу а најмање још ио^монархију. По Сарајеву се у свима круговкма плговара, да "ће барона Кучзру замјенути Ђурковић из Бвча. Оза вјвст као да ће се и потврдити, КОд нас, па и по свуда у Босни јако је захладњело. Свега је пало као у сред зиме. ЈБетииа а нарочито ио брдовитом предјелу већим дјелом неурађена. Десетина се подире на врат на нос. Како је љетина и ове године омахиула, бојати се свачега. ГШМО С ПУТА Стрељачка аечаиост у Пироту — Један д.н у Софији Драги пријатељу, И ако н е м а м довољно времена, пошто морам продужити иут, оиет сам рад да одржим своју реч, хоћу дакле, да ти у кратко опишем трећи дан свечаности у Пироту, а поред тога мало о путовању до СоФије и нешто о њој самој. Као што ти у ирошломе иисму јавих, цело пре подне било је кигаовито, те се програм покварио. Због тога се морало после подне довршити пуцање, а награде су раздате у вече после вечсре. -— Већ сам тијавио, да је тога вечера приређен банкет у част стрељачких дружина Исти је био у касарни, која је врло удесна за таква приређивања. Сале су биле оружјемј и јеловим гранчицама доста лепо украгаене. Једино ме зачудило, гато су морали застрти онолику ћебад по сали, где се вечерало, те су изложили онолик > застирача гажењу, цепању и прљаљу. Не знам да ли је озбил.но, тек неко рече, да је патос врло осетлшв, и да је и онда „кад су војници тамо 1 застрт ћебадима'" Ако је ово исти-

на, онда Ш ја честитам .. . Вечера није била разноврсна, али српска и укусна. — У зачељу сеђаху митроиолит, владика нишки, генерал Ј1ешјанин и министар војни. До њих сеђаху још неки преко реда, а на даље све дружина до дружине. За време вечере устао је генерал и наздравио Њ. Величанству Краљу. За тим је пало јога неколико здравица од којих је вредно поменути ону гато изговори поп Милош, у име Пироћана. Ова је здравица најсвесрдније нримљена, јер је врло често ирекидана тапшањем и узвицима „Живео". Као што већ рекох , носле вечере еу раздате иаграде, од којих је прву однео г. Узуновић, трговац из Ниша. Од осталих најлепгаих награда однели су нагаи ГреЈачани: плуг, маказс за виноград итд. Не мисли, да је то само за то гато је то прва сел.ачка стрељачка дружина, већ су они и добри погађачг. Оии су однели 4 центра. — Погато се разделе награде, почело се играти, а играло се само српски. Сад знаш од прилике како се свршио и трећи дан. Сутра дан кренули смо се нас нетнајест за СоФију. Воз ое беше ®закаснио због покварсне ћуприје код Црвене Реке, те се за то тек око 9 кренусмо. Ја сам непрестано гледао час на једиу час на другу страну, само да се нагледам оне лепе околине. Најзад угледахједан камен углављеи баш до насипа, и неко ми рече иза леђа „ето ту почиње бугарско земл>игате" и ја прогааптах „да овде ночиње" и све ми изгледагае туђе и непознато. Мало дал>е угледах иједнога Бугарина (жанд&рма) на коњу, који је свом снагом тукао гатапом ио глави поплагаенога коња. Одмах ми се представи и сва суровост и дивљатнтво бугарско. где — где се виђаху и орачи, и то све са ралицом, па се поређали по неколико.њих »дш) за друго. Тако стигосмо и до Цариброда који ме подсећа на нага Ражањ, само тнто није батн у онакој рупи. Ја сам мислио да је ^о читава варош кад оно једно повеће село, Ту већ поче униФОрма, бугарека. Јако ми се допада што ти људи све своје сукно употребљавају. Овде смо се задржали јсдно пола сата, док нам прегледаше насоше, па тим промеиисмо воз, пређосмо у бугарски Звоно огласи полазак н воз пође. 0, кад би ти знао чиме почиње бугарска ! Знаш ли шта је то пустош? Ми се удал>авасмо од Цариброда, а куће и они неколики орачи ишчеза ваху нам из очију. Увукосмо се у Драгомански кланац, који још по где-где имађаше зеленила. Али кад изађосмо из кланца, па погледах на једну, па на другу, па на све стране, па кад угледах свуда брда, и равнице, и долине, као некаквим каменим покровом застрте, а нигде ни кућице, а камо ли ееланце да би се угледало, онда ме жмарци подузеше. Дођосмо и до пусте Сливнице, до несрећнога гроба српскога ноноса. Ту нам нричаше један Бугарин, који је у ногу и рањен био, како је текла ствар, у колико је он видео. Он рече и ово да су српске гранате могле да се распрскају као бугарске, опда би бугари били упропашћени за увек". Заиста се и ја слажем са овим, кад иогледам са каквих су позиција Срби нуцали на Бугаре. Али то је нротнлост, ну требало би да нам је тпкола за будућност. Код сливничке станице задржасмо се неколико минути, где неки правигае гаалу силазећи, да се зна да је и њихова нога ступила на сливничку земљу. Крену смо се, и пошто се задржасмо кодстанице „Костин-брод" 2 — 3 минута, дохватисмо се софијске дивне равнице и око г /« 12 бесмо код соф . станице. И ако Је СоФија у благоме угнућу, опет се од миогих

кућа само врхови виде, а где-где ее виде у свој величини и леноти. Узесмо неколико Фијакера и одјурисмо У СоФију. У С офији смо били у гостионици код „Одесе", коју држи Србин. Одмах ручасмо и почесмо разгледати варош Немам толико времена, да ти онисујем како су лепе поједине јавне зграде као штампара, скупштинска зграда и т д., него ћу ти рећи у опште. СоФија мејако изненадила, и за тако мали број година она је учинила огроман корак. — Што се света тичс, то се на војсци опажа печат руски, а на варошанима срнски. Што сам год желскиња сустигао, све је говорило немачки, а тако се и носе. У С офији поетоји католичка и иротестанска црква а и заво д за децу католичку. Све вечерње за_ баве приређују странци, махом Шва_ бе. Јога негато занимлшво. Куда год смо ишли, пратили иас у почетку у униФорми жандарми, а за тим прсобучени Јадни Бугараши! Чини ми се, е се и своје сенке плаше, јер је баш излиптно било онолико трчање за нама, кад су те л>уде на што паметније могли употребити. Баш су неотесани. Кад смо у вече дошли да спавамо, не дадотпе нам кревета, докле год не предадосмо пасогае, које су нам иосле дугога тражења и претње са конзулом, тек при поласку вратили. Доставили смо то и коизулу г. Боди, који иас испрати до станице, и. он обрече да ће због тога учинити известан корак. Тако ти ми бесмо праћени баш и до самога вагона, у који се попесмо. Воз се крену и ми одоемо мрско погледајући непотребне пратиоце. Ето то ти је кратак опие о евему по мало. Јако жалим гато се овога ччса крећем на пут, те ти не могах јога ошпирније оиисати СоФију. Та ни једне речи ти не рекох о величанственоме Витогау, који, чини ми се, плаче гледајући Србе, како га тужно погледају. У здрављу Твом другу и пријатељу, Дб. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Бомбардованебарке. Ових дана десио се у Цариграду случај, који задао посла немачком посланству, али који по свој прилици ипак неће донети никакав дипломатски сукоб између Немачке и порте. Супруга и две кћери немачкога банкара Трауба извезле се у барци с још ' две госиође из Бујукдере нрема Марамоло. Кад су се пред сумрак враћали, на ушћу БосФора на једном из обеју тврђавица стадогае тоновима бомбардоватн барку. Госпође се ужасно ирестраве и да нису по савету возара полегале на дно барке, могла би се лако јога и несрећа десити, После се дознало, да су ти топови били намењени неком великом трговачком броду, који је и поред забране угаао у пристаниште. ^З-О-ОПРЕПИСКА УРЕДНИШГВА Др. Ђоки Филипови&у. За вас има у уредиш тву 11ИОИО из Гумуниге. Ђаку учитељске школе. Дођите де се усмело договорнно оижоћи сирочади за к\ју се ваузимате. ДописН'Цима (резврвистима) из Крагујевца. Пошго се на доктора лично напада, потребно нам је да анамо вашз имеиа. Д1и их не би предазши јавности, али уредништво мора знати од кога прима егаар. Ако није доцкгн, јавите се ца кемо штаттати. Дописнику (резервисти) из Бвограда. И за вас важи ово, што горе рекосмо допиепицима из Крагујевца.