Мале новине

пажњу иоклонимо ономе другоме разлогу, по коме би стално становање Краљице Матере у земљи било опасно по династију. Није лако погодити од куда на једанпуг та зебња у г. Ристића, од куда страховање баш од Матере Краљеве за династију, кад се он г. Ристић, — не плаши толико агитатора, који, и јавно и тајно, а за извесне, одавно већ објавлЈене Фир е, и у самој земљи и на страни, рију противу династије. Напослетку г. Ристић сада високо стоји, па, ваљда, од нас и боље види; али, знајући да Краљева Мати није до данас дала ни најмање повода, да се посумња ни у Њену материнску љубав, ни у Њену оданост домовини, ми имамо дужност а н право, да г. Ристићу све дотле не веру.јемо док нам позитивне доказе за своје тврђење не изнесе; а он би, данас, и дужан био да то учини. Било би, доиста, занимљиво сазнати, на који начин и каква би то уображена радња Краљице Матере могла битн опасна за дпнастију. уоуоп^ с!опс. Сигурно се не мисли, да је Краљева Мати ступила у службу код какве нове дннастије. Боје ли се данашњи управљачки кругови, да би Краљица Мати могла теЈкити дч дочепа у своје руке намесничку власт, и да би се тиме могла изазвати у земљи династичка криза ? Да ли се стрепи од тога, да се Краљица Мати не нода упливима личности, за које се држи, да су противне струји, која .ланас влада? те да би таква радња Краљице Матере могла ностати веповолзна за те Тфугове, те тим онет путем изазвати опасност за династију? Да ли се у сталном становању Кра.Ђице Матере у Србији не внди опасност за добре односе са суседном нам аустро-угарском царевином ? Да ли се, напо слетку, управљачки кругови не боје, да се и краљ Милан, услед доласка Краљице Матере, не врати и стално не настани у земљи, те би на тај Начин њихова још жива домаћа размирица могла дати повода непријатним призорима, који би могли нотавнети углед Престола?... Ни једна страна држава нема права да се плете у наше чисто унутарње питање, и ми се, доиста, не можемо дов<>л,но начудити распасан м и сокачком тону, који је суседна аустроугарска штампа у томе питању заузела, продавајући се у исто креме да је пријатељ српскоме народу. Стране државе утицале су на питања која се тичу искључно наших унутарњих послова само онда, кад су им унрављачки кругови у Србији то допуштали, иначе нису ни иробали. Ми не видимо разлога зашто би Аустро-Угарска зебла од становања Краљице Матере у Србији; али, ако би јој то доиста било непријатно, ка > што се из начина писања њених листова даје закључити, онда шта бн јој ту ми могли помОћи. Ми бисмо само погрешили, ако бисмо водили рачуна од тако неоправдане жеље. Што се, пак, осталих поставака тиче, ми не верујемо, да се Краљица Мати ставила у службу које нове диаастије; ми не верујемо, да она тежи за намесничком влашћу, јер то не допушта Њен позив ни интерес династије Њенога Сина; ми не верујемо, да би се Краљица Мати подала ^ утицаЈима, који су противни влада' јућим круговима, )ер је у интересу ^ Престола , да се пзбпне соаки ^ аотрес н криза за све време малолет— ства Њенога Сина- но кад би се то ј ,и десило, намесништво и влада имају доста снаге и моћи да Краљицу Мчтер оиомену на дужности Њенога . положаја. На послетку, остаје још једна мо4 гућна поставка, а то је, да се оба родитеља стално настане у Србији п и да продуже и даље јавно одржаУ ј

вати у животу своју породичну размирицу; али у самом том случају не би могла наступити никаква озбил.на опасност за династију, ако би намесништво и влада учинили једном за свагда крај јавном расправљању тога непријатнога питања. Владавина кра.т.а Милана није имала среће; многе су нрилике за то криве ; али и он сам није ос гао без одговорности одгајен од раие младости без неге и љубавп родител.ске, окружен људима, који су рачунали да целог свог века иоред њега и од њега живе ; који су тога ради пажљиво изучавали сваку слабост његове нрироде и у удварању улагали за своју будућност ; који су често тражили, ла задобију његово новерење и оним нутевима, КјЈи су у његовим млађаним очима морали поколебати веру у чистоту карактера нолитичких људи, и тако развили му нарав доста неподесну за владалачке тешке прилике у Србији. На послетку, било како му драго," владавину краља Милана < судпле су јавно и најодлучнпје обе данашње странке, и либерална и. радикална и учиниле су је даље иемогућном; оне еу обе честитале и кпал.у Милану и земљи што је крај тој владавини једном наступио, — за то нам управо и изгледа данас са свим загонетан разлог, који је побудио намесништво и владу да се у пптању Краљице Матере заклањају за лична расиоложења краља Милана и да остављају да они сами између себе своје личре односе расправљају како најбоље знају. Било да краљ Милан има врло правилне, било да има врдо погрешне иогледе на питања, жоја се тичу српског народа, историјски ток догађаја учинио је, да се о његовпм мислима може данас сшо академиски дискутовати, али његово расположсње и његове оцене не би смеле ввше да имају утицаја на судбину ове земље. Ми не говоримо ово из нерасположења према узвишенбј личности краља Милава, ми ово не г о в о р и м о ни за то, дгго не би веровали у његово иознавање државних послова. Нашаје намера чиста, јасна, отворена; а та је : да покажемо колико велику опасност за иравилаи напредак наше земље сакрива у себи та околност, ако би се, ма и за тренут, могло да посумња о месту, где се унраво права Највиша Власт земаљска налази ? Две власти не могу бити. Стварна снага у држави губила је свагда Формалпу која би само на основу прописа а не и праве моћи почивала. Ко озбиљно, искрено желп мира и реда у овој земљи, тај мора желети и то : да сваки остане на своме месту, и да сваки врши савесно дужности, ко-ј је му положај у држави налаже; а нарочито г. г. памесници не би смели допустити да се дође до те дво- ј умице. Они не би требало ни једног| часа да губе из вида, да ако за Србију не би било интереса, да се владаЈућа династија и начело монархично учвршћује, онда још далеко мање може га бити, да се намесништву осигура могућност, да пуних пет година продрема на комотним столицама, на макар ствари у земљи ишле сасвим на божију вересију. Да закључимо. Интерес васпитања малолетнога Крал.а захтева да Узвишени Родитељи Његови живе у земљи и утичу на развитак његове и Физичке и моралне природе.*) Тај утицај нико *) Краљу Миламу гшко не брани да, ако хоће, и стално пребива у Србији ма да је веома спорно питање да ли би љегов неповредан утицај на младога Краља био тнко бкаготворан. Али кад већ краљ Милан мисли да'; може и из Јевропе, удаљен од сина, вртити иотреб-и утицај на васпитап.е младога Краља који му је уставом ујамчен, онда му не треба ни еметати да тако и поступи. Али по том истом праву и на том истом основу нс треба ни Кра-

други није у стању да, замени. Оба родитеља били би дужни да забораве што се више нп вратити ни поцравити не да. То захтева иптерес Њиховога Сина; то иште углед и сталност Престола; најзад то захтева и општи интерес ове свачим напаћене земље; свакако, заслужује да се мало п о њему брига води. А у колико, пак, гг. намеснпци буду савесније и потиуније вршили своје дужности у толико ће бити мање оне опасне двоумице о тежишту ираве власти, на слествено, у толико ће бити чвршће утврђен Престо, који им је на чување поверен. Неутрални 5Е0ГРАДСКЕ ВЕСТИ. Посета. Намесник г. Белимарковић посетио је у недељу у вече Њено Величанство Краљицу Наталију. * Београдски трговци код Краљице. У јучерашњем броју јавили смо да је одбор младих београдских трговаца у недељу у нодне предао Краљици Иаталији адресу добродошлице. Сад смо у стању саопштити нашим читатељима и садржину те адресе, која гласи : „Ваше Величанство ! „Узвишена Госпођо Краљице ! „У срцима грађана Ваше Краљевске ирестонице јоште живе у свежој успомеш! сва племенита и узорита де.,а Вашега Величанства. Та су дела озарена небеским сјајем. Ви сте узвишена Краљице била иежња мати деце нахпе. Ви сте анђелском благошћу неговали нашу врлу браћу, борце наше. Ви сте материнском руком утрли многу сузу, и разагнали многу бору беднима и невољнима Ви сте дизали пшоле, где се карактери челиче и храмове, где се проиоведа џстина, правда, благост и великодушје. Ви сте, Величанство, били ^ајна Србије „Све истините молитве, све искрене захвале, све топле сузе сада се стаиају у један радосан усклик : „Добрв нам дошла дична 1Лајко наша!" „Живела нам дуго и срећно покраЈ' нашега Краља Александра, узданице наше!" „У име грађана трговачког и занатлиског сталежа, који су срећу имали, да Вашв Величанство при доласку у Београд 17. септембра 1889 год. на лађи Александру дочекају". Њено Величанство благоволело је заблагодарити овим речима ; „ Ја немамдовољно речи да вам се захвалим на даиаш. њем поздраву. Ви сте Ми нрви донели, при Мом доласку, глас из Мог милог Београда и немогу вам казати, с каквом сам га радошћу и узбуђењем чула. Ви сте будући нараштај, који ће окружавати Мога Сина, и у вашем поздраву Ја видим нлеменитост те Ми то улпва наду на бољу будућност и боље дане. Живети у средини Мојих милих Београђана, билаје Моја вечита жеља, и међу њима и норед Мога Сина могу једино срећна бити". При растанку Њено Величанство рекло је: „Још једаред вам кажем — Хвала !" % Касација је поништила решење суда вар. Београда, којим је одобрено узапћење 272 бр. нашега листа, у коме је био чланак „Две приче". Касацжони Суд поништио је решење суда варошког с тога, што

љици сметати да осгане код Сина, кад Она сматра да без те непосредне блкзине не може аотпуно одговорити својии Материнским дужностима. Прим. ур.

у решењу истог суда нису изложени изрази, у којима се садржи увреда Њ. В. Краљу. Каку ће одлуку, према овим примедбама Касације, донети суд вар. Веограда ми још не знамо. Али овом нриликом имамо да кажемо само то, да су у први мах о овом узапћењу у вар, судурешавали г.г. председник И. Мојсиловић и судије Радоваповић и А. Боди. Преседник и судија Радовановић били су мишљења да решење управино о узапћењу треба одобрити, док је г. Боди одвојио мишљење и изнео разлоге да увреда за Њ. В. Краља не постоји и да лист треба пустити. * Тужен Управа вароши Београда тужила је 270 број нашега листа због чланка „Краљица Матии Краљ Син", налазећи да се у њему наноси увреда Њ. В. Краљу. оооТЕЛЕГРАМИ „Иалим Нов'/нама и 25 СЕПТЕМБРА Петроград. Батаљони резерве кавкаске и дружине претвориће се у два градска батаљона, шест резервних регимент по два батаљона, четири резервна батаљона с по шест чета и два резервна батаљона с ш> пет или шест чета. Лариз. „Журналу де Деба" јављају из Берлина: Кнез Бизмарк, примајући преседника конгреса за шумарску индустрију у Хамбургу рекао је да је ситуација са свим мирољубива. „Био је један тренутак не тако далеко, кад је Енглеека оклевала да се, деФинитивно реши. Али сад је и она иа чисто и ја вас могу уверити да је мир осигуран". Лаглијари. Јуче је беснила. силна олуја по целој провинцији и учинила грдне несреће. Има безбројно жртава убијених и рањених. Рим. Уверавају да ће талијански двор на свадби у Атини застунати војвода геновски. 26. септембра Еоиенхаген. .Државни сабор јуче отворен. Обе коморе изабрале су старе председнике. Загреб. Посланици Валушниг и Урпани, угледајући се наБарчића, изјавили су да иступају из Старчевићеве странке. Клуб народне странке расправљаће у четвртак извештај регликомарне депутације, Париз. У новој комори биће 365 републиканаца и 211 опозиционара. ПРИПОСЛАНО*) *) За ствари под овом рубриком уредништво не одговара. Г. Петронију Кузмановићу поручику На све ваше грдње и претње које изливате на мене по наговору ваше газдарице (?) Маце, имам да кажем то: да сабљу и снагу употребите нашта вам је дата а не да њом претите женама и плетете се у њине зађевице — мешајућп и менеЈ и да вашег посилног употребите на оно, што взм следује, а не, да вам газдарицу чува. А. ЈанковиИ. о