Мале новине

жењу израђени предмети проФесора, сигурно је малој деци куд и камо иотребније, да имају књиге иди писане нредмете. Надлежни министар треба да бар преко својих надзорника завирује по мало у в. ж, школу и да види, шта се све ту ради. Та је школа дала до сада врло велики број учитељица, и кад се оне као деца оваквим начином васпитавају, није онда чудно што те учитељице но спреми далеко изостају иза учител.а, који су свршили учитељске школе. Од неког времена, зло о коме говоримо, узима све већи размер. Као р одитељи, морамо још рећи, да та или која друга учитељица, не сме нити јој треба допустити, да на рачун будућности ваше деце, на рачун њихова развитка и спреме за живот и улогу у друштву, врши своју дужност онако како не треба, било то из дичног комодитета или њеног погрешног схватања. Ми ћемо за неко време сачекати, да видимо шта ће надлежни министар учинити, и да ли ће јој забравити нредавнње по тој њеној „методи", па ћемо се онда понова вратити, па остали иедагошки рад ове наставнице и других. Једап отац. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Убио је бицикл. У Линцу доГодила се пре неки дан несрећа, на коју бициклисти (велосииедисти) треба да обрате пажњу своју. Бетлехемовом улицом возио се нзки бициклиста а њему у сусрет ишла је нека ностарија женска. Бицклиста је није оназио но најури точак право на њу и обори је на земљу с толиком жејзтином, да се тешко повредила и сутра дан умрла. — У лудилу. У Соватху код Шо- - '0.ЈШВД- у Мађарској пеки сељак Фрањо Хорват убио је најпре своју жену и дете, па онда себе Овај злочин учинио је у лудилу. — Најваћи згодитан у Аустро-Угарској лутрији добијен на малзј лутрији. Тек што су аустро-угарске новине престале писати о Фаркашу, који је добио 5000.000 Форинти (винте секо-терна) и због којег се добитка он и вигае њих лица налазе под истрагом — јављају из Беча : да је неки Алојз Јегер, кал®а златарски направио секо-терно од 48.000 форинти на путрији, која се 28 пр. мес. (по рим. колен.) извлачила у Грацу. -То је Оило овако. Алојз полазећи из ФранкФурта за Беч ради тражења посла, сврати се У Ј е Д н У од лутријских канцеларија и сецује 10 Форинти на бројеве 3, 24 и 33 (секо-терно). И кад је у Беч дошао сврати с ј такође у лото-штубе да опет сецује. Понуде му се „ћасе" са бројевима. Он завуче руку да изводи бројеве, али стаде... Управи поглед на колектанткињу (која му нружила „ћасе" са бројевима) и запита : да ли су изашли бројеви носледњег вучења у Грацу ? На ово питање она му одговори, да јесу и каза му изашавше бројеве .. Он одједном затресе се, наде на земљу онесвешћен и, да му одмах номоћ није указана, он би у срећи својој, можда, нашао несрећу — смрт. — Залутао воз. 18. ов. м. десио ее у историји железничког промета јединствен случај — залутао воз. Путнички воз, који Је пз РошФора имао ићи за Париз, ногренгао је отишао У Марен. После неког времена о пази влаковођа куда иде те се од мах врати али не далеко од Р ошфо ра сукоби се маренским возом. Ра њено је више особа.

— Прогнани. Из Амстрдама изгнала је влада све енглеске изасланике, који су холандске раднике подбадали на штрајк. — Несрећа На параброду „Корона" који је иловио на реци Мисипи распрснули се казани у Порт Худзону, те је погинуло 40 душа. — Добар желудац. Један војник друге кирасирске пуковније у Паризу ноиио је з I један оброк шеснајест добрих норција јухе од сочива, појеоговеђи бут од седам Фуната, шест Фуната хлеба и попио ггетнајест боца вина. Ужасна пародична трагедија. Догодила се недавно у Одеси. ПроФесор Роберт Саусе, родом Немац из Аустрије, којије већ много година био учитељ на одсекој ШсћеИен-овој гимназији, биоје недавно отпуштен из службе због тога, што је Немац. У очајању убио се несретник, а жена му од жалости полудила, па усмртивши све троје дене скочила је са прозора на улицу, где је мртву нађоше — Угодан сапутник. Из Лондоиа пишу, кад је 9. пр. м. железнички воз на штацију Нантвих стигао, појави се млада девојка у вагону, која је у момоћ викала. Људи навру у вагон и нађу унутра девојчину матер у несвести; пред њом је стајао један човек с бријачицом у руци, а поглед му је био дивљи, који јељудима завикао да га не буне, да Је он лекар, кога су овамо зовнули, да иара жену, која је од отрова умрла. Цошто су полуделог савладали и девојка се мало прибрала, приповеди она, како је онај човек њезиној матери три ударца у прса ножем задао. Дотична госпоја, сунруга једног лоидонског Фабриканта, тешко је рањена; иападник је предан у лудницу. — Колвра у ОДесапотамији. Попоследњем извештају о стању колере у Месопотамији до сада су (до 23 септембра по рим,) 5983 лица боловала. Међу тим како отуда јављају колера је узела већи обим и распрострла се но персијским селима, а нарочито бесни у местима Белкуре Касрихирину, Серпулу, Киринду, гди по 8 дневно умиру. И у месту Хонеи у Персијској, од нре 8 дана појавила се колера, како из Багдада јављају. — Екразит. Како јавља Пестер ЈЈојд, то је нова раепрскавна материја, коју су изумели Сиртп унравник динамитске Фабрике у Пожуну, и Кубињи инџинир те Фабрике. Изналазак тај прешао је у својину акционог друштва чија је та Фабрика, и чува се, вели, у највећој тајности, и само је нознат извесним аустро-угарским војничким круговима, који се већ од године дана њиме баве. Да се изнађе какво распрскавно сретсво, које би поред велике разорне снаге, било толико неосетљиво наспрам спољних утицаја, да се место барута може употребити и за пунење топовских зрна занимало је, вели, већ од више године многе техничаре, на тако и Сирша и Кубинија, кји су 1887 године у екразиту нашли, вели, такво срество. Пошто су претходно патентовали свој изналазак понудили су га аустријском војном министру да га опроба, што је после једне године и учињено. Па како је, вели, први оиит у малом испао на потпуно задовољство, то су одмах затим, у Мају ове године , предузети код ФеликсдорФа већи опити којима је присуствовао и сам цар, и којом се приликом пуцало гранатама и шрапнелима напуњеним екразитом Добри резултати који су том ириликом добијени дали су повода даљим опитима већег обима, јер је, како вели исти лиет, у екразиту нађено раснрскавно сретство које се згодно даје уиотребити како код артиљери-

Је сувоземне војеке и марине, тако и код инжинирије, те на тај начин заменити сасвим динамит. Од већих онита, који су узастопце пзведени екразитом, наномиње онај у Поли, где се пуцало бомбама напуњеним екразитом против оклопа који је начињен био од три једна уз другу приљубљене 30 сантимет. дебеле гвоздене плоче. Челичан врх бомби пробио је прве две плоче и зауставио се у трећој, али је при распрскавању бомба раскинула прве две плоче толико да се на поправку прореза није могло ни помишљати. Разоравнјућа снага екразита код зидова ванредна је, вели, тако да јој иемогу противстати. У току овог лета чињени су у Олмицу опити у том погледу, па се на једно напуштено утврђење пуцало гранатама нануњеним екразитом. При десетом метку утврђење је било толико демолисано, да се ии једна каземата није више могла да држи, те се морало приступити коначном рушењу утврђења које би иначе ради вежбања, још радо били одржали. Судећи, вели, по великој наруџбини од стране војног министарства која је код Фабрике учињена и усљед које се то распрскавно срество живо израђује, и пријемним ОФицирским комисијама предаје, изгледа као да је екразит усвојен као раснрскавно сретство код војске, а осим тога иде се и затим да се тај изналазак откупи. СМЕСМ ХЈСН — Дугови пок. баварског Г. Краља Лудвика. Како из Монакова иишу, иснлатиће се дугови пок. Краља Лудвика И на овај начин: Баварскч краљев. цивилна листа износи годишње4,231.044 марака, које сад добија краљ Ото I. као наследник нок. краља Лудвика. Од те суме употребљује се сваке године 1.080.000 марака иа отнлату огромних Лудвикових дугова, од чега долази на сваки дан 3.000 марака. Према плану за потпуну исплату дугова морају се поменуте суме плаћати банкама и другим новчаним заводима све до 1894 године, кад ће краљев дуг бити са свим исплаћен. Више од 1,080.000 марака годишње није се могло из Финансиских разлох^а узети из цивилне листе за отилату дугова, јер се и норед све редукције великог дворјанства на двору твра ипак задржати прилично двор канијо. — Криспи и Бисмарк. Кад је талијански министар Крисии први нут посетио кнеза Бисмарка у Фридрихсру-у, кнез Бизмарк у разгорору наручи две огромне чаше пива и позва Крисиија да с њим пије. Криепи му одговорн да никад не пије ништа друго но воду. Кнез Бисмарк му не рече на то ни речи, него искапи најпре евоју чашу па онда и ону, коју је био наменуо Криспију. Мало за тим Бизмарв наручи две луле и онет ионуди Криспија. „Опростите, светлости" рећиће Криспи „али ја не нушим" — „Чудни ли сте ми ви човек. који нити пије нити пуши. — Ово прича сам Криспи једноме дониснику из Рима. ПРИПОСЛАНО*) *) За ствари под овом рубриком уредништво не одговара. Г-ђи Љ. Кујунуићки за масу Ваш отказ радионице, коју држим под кирију, отштампан у броју 274. „Малпх Новина" за мене не вреди. Уговор је обавезан и за мене и за вас. За изнету неистину и увреду, да м рђав нлатиша, тужићу вас суду,

јер од вас имам квите, да сам вам кирију увек уредно плаћао и да ваи до овога часа ништа не дугујем. Моје пријатеље и штов. муштерије молим, да причекају док се ствар судским путем не сврши о чему ћу их такође извсстити. 27. Септ. 1889 г. У Београду Коста А Штрби/1 бравар. ДРУШТВО СВ. САВЕ Захвалност На име зидања Св. Савског дома приложили су : 1. Г.г. браћа Топузовићи, трговца из Шапца, 300 дин. 2. Маглајац, један Босанац, тргиз Шапца, 200 динара. 3. Г. Јоца Ж. Јовановић, трг.; г. Алекса Баић, трг.; г, Илија Паранос трг. и г-ђица Милка П. Куртовића, ученица Ш. разреда основне школе, сви из Шапца, по 100 дин. 4. Г.г. Јанко Јовановић прота, Тодор Јовановић, трг. Мијаило Самуровпћ трг. Петар Матић трг. Милан Саватић, трг. и Павле Баић, сви из Шапца ио 30 динара. 5. Г. г. Фр. Рицингер, апотекар, Ђорђе Арамбашић трг. иИлија Спасојевић трг. сви из Шапца, по 20 динара. 6. Браћа Самуровићи, трг. Нахман Аврамовић, браћа Миловановићи трг. Миша Јосимовић, трг. Алекса Тодоровић трг. п г-ђа умр. Василија Обрадовића, сви из Шапца по 10 динара. 7. М. Н. из Шапца записао је прилог од 120 дии. који ће положити у 12 месечних рата, и одмах при у пису положио прву рату 10 динара Потписани у име главног одбора друштва Св. Саве изјављује велику захвалност како именованим дародавцима на њиховом родољубивом дару, тако ; и г. Кости Петровићу касац. судији који је све ове прилоге скупио. ДСС. Бр. 1233, 24 сентембра 1889 год. Београд. Главни Благајник : Друштва Светог Саве Тих. Ј. Маркозић ^ Ћ> С

Дукат • . . . : 79 д Напалеон .... 9.59 Срц. лутр. 3°/ 0 Дозови 34.50

Ред примања па министарству Миниетар унутр. дела: еваки даа пре по дне од 12 —1 часа пре подне. минстр. ностр. дела: четвртком од 11 пре подне. Министар војни евааог дана од 11—12 ч сем недеље и празника. Мин. правде: сваког дана од 9 и по чаеа по дне. ин. привреде, понедеоничом, уторникои четвртком и петком од 11-с пре подне до 1 по подне. Министар Финансије уторником и четком —е до0пр21подне. Мин. Грађевине; сваки. дан од 11— [ пре подне. Мин нросв. и цркв. дела пегком чд, 1 до 12 часа пре подне.

Дописне картз за Србнју Просте стају 5 п. д. а с плаћекви одго вором 10, ц. д. за међународну цреписву у 0 п. д и 20. ИАРОДНА БИБЛИОТЕКА отвоочнл је сваки дач од 8 до 12 сати пре аодче.