Мале новине

ВЕОГРАДСНЕ ВЕСТИ. Аудијвчција. Њено Величавство блнговолело је нрекјуче цримити г. Ииколу Пашићд. * Г. Никола Паши-ћ, иосетио јејуче нре нодне г.г. намесникс у канцеларији иамесииштва. * Лччне вести. Од 2—3 даиа иалауи се у нашој срединп |г. Петар Инанов, видински окружни начелник. Г. Иванов учио је гаколе у Србији н као срнски паснитаник лено говори наш језик. Г. Иванов бави се и књшкевношћу. Поводом Вукове светковине наиисао је у бугарском часоиису „Искра" лен члапчић о Вуку |'дс је упознао бугарску публпку с ]>адом овога нашсг великана. Од г. Иванова има и лспих песама. По иолитичким убс1 )Сн >има спада међу оне ]»одољубс бугарске, који желе са Србима искреи снопаиум. Као т-чкав добро нам дошао, * Јвдн а зпотена. Догшајемо, да су још за нрогилих година многе важлије историјске кн»иге из нагие библиотеке, а нарочито ређе новине, којих можда једино у библиотеци и има, ноодпошене у двор на читање па све то ни до данас није враћено. Тако исто чујемо, да су још давно и давно у двор однешени мпоги рукоииси из српског ученог друштва па ни ти драгоцени историски материјали нису матраг враћени. Тако се но именце иомин.е руконис !>атаЛакин, у комс ,је покојник, шппући сВоју автобиограФију, испричао мно® ге важнс историске дога1;аје из свога доба. Дн не би ова позајмина мало по мало са свим нрегила узаборав, крајп.с би време било да се учини когак те да се ови иеториски матери!.1ли ирикуис и натраг врате заводнма, од којих су и узети иа нослугу Молимо иадлежне да па ово сврате нотребну пажњу. * „Беогр=:*дска агенција" тако се зове Филијал бечког кореспондеиц бироа, који је влада довела амо и ставила под свој протекторат. Ми о овој агенцији писмо хтели нигнта говорити до еад, ма да смо на то имали нраво, кад се чак и начелник г, Ђаја потрудио да позове све новииаре и да им саошпти, како овдашњи листови нећс вии1е добијати телеграме бечкога кореспондеиц-бироа, које је добијало министарство спољних послова и нашим уредништвима слало бесилатно, јер се овде за таке деиеше отвара нарочита агенција, иа је г. Ђаја иреноручује нашим уредништвима. Већ сам тај ®акт што је чак г. "јаја начелник министарства снољг;их послова нагаао за нужно да по: ; .>>ве новинаре и нреноручи им ту агенцију, био је ::а нас довољап доказ да влада том агенцијом хоћс да се послужи за своје цеди, Да преко п>е протура своја саопштења, а за остало, за телеграфске извештаје са стране, као да јој није толика брига. Још одм1х у ночетку нама је тако изгледало, али нисмо хтсли о томе говорити вчшта, док не видимо како ће ићи с иЗ|Јзштајима те агенције И одиста, ми се нттсмо нрепапили. Прво што смо опазили, то је да влада што хоће да нротури у, стран <'вет, чиаи преко те агсиције а то се нарочито опажа од в р е м е н а од како је 1»' р а љ и ц а дошла амо, и агенцчја врло ревносно вриги тај посао. Ми против тога немамо иишта, јер свака влада најзад мора имати разиих срестава, којима ће у свет изиети евоја гледиптта и држање у у разним иолитичким нитањима и етвапчма.

Али агенција вршећи свој носао као да заборавља на онај други део својих нослова, на извештаје са етр;>не.. Ми смо пажљиво иратили телегра! ме те агенције у неким нашим листовима, и увек смо их читали оиог Iистог дава, кад емо читали и теле! граме у бечким и пештавским ли| стовима. Значи ти телеграми у бечким и пештанским листовима тлазс на читав дан раније, ио телеграми београдске агенције у нашим 1 лиетовкма. Шта више билојеслуча! јева да смо иске вести комотно : могли изаадити из ,Дојда' : нли „Пресе" и да ту веет, коју смо из I тих лнетова. о г прс 2—3 даиа извели, читали у телеграмима тс агевцијс као вест најновију, послодњу. Дакле, уетановом „београдске агенцијс" овде ки мало се ннје иостигло опо што је требало и што се можда хтело поетнћи, на имс да ее данашн.и важнији нолитички догађаји добију те .теграФСким путем јошданас те да их читате .ћи читају у сутрашп>ем броју. Место тога ми чнтамо те депеше онако ието неуредно и доцгшје. па ио иеки пут и два даиа доциије, но што је било док су децеше долазиле мииистаретву непоередио од бечког кореспонденцбироа. Дакле норед тога, што овде те депетпе имамо доцније но што би требало; што их имамо једновремено кад их већ српски читател>и читају у бечким и петптаиским листовима ; норед тога гато нашим листовима не служи на црепоруку по аа штету такво једновремено читање истих денеша и у пашим и у страним листовима, — поред свега тога иаша уреднигатва за тако нозие вести треба да. плаћају јога но 40 динара мееечно. То је за сад једина кориет од те агенције. * Министарска криз-:. По вароши се у велико проноси глас да је наступила министарска крнза услед Краљичиног иитања, н да намесништво већ води преговоре с г. Николом Пашићем о образовању новога кабинета. И у страној штампи има већ вестп о томе. Колико има истине у овој ствари, још се поуздано нс може рећи, али фнкт је да су у највишим круговима воде некн нреговори; шта и о чему, показаће нам најблнжи дани. * Одложен. Курс за резервне артиљериске неће ночети 1 октобр, као што је раније јављено, већ ће иочсти 1 новембра. о. г. * Народнл посланици. Још од пре два три дана почели су долазити народни посланици за скупгатину, која ће се сутра састати. Велики део допутовао јејутрос. Вечерас ће с-тићи и они који до сад још нису дошли. * Депутац»ја. Јуче је из Шапца, приснела депутација од пет чланова ,, кола јахача" да поздрави Њено Величанство Краљицу Наталију. Денутнцију предводи преседник „кола јахача" г. Панта Куртовић трг. Убиство ради наслођа (Доиис „М. Н овинама") Крушечпц, 13 септембра. Дапас одведоше на стре.вање Ра лоицу ■ МкчденихуАч, тежака из Стунња, среза козничког окр. крунгевачког, и . 7. чу' : / П. теж. из Свирче, среза КознИчког окр. топличког због \' убаства, иавргасног још у

I децембру ирогале годиие над МилоЈ> гдом; 20 годигањим иежељеним мла; дићем. Убио га је рођени стриц Ра: доица због тога, да би наследио и његов део имања. Ово убиство извршено је овако : Радоица и братанац му Милорад живели су у задрузи. Први се дваред женио и с првом женом имао сина Милојка а друга му жена довелаје| дну паеторку. Син Радоичин био .је мало млађи од убијсног Ми.торада. Они су иеко вре.ме лено у слози живели у задрузи, али д-циије, : нарочито поеле друге женвдбе Радоичине, све је више отимала маха | еваћа и кавге мећу њима, те најI зад убијени Милорад захте да ее : деле. Убица Радонца ннје му одо' бравао деобу док га ие ожени и док не одслужи у војсци, али Милорад ннкако випге иије хтео остати у задрузи. Кад су се већ ночели делити, хтео је да се имање иодели на трндела: један себи, један своме сину, а тек трвћи део Милораду, али овај никако није хтео на то пристати н око тога се тшсвађају. Радоида бнда почне смишљати како да сс отараси свога братанца те да и његов део имања наследи, иаје нашао да је најбоље да се Мнлорад убије. Он није могао извршити убиетво јер није имао куражп, па за то оде у новоослобођене крајеве те нађе Добрију Н. и Стевана Аксића из Свирче и с њима се ногоди за 12 дуката да они убију Мчлорадц. Ову суму нмао им је исилатити овако : иоловину одмах, чим убију Милорада, а ноловину после нола годиие. У исти мах уговоре, да Радоица изведе Милорада на Јастребац, где ће пх на означеиом месту чекати Добрија и Стеван. Радоица сс договори са својом женом н сином да ће отићи на Ј сребац, и да за дпа дана нећс доћи, а они онда да нрате Милорада да га тражи и да му кажу како су чули да су га мечке удавиле. И одиста тако учине. Радоица олиста оде и за два дана ис дође, већ је отишао и позвао ногођене убице на означено место, где су чекали на Милорадов долазак. Трећи дцн после одласка Радоичиног, Мило№ оде на .Јаетребац са снном и илггорком Радоичииом, да га, тобож траже. Син Радоичш знао је од 1 прилике . где му се налази отац те је и ишао томе месту све напред а за њим су игали Милорад и пасторка Радоичина. Кад су били близу означеног места, онда Радоичин син и писторка застану бајаги да се боље обују а Милораду кажу"да иде право на више уз пољану. Он их поелуша и оде. Мало за тим пуче пушка. К;хд су Милоје (Радоичин син) и пасторка чули пуцањ, они се врате кући и кажу Атшци, жени Радоичиној, да су Радоица и остали у Јастренцу дочекали и убили Милорада, а они се вратили кући, јер нису смели /,ал>е ићи. Убине Радоица, Добрија и Стеван, дочекају Милорада; Добрија онали из иушке и иогоди га, Милорад паде вчше од страха и обнезични се, те 1е оног часа. изгледао као мртав. Стеван рсч > Добрији да га још једном гађа, али он одговорн да г.ле његова нушка погоди, да ту вема више живота. За тим прегледа Милорада, скине му опанке, каиш и бритву, за тим га ухватв за. ног , евуку га у иоток и затриају гралкем и шушп.аком на оида сва троица оду па вттше ; уз планину. Иосле пола сахата МЛлорад се освести, устаие, привије рану оцспивши комад кошул.е и нолагано оде пиз поток изађе из шуме и унути ее насииу и до1)е у Кутце до судипце, где н.-фо кмета н иеприча му све шта је било: како га ,1е. 'етр"5'7 измчмио а два неттозна-

та човска пуцали, да је стрица нознао а и ону двојицу добро уочио и да су усташи из новоослобођеиих крајева: један нлав, крупан, има шајкачу на глави и он га је гађао и иогодио; даље је рекао да му је тај иети подизао- и тренавицу да види ио оку, да ли је жив, али је он очи тврдо затварао и нревртао очи да убице не би оназиле да је жив. Кмет је одмах поелао рањеног Милорада на колима у Крушевац у болницу, а о том убистму и о свему известио кмега скутањсвог. Кмет је одмах отпшао кући Радоичиној, ухватио га и спровео капетаззу у АДександровац и о свему га иавсстио. Учињен је извиђај на лицу места, где је убиство иокушано, па је за тим рањеии Милорад у болници саслушан који је и на проток лу рекао еве, што и горе Јављено је и начелнику среза косаничгсог те и оп ухвати Добрију и Стевана, и спроведе их начелнику ср. Козничког. Милорад је носле неколико дана умро у болници. Убице никако нИсу хтеле ирианати, али најза.д насторка Радоичина искаже све. На суду она је. ослобо })вна гато је доведена на је приморана да иде н води Мллорада, ипаче јој је мајка претила да ће ;је отерати. Радоица и Добрпја осуђени су на смрт и стрељани, а Радоичина жена и син, и Стеван оеуђени су на но 20 година робпје. И 3 5АЛНАННЈЕ — Бугврскз питање. Један лондонски допис „Пол. Кор." уверава, да до еад није било никакоих измена ми:ли о бугарском иитињу између сила, и да за то није било и никаква ззовода, јер с ничије стране о томе није учизвен никакав прсдлог. Саветовања иортиних кругова, којимаје предмет био дипломатски корак код сила да се сапкпионише садазнњи режим у Бугарској, нису довела до никаквог практичног резултата, услед енергичног отпора руеке дпиломатије против таквог корака, те је тиме резултат ових саветовања сведен на то што је јавно мишљење у разним државама добило прилику да се из асни о овој теми, при чему се одчах показал<>, на којој етранп садатпљи бугарски режим и иде,)а бугарске аутономије поглавито има да тражи своје пријател>е, а на којој противнике. Резултат ове дискусије може се свести на то, нзто су се Бугари могли уверити, да је већина сила новољно и симпатички расноложена ззрема бугарским тежњама да на основу садазнњих опробаних односа >:остигну према уговору признање Јевропе; и да се извођење ових тежња осујетило само због Русије. — Портина ок ужнииа. Како Тајмс, јавља, Порта намерава да у скоро разашље еилама окружиицу, у којој ће на супрот разним весима изложити, да се ТурСка влада строго држи одредаба ностојећих уговора и да ће она у евима Нитањима од којих зависе оншти интереси морати радити у сагласноети . оеталим великим силама. —• Бугарски зај,;м. Вугарека влада била је послала у Брисел агента БакмарЦијева да закључи зајам од 40 милиона с једпом бриселском банкареком групом. Како еад страни листови јављају, Бакмарџијев вратио се у Софију , пе еврншвши иишта од новерепе му миеије. С тога-бугарска влада мисли да прибегне унутрашњем зајму, али би за. то по берлитгском угрвору био потребан цристанак сила потнисиица. — ,Да1зопа1 ХеИипс;" премећују „ТГору" да кад ,би се иорта обратвда