Мале новине

Трговцн Срби из главце чаршије и кнез Мих. улице држали су и држаће се и на даље своје међусобне обвезе т. ј. затварање и на даље своје радње у недеље и нразничне дане по подне. Ала трговии Јевреји И8 истих улица неће ни да чују за тај колегијални сиоразум, — они поштују само своју суботу, а нагаим недел>ама и празницима раде као и сваког радног дана, на нгтету — нанорав — своЈих колега Срба. Држимо дакле да би г. министар требао све своје доеадање наредбице да слије у једну оишту 1 ;аредбу која ће стална остати док се ово питање зиконитим иутем не регулише. У најновијем пројекту закона о радњама уређено је и питање о затварању радтг.и у празничне дане). Дознали смо да је повод овом шепртљању иеке молое неких „трговаца" — једномишљевика! Ми не верујемо овој вести, јер смо уверени да г. министар зна да се тиме неће ни — за длаку уназадити земаљска трговина. Нанротив само су го даии и то је најглавнији услов, -—- када ће моћи иаша трговачка и Занатлиска омладина учинити што за своје образовање и унапређење. Господине Министре! Како мимора бити тешко овим новим удружењима која за ово кратко време ноникоше. Услов за њихов оистанак и извршење њихове светле задаће беше једино: слободно време. Они иочеше да се организавају, почеше да раде сами — кад то држави за сада није могуће. — Жртвујући свој одмор и крваву зараду, на своме умном и моралном папретку. Па такво разорачење! Они се ј ш сви и не скупише, ие видели, не нознаше, не договиришс — а већ неумесна, наредба растури или те узвишене намере! Да ли се, госнодиие министре, ! окако ствара благостање у еаредбу? ! Не дај занатлији могућности да евоје производе заметити од утакмице страних силних ФаОриката, не дај трговцу да се снреми за светску трговину, не тражи пијаце за ово малонаше сировине пређи нреко евсга тога .на дневни ред" одбаци све те захтеве као ситннце које не засецају у инуерес државни, и онда с' болом у души брижно гледај у економну будућност ове земље, и очајав како из даиа у даи све више ностајемо економски везани туђинштине. Један трговац

Гослодине уредниче, У 280 броју вашега листа „Мале Новине" штампана је достава од „једнога српског рањеника" у којој лп се нодмеће нешто, што~би, да је 'стлна, било и мене нсдостојно и Готпте са свим детињасто, Ту се )ели да нисам хтео поздравити Ње(о Величанство, Краљицу Наталију ;ад је Она пре три дана прошла ;њаз-Михаиловом улицом, на да сам ом ириликом чак и „веома дрско" осматрао Њено Величанство и сме10 се онима који су Њу иоздравии. Одбијајући од себе еве ово, као росту неистииу. част ми је уверии Вас, г. уредниче, да ми никада е би могло пасти на ум, да ее преа Њеном Величанству, Краљици, ио шем онако груб, како је то извојо представити „један српски рањеник" А могућно је да поменутога дана нисам поздравио Њено Величанство, али не зато, што нисам хтео него, верујте ми, једипо и само зат>. што је тада нисам смотрио. Надам се, господинеЈуредниче, да ћете за љубав иотине штамнати у свом листу ово неколико речи. 30 сеитембра 1899 г. Београд. Пера П. Ђорђев^-ћ проФесор и квалвФиковани нар' (а ие „пЈаднн 1 ' послапнк.

ИЗ СРПСКОГ С8ЕТА. — Одузимање пензије. „Гражданин" јавља: Управа Босне и Херцеговине намерава да ускрати пензију бившем босанском митрополиту Сави Косановићу. То мотивише тим, што митрополит, не обазирући се на дате обвезе, и даље пребива у Црној Гори, и штојемпого пута учествова у панславистичким демонстрацијама. — Лромене на Носову. „Балканској Р^ореспондецији" јављају из Ишкима, да је валија косовског вилајета, Мехмед Фајик-паша у Битољ премештен, и да на његово место долази гувернер битољског санџака, Мехмед Ејуб-иаша. Уједно јављају „Балк. кор", да је премештај Мехмед Фајик-паше изазвао код свију вал.аних грађана, а нарочито код Срба највеће задовољстно. Ова.ј поступак отоманске порте доказује, да султан и отоманска влада стављају велику важност на пријатељске и срдачне одноша.је сасриским народом. — 0 ерпеким школама у М *кеденији има „Кор. де л' Ест ове нодатке из Битоља: Турска влада није дозволила оснивање <риеке школе у Скопљу. Но поре свега тога тражио је један Србин, турски ооданик, на основу 62. §. школскОг закона дозволу да оснује спрску школу у Битољу (Монастиру). Дозвола је доби вена и српска школа требала се 1. септембра отворити, када, сасвим неочекивано дођс један турски полицајац и затвори српску школу. Говори се, да је то учињсно па денунцијацију Есад Ефендије, који је уједно и учитељ у бугарској гимназији. Учитељ срнске школе стављеи је нод ислеђење а општеје мишљење, да је то иоследица бугарских интрига. И сам дописник бечког листа жали се, што се са Србима не иоступа онако, као са осталим народностима и школама у том крају. У другом доиису од 26. сент. по р. к. исти дописник јавл.а, да се срнске школе још нису могле отворити. Истрага против српског учитеља још траје и Есад ЕФендија живо ради, да га стрпа у ас. Код маршала Ејуб-паше денунцир га Есад, да има везаса српским вице конзудом у Витол.у. Маршал му је одговорио. — Не можемо ми на просту еум њу човека апсити. — Али екселенцијо — одговори Есад, — он је завереник, тајни агенат Србијс. — Имате л' доказа? — Још не, ал' ћу их имати. — Е добро, кад набавите доказе, уапсићемо га. — Ја мислим, да га треба ирво уаи сити, па ће се докази лако набавити — Дакле тако ? Е сад видим да је у вашем личном интересу, да српског учитеља уапсимо. Идите ! И маршал истера Еса а, који је за добар бакшиш по налогу бугарског егзарха то чипио. Сад је српски учитељ миран. Истрагу не води випшЕсад, већ иолиција. Шта ће бити са српском школом, то се још не зна ИЗ БЕЛА СВЕТА Американци и париска изложба. По рачуну, који је начинидо посланство сједињених држава у Паризу, излази, да је изложбу иосетило 50000 Американаца. Један Француски лист примећује на то ово: *ако се претпостави да је сваки од тих Американаца нотрошио за време свога пребивања у Паризу 5000 Франака у средњу руку, то излази, да су грађани заокеанске ренублике принечи грађанима друге велике републике око 250 милиона. — Конгрес зз мезење земљо. У Паризу се састао 20 пр. м. после иодне међународои конгрес за мерење земље. На тај скун дошли су француски министар снол,них иосло

ва Снилер, минисгар војци п министар просвете. Конгрес је отворио, министар Спилер говором, који је' поздравио нрисутне изасланике раз- ј нпх држава у име којих се захвалио ' Шпањолски научник генерал Ибенац спеменувши закл.учак конгреса који је држан лане, За тим је иредседник конгреса, француски академичар ске изнео предлоге појединих изасланика. — Падзвмиа река у Француској. Код Мирса у департману Лоту нашли су подземну реку. ЈБуди су се возиле реком дна километара у дужини, иа су видели прекрасиих пећина, седам језера и 32 мапа. Мисли се да је та подземиа река дугачка читавих 7 километара и да водом испуњује је^'"о од веливих врела, која се код Ст. Дени-Мортена изливају у Дордону. ИЗ 5АНАНИЈЕ — Одлазак кквза Фердинанда. „Балк. Кор." пишу из СоФије: „Сва варош, цела Бугарска изненађени су наглим одласком кнез Фердинанд Ко буршког. који се чувао у највећој тајности, Нико, ансолутно нико, чак ни околииа кнежева, није ии мислио на одлазак, па се чак ни у замаку кнежкву није нигата знало о томе. Држало се да је кнез отигаао на железничку станицу да дочекао какву од ичну лочност; па су из двора нослата чак и једна кола, да га довезу кући. Разлози наведени у проккламацији, разуме се, само су маска. Превлађује мишљење, да је Кобургака ера дошла до краја и одиста има извештаја по којима царека иосета у Берлину м же довести до споразума између Русије и Немачке у том смислу, да се Порти стави у дужност, да кнеза Кобуршког иозове да напусти земљу. С друге стра не онет уверавају да је кнез Кобуршки ноложај, на, који га је Аустрија ностивила само за то на кратко време нанустио да да нокаже бечком двору да се он одлучио, да се не да више водити за нос нразним обећањииа и невредсћем новинарским члахцима. Сад се мора чекати да се види да ла ће нресија на бечки двор моћи учинити ма какав утиеак на бечки двор, и да ли ће гроФ Калноки нри садашњој ситуацији дати киезу Кобуршком што више од каквог полузваничног чланка у „Фремденблату", који је иоред тога још и сувише резервиеан. Иигледа, да кнез, да би се утврдио, потребује не само моралну н > и материјалну помоћ. и да ће он од С10 ,јих пријатеља у Аустро-Угарској, иоред дипломатске интервенције, тражити још и помоћ за један зајам Једно је извесно да је Стојаиовљев правац у бугарској политици дошао до свог заврганог акта и раније, но што семислило, снустиће се носледњи пут завеса у овој реткој драми". Уз овај допис уредништво Балк. Кор" ставило је још ову своју примедбу: „Бечка Пол. Кор" јавила је у својој извештаченој наивности,да је кнез Кобуршки из обзира нрема српској влади тајно отпутовала, па је похитала да иреко свог београдског Филијааа прокријумчари у београдске листове тенденциозне вести, које сумњич српску владу. Нринц Кобуршки ни мало се није обзирао на Србију, к«д је кроз њу пропутовао за СоФију, па исто тако не треба да се обзире ии сада кад одлази иа Оофије. Али је карактеристично да се свака прилика употреби да се осумњичи сриска влада. Ми мислммо да је за сад довољно, да се овако ноступање јавно обележи". Ми не знамо да ли је кнез Фердинанд због српске владе држао у тајности свој одлазак из Бугарске,

**•"« ' - Ј * ,1° " ? београдске листове нротури вест ! .лијал бечког коресподенц-би; о >, „београдска агенцнја", која стоји под окриљем београдске радикалне владе. Чудно нам пада како се та два полуслужбена органа радикалне владе нису претходно могли сноразумети о овој ствари, но је морало доћ.: до оваковог јавног пребацивања. СМЕСИДЕ — Сп-јвање у енглеском парламенту. Овај лепи парламентарни обичај, да човек избегне бујицу досадних говора, има у енглеској скупштини својих заступника. Маркиз Хартингтон, нознати вођ енглеске иарламентарне опозиције, има обичај да одмах у почетку ееднице на свом месту врло лепо задрема. И сам велики Гледетон често се не може отсти тој болести то многи дуг и досадан говор утиче на њега као најбоље срество за усиављивање. Маркизу Солсзбсрију такође се једном десвла неирилика да га је лорд Карнарвон укорио, што је у недоба по 1во климати главом'. У нрошлој сесији енглескога парламента неки заступник ночео је у једној седници тако јако ркати, да су господа ко • леге м о р а л а бититако неуљудна да га пробуде и кажу, како тај одговор нијс парламентаран. За лорда Норта веле да је био један од најиздржл.ивијих спавача. Кад јеједном сазнао, да ће нуковник Баре г о в о р и т и о е н гл е с к о ј флоти, рече Норт своме еуееду: „Но то ће бити лена забава. Уверен сам да ће нам у свом говору ириповедати целу историју енглеекога полј оетрва Оставите ме да лено спавам на ме' пробудите кад дође ред на нас" Колега му то учини па га од један пут пробуди, мислећи да је иа њега ред дошао „Где смо сада?" упита га лорд Норт, трљајући очи. Друг му спомене неку велику поморску битку, о којој је Баре говорио. „0, драги мој пријатељу, узвикпе лорд, ви сте ме за читав век раније пробудили!" — Мисли на ајфвловој кули Познати Француски књижевник и критичар Павле Бурд (ВоигДе) нзнео јс у „Тану" под ватписом: Психодогија на АјФеловој кули занимл.иву збирку записа, које записаше посетиоци АјФелове куле, које на њој које у албуму „Фигара". Најмногобројни су патриотски записи: „Гледајући ову кулу, поносим се, што сам Француз. — „Француска геније, ти ћеш увек бити нрви у свегу!" — „Париз је ирестолница света". — „Живела велика Француска, колевка цивилизације целога света!" Но нису еамо Французи загшсивали у том правцу и духу, већ н странци; тако н пр. вели један Италијанац: „Висина АјФелове куле је достојан пандан величини Париза". Два Холандеза: „Кула није тако висока као што је натне ноштовање Француске". Шведац: „Слава и част Француском генију!" Португалац: „Живео Француски народ, најзнанствеиији и свакому пајсимпатичнији!" Аустријанац (не каже које народности): „За мене има само једна варога на свету: Иариз". Бранилијанац: „Докле ће нродрети француски гсније до 1989. ? Облацн ће знати". Љубавних записа има врло много, у којима се изражава чежња, у сваком облику, испреплетена ночетна слова, и т д. „ Моја драга Маријета, са висине ове куле, гааљем ти пољубац", „Каква гатета, да ти ниси овде". Једна верна жена пише: „Са другог боја, грлим мога мужа". Основно начело Бурдово што се тиче ових запиеа је: Тамо на висини отвара се човеково срце, с тога су заииси од вредности за пси, хологију множине !