Мале новине

- -ШЈГРАДСТГЕВЕСТИ. Телеграм Чувени инглиски л и с т „Стандарт" има једну интересну депе шу из Београда од 7-ог Октобра, која у изводу гласи овако : Ситуација је у толико промељена што нредстојећи састанак краљице Наталије са Сином, постаје ствар од сноредне важности. Тежиште онштег интереса прелази на народну скунштнну. Већина тога тела, кажу, да ће хтети да забрани бављење у Србији, и бившем краљу и бившој краљици. Али ово би, неоспорно, било гажење земаљског Устава, који ујемчава свакои Србину права да слободно живи у својој земљи. У светлости закона само би Велика Народна Скупштина могла изнети коју тачку садањег Устава аа и она пв за време малолества младог крал,а. Ако се дакле, згази једиа тачка Устава, згазиће се за њом и друге. Према томе питање бавл>ења краљице Наталије у Србији постаје пробни камен за уставни карактер садање радикалнс владе. Исто тако и регенти ако дозволе гажење личних права, било краља Милаиа или краљице. Наталије , проиграће свако своје нраво на поверење Јевропе. * ^инистар Финансије, г. Вујић, како јан.г.а „Тајмс", за свог најновијег бављења у Бечу, имао је подужи разговор с грофом Калнокијем, у коме је изнео стање Србије и дао уверење да је радикални кабинет довољно јак, да према краљици Наталији и њеним пријатељима остане неноколебљив. У исти мах било је говора о трговачком уговору између Србије и Аустро-Угарске, коме рок истиче 1892. Г. Вујић је том црили ком цомеиуо олакшице на које Србија рачуна при обнављању уговора. * Из Београда телеграФишу париском „Тану" под 6. октобра но новом ово: „Образован је један одбор да брани права Краљицс Наталије. Своју прву седницу држао је код г-ђе Данићке, супруге бив. министра у Софији . Одбор је састављен већим делом од жена и девојака; ме1>утим више особа као што су генерал Хрватолић, генерал Лешјанин, владика Никанор, прота Павловић и многи други присуствовали су седници, која је трајаца до два сахата у јутру. „Најпре се расправл>ало питање о

опортунитету јавнога позива на све матере, на све сунруге, на све кћери Србије да их ангажују да отворе врата конака; ова адреса, састављена у врло жестоким изразима, није одобрена, јер је Краљица Наталија тражила да се од тога одустане, „Место тога, одбор је решио да бив. краљу Милану пошл.е једну колективну депешу, тражећи од њега да телеграФским путем дозволи Крал»у Александру да прими Своју Ма тер у Двор с почастима и поштовањем, која јој припадају ; ако то не буде, вели се у депеши, ми изјавл.ујемо да је краљ Миланподлац. Ова депеша није послата; телеграФска унрава повратила ју је г-ђи Данићки с примедбом, у којој се вели, да се телеграми таке природе не могу примити. „Стражи пред конаком забрањено једаодаје почаст Краљици, кадпрође мимо ње." Ми о стварима, о којимасе говори у овој денеши поменутог париског листа, не знамо нигата, али је ипак, по новинарској дужности, бележимо 1 % Аудијенција. Њено Величанство благоволело је ирекјуче по подиеу2 3 ј 4 примити депутацију „кола јахача" Преседник друштва г. Панта Куртовић иоздравио је Њено Величанство мајку највишега друштвенога I заштитника Његовога Величанства Краља Александра. Њено Величапство било је веома ! обрадовано и овим новим доказом трајне оданости грађана шабачких | према дому Обреновића. Друштву Кола-Јахача, честитало .је Њеио ]5еј личанство на успесима и неуморном раду, обећавајући му са своје стране и морално п материјално благовољење и ставл.ајући Шапцу и колу у изглед своју високу посету у™идућој години приликом утакмица које буду нриређење у почаст стогодишњицн Господара Јеврема. Сем тога је Њено Величанство благоволело с највећим узбуђењем изјавити другатву, да јој је посета та још у толико милија, гато одане Шапчане види код себе у најсретнијем дану Свог живота, јер је тога дана нрви пут после толиког времена, загрлила свога милог Сииа, друштвеног највигаега загатитника. Њено Величанство благоволело је милостиво разговарати са појединим изасланицима и о нриватиим околностима њиховим.

Са скупштине Лрви претходни састанач нвдоља, I

октобра

знак благодарностгс поклони се скупхитиии и роче како но Уставу треба скуиштина да се подсли у секције које ће изабрати вериФикациони"одбор Повео се говор о томе, џр, колико секцпја треба да се подели скупгатина. Либерали су заступили гледигате да кад је у старом вериФИкационом одбору било 9. чланова, то тре ба и скуингтииа да се иодели у 9 секција, од којих Ке свака бирати но једнога члаиа. Радикали су тражили да се вериФИкациони одбор састоји из седам чланова, на према томе да се и скуиштина нодели у 7 секција, јпто скупгатина иусвоји. Али нре но што се приступило деоби скуптнтине у секције, отночело је прозивање те да се зна колико је посланика на окупу. Резултат овога прозизања овај је : дотнло је 107, а иије дошло 10 посланика (ме!)у ови-

Јога у суботу у Београду се свупили скоро сви послацици, и у вече су држали своје нартиеке клубове. У недел.у од раног јутра улицама су се почели виђати а око 8 сахати већи део скушио се у ка®ани код „Скупштине", а други део ходао је п разговарао нред кавапом и скунгатинском зградом. И сад, под радикалном владом, није могло проћи без преобучених жандарма. Извегатач нашега листа био је среће да сретне два таква жчндарма, од којих је јсдан у своје време дреждао с амрелом у руци иред уредништвом нашега листч По обичају, посланици су требали отићи у цркву, али је већи део заогтао у каФани код „Скупштине", где су се један с другим упознава-| М а и г. г. Катић, Милија Милованоли, здравили, разговарали. Око 91 вић, Тунаковић и Ђикић). За то време г. Панта Срећковић, по оби-

сахати и 40 минута нрогаао јс министар унутрагаљих дела г. Таугаановић и отигаао у цркву, где су 1 службу служили митрополит г. Мијаизо и в:1адика Јероним. ј По свргаеној служби "у вазнессн; ској цркви, у 10 сахати 50 минута, посланици су се почели прикупљати |у скунгатинску зграду, где су догали ' и свегатеиици Панта Ж. Јовичић, ; Стеван бели и протођакон Пикола | Божић, који су осветили в Јдицу. Па| да у очи, да је ово, ваљада, први пут, да водоосвећење вртпи випте но један свегатеник. Пре но гато ће почети водоосвећење, догала су и сва г.г. министри, сем министра преседиика и минис-

чају, на сав глас- објашњавао се негато с г. Папшћем и околином. За овим је приступљено бирању седам секција, од којих је после свака изабрала но једног члана за вериФикациони одбор и то: 1-ва секција изабрала је г Васу МпнојловцЛу, адвокатаиз Пигаа; П-га г. Ранн Т јсиИп из Драгачева; Ш-ћа г. Т >ј)Ј, начелиика министарства спољиих послова; 1У-та г. Ашј С г■■>нпјквика из Књажевца, У-та г. П-ру ЂорђевиКи, проФесора из Београда, \Т-та г. Стојана Риб рца адвоката из Пожаревца и УП-ма иоа Марка ИетровиКа из Бранковине. Г. Рибарац напомиње какоје ред,

тра правде и Министар иреседник! да мањина сама кандндује из своје догаао је после х / 4 сахата. На г. ми- средине члана, кад се већ уступа и и-.стру војном опазили смо, ,.да му њој место за једнога члана; и је друго дугме на одозго мундиру | предлаже г. Авакумовића; а већина било откопчано. јо без н.еиог знап.а изабрала њега. Погатоје свршено водоосвећење; Говорници из мањине нотпомагали и целиван крст, г. Јоца Ж. Јивано- ј су либерале а из већене радивић, иослаиик за варога Шабац узи- ! кале н а р о ч и т.,о г. Мика По ма реч и вели како за иривременог повић проФесор из Кругаевца, и лока-

преседника треба изабрати човека најстаријег по годииама; обраћа се

зивали да би то била очита незако-

ЦИ ДХШТ.

»став^ГИзречно

сто-

либералима и нита да 'ли опи 1 ! Г1 ји '" да секције Мрају чланове веримају ког старијег члана но гато га | фикационог одбора. Скупгатинаје уимају радикални у лицу Луке Пет-1 својила ово мигаљење и чланови веровића, пензионованог учитеља, ко- I риФнкациоиог одбора заузеше место; ме је 65 година. Г. АвакумовиК вели ј за преседника изабраи је г. Ранко како су либерали мислили да је г. {Тајсић, који позва, посла чике да пре-

| Лешјанин најстарији. али им је овај рекао да је г. Лука старији од њега то за то су и либерали да г- Лука буде привремени преседник, који ! носле једногласног одобравања скунгатине заузе нреседничко место. У

дају своја пуномоћија, и идући састанак заказаће се кад буде време. Г. Рнбарац дао Је оставку на чланство Новинарска галерија била је пуна — али не новинара, већ разних чиновника разних миниетарстар-

СШЗАК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАУ1КАНСКИХ НАРПДА У 90 ГЛАВА — С ИОГОВОРОМ

узе ђенерала нод мишке, други за ноге, нодигоше га и наместише на диван. Кнез маћну руком на ађутанте да изађу. ГЛАВА XVII

Пп*а 1а соштегЛа*)

(Лисац задржава сва арава)

(54.)

При поеледњим речима: „Бежи, бежи", ђенерал јурну наиред и на сред собе сруши се као свећа. Он паде ничице, али се у грчевитом копрцању брзо окрете на леђа. Кнез потрчада га прихвати, покуша да га подигне, али ђенсрал оста испрућен и грчевито укрућен. Мишићи на образима и око уста грчевито су дрхтали; полуотворене, преврнуте очи показивале су само мутно беланце, на уста је у клобуцима извирала бела пена. Кнез викну споља своје ађутапте Један

Ако

Је живот људски комедиЈа, онда су људи комедијаши, који целога века упорно, по некад врло озбиљно, играју своје лудачке улоге Свршетак такве једне комедије одигравао се баш сад у соби ђенерала Врбавца. * Намештен на диван, ђенерал је лежао полеђушке с полуотворении очима. Дисао је тешко и дубоко, његова широка прса високо су се надимала; нознавало се да га негато гуши. У соби је био сам кнсз Мутимир, Он приђе, поткопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудвма да му олакша дисање. Кнез је затим пришао тајноме орманићу у зиду, који Ј 'е јога стао отвореп, и покупи из њега све ђенералове хартије, управе целу тајну архиву Врбавчеву. Ио самим натнисима, којима су били обележени ноједини смотуљци, могло се већ судити да ту има веома интересних ствари.

*) Свршеиа је комедија.

Кад је и то бшш сређено и сложено у један велики завежљај, кнез се иолако упути у побочну собу. Прође једну, прође и другу одају; из треће, хфоз затворена врата, чу се кењкање разбуђена детета и нечији глас који га умирује: ПС...ПС ..Т1С... Кнез нолако куцну на врата. Изнутра се чу глас госпођин: — Ко је то? — Ја сам; могу ли унутра — упита кнез. Угаао је. Госпођа га дочека стојећки, сва потресена и узбуђена. — Шта је, 'за бога? — упита она. Кнез је хтео да говори са својом рођаком сроднички и срдачно. — Тренутци су тешки — рече он — Ти мораш сад заборавити све друго, а имати на уму само то, да си и ти једап члан владалачке династије Косанића. Спас и интереси династије морају сада овде бити нада свим осталим обзирима. Ђенерал је био оиасан такмац нашој династији. Занесен безмерним властољубл.ем, он се увалио био у злочине, које закони казне као велеиздају. Ја сам га спасао од те срамоте, али његовом оиасном ровењу морао се учинити крај, и то је учињено.... (Паставиће се)