Мале новине

ј : теиденциозне не нрештампнвају у својим листовима. ,^Мале Новине" у последње време не обзиру се на овај услов, за то, по наредби г. министра, част ми је да вас известим, да ће пошта београдска, у првом ноновл>еном случају, кад „Мале Новине" прештампају какву неистиниту и тенденциозну новост, престати издавати вашем уреднгаптву стране новипе, без предходне цензуре. „Изволите, Господине Уредниче, примити уверење мога поштовања. „Ђор. П. Радовановић „начелник мин. унут. дела. „Г. С. Јаношевићу, уреднику „Малих Новина." Београд." Дакле, ни више ни мање, но нам г. министар унутрашњих делапрети, и то, прети није шале, да ће нам забранити добијање страних новина без цензуре. А за што ? За то, што уредништво „М. Н." (фештампава ствари забрањене, неиђтините и тенденциозне вести. Збиља, за то ?! Па зар је слободоумље радикалне владе дотле дотерало, да појединим редакцијама одузима стране листове без цензуре за то, што те редакције прештампавају из тих страних листова ноједине ствари, које се не допадају нашем драгом алексиначком Таљерану, или, како га је „Согг. ЛеГЕв!" изволео пре неког времена назвати, српском Робесиијеру. Јадно, жалосно, кукавичко слободоумље! Уредник, на когаје упућено писмо, био је среће, те је у своје време молио г. Новаковића и овај му дозволио добијање сграних новина без цензуре; из њих је вадио кад год му из министарства није било јављено да је тај и та.) број дотичнога листа забрањен.. Била је прплика да је из „Варшавског Дневника" прештампана у „Н. Б. Д." једна ствар о ондашњој влади и ондашњем краљу Милану, и ни ондашња влада, ни ондашњи министар нолиције нису претили као ово сад слобод умни г. министар полиције, нити уреднику одузели добијање страних листова. А шта ради данашња радикална, слободоумна влада ? Ево шта ради. Она не нађе за нужно да извести овдашње редакције, који су листови кога дана забрањени. те да би се оне према томе знале управљати; она, врло вероватно, често и не зна који су листови забрањени а који пуштени, и кад ми из тнх листова што прештампамо, влади се то не допадне, онда се тек гледа да ли је то у страним листовима забрањено: иа кад се види да није, онда удри у расписе да се дотични листзви по Србији купе и забрањују а нама забрањују бројеве и туже нас. Такав је случај с нама био два пут, кад смо прештампали дотичне ствари из загребачког „Оћгога" и ново еадског „Браника". У осталом, влада данашња кад је дошла и дала редакцијама стране листове без цензуре, није им стављала никакве услове, па ни оне, који се спомињу у поменутом писму, а. алексиначкн Таљеран дозволиће нам да ми нити смо у стању нити смо вољни да погађамо и радимо шта он мисли и жели. Ми се за ово позввамо на уредништва свих београдских листова, па нека она кажу да ли је влада стављала редакцијама кчкве и које услове. Оно што ни напредњачка влада није чинила нрема новинарима, ево Ј'де чине данас чланови радикалне владе, дојучерашњи новинари, који су својим слободумљем хтели да наткриле свакога. И од свег њиховог слободоумља) ми смо дочекали да нам прете одузимањем добијања страних лиетова без цензуре.

Изволте, господо, ми смо навикли да гледамо и доживљујемо свака чуда, па ћемо и ово ново преживети, али пазите да вам то кад год не буде предмет, који ћете ви, кад се врши према вама, на сав глас означавати као тиранију и назадњаштво. Слободоумље, каваљерство једне владе изискују да се редакцијама чине све могуће олакшице а не сметње. И ако оне донесу што год неповољно влади, онн, има и иута и начина да то каваљерски, достојно једне владе сузбије, опровргне а ие да се служи и таквим сресвима, као што је одузимање страних листова без цензуре, и што је својствено и црилично таким ситиим душицама, као што сте ви. Изволте! * Забрањен. Баш смо се мл родили под несрећном звездом. Ама никако да подесимо, да с полицијом живиМо у љубави и миру. Аја, ништа нам не може помоћи. Ма шта ми радили, ма како се довијали, ма шта написали, алексиначки Таљеран шапне у шупљу направу, онај у полицији чује, и мало после нашу редажцију озари полициско суице у лицу г. М. Узун-Мирковића с 2—3 жандарма и једно 2—3 маигупа из затвора беогр. полиције. Ми већ знамо колико је сахати, не нитамо ни шта је, ни зашто Је, но: „.је ли опет увреда Величанства, излагање Њ. В. Краља мрзости и презрењу и увлачење Његове личности у дискусију?" И као да смо у боб врачали, тако ногодимо. Г. Узун Мирковић нам само нружи иревијен табак који се званичним језиком зове акт, и ми нрочитамо решење, којим Управа вар. Београда забрањује т ј н тај број нашега листа због увреде, излагања мрзости и презрењу, и увлачења у дискусију Њ. В Краља. Тако је било и јуче у подне. Чим смо опазили г. Узун Мирковића, знали смо да нам није донео медене кола че од г. Т а у ш а н о в и ћ а, већ да нам забрани број. И одиста., у решењу управином стоји да је „по чл. 4 о Устава земаљског Краљева личност неприкосновсна и Он се ни у ком случају не може узимати у дискусију. „Мале Новине" не само да су у нотицама „Како се то десило" и „Састанак" то учиниле, већ су му у појединим реченицама увреду нанеле, и тиме га излажу иодсмеху. То се види нарочито из друге нотице „Састанак", где се каже о беседи „да је унапред спремл^ена и научена, и како је Мати умела згодно одговорити на Његову званичну беседу да је све званичности на је дан пут нестало". „По чл. 10 тач. 1. зак. о штампи и по чл. 22. Устава земаљског, није дозвољена публикација оваких списл, јер је то казнимо по §. 91 под б. крив. зак.", — те је за то Унраваи решила да се јучерашњи број нашега листа забрани. Ми молимо читатеље да нрочитају поменуте две б е л е ш к е наше и разлоге управине, па нека но души кажу имали у њима за Њ. В. Краља увреда, излагање подсмеху и увхачење у дискусију. Ми ћемо само напоменути да би увреда била у грдњи и исмевању што овде никако није случај; а дискусијаби била тек кад би се ценио и осуђивао какав поступак а бележење каквог Факта само у очима наше полиције може бити увреда, нодсмех и увлачење У дискусију. Надамо се, да се суд неће дати завести овако погрешним и скроз на скроз неправилиим схватањем полиције, да ће поништити решење управино а с нашег листа дигнути забрану. *

Одбор. Јуче је образован пододбор за квчрт палилулски за прикупљање прилога сиротним Црногорцима, насељеним у топличком округу У овај одбор су изабрани за прессдника г. Стевни Ивковић, трговац; за чланове гг. Јанаћко М. Јанковић, каФеџија; Светозар Боторић, каФеФија, за благајника Божидар Ћеловић трг. за деловођу Алимпије В. Богић чиновник у иензији. У једно је овлашћено дванајест грађана из Иалилуле за прикупљање прилога ио удешеним књижицама, које су оверене потписом и нечатом преседника, и у које ће се бележити прилози, колико ко и шта да, па нредати пододбору. * Службвна изјаза. Од неког доба влада је уобичајила да преко с аког реда у службеним новинама даје исиравке и изјаве, које ми доносимо. Ми нећемо улазити у то, за што влада то не чини по закону о штампи у оном листу, у коме је изагала вест која је изазвала ту исправку или изјаву. Мићемо само напоменути да се то тумачи тиме, што дотично уредништво има нраво да не прими изјаву или исправку, ако је уверено да је неистинита та изјана или исправка. И кад 'то влада не чини преко дотичног листа, оида значи да је и она сама уверена у оправданост и истинитост вести о којој даје изјаве по службеним новинама. Тако је и јучерашњи број службених новина у свом неслужбеном делу донео ову изјаву : „Под насловом „Састалисе" донеле су „Мале Новине" у свом 282-ом бр. уводни чланак, у коме је све, што се о назорима и држању краљ. Намеснигатва и владе у питању састанка Њ. Величанства Краља са Њ Величанством Краљицом-Матером тврди, од'почетка до краја неистинито и измип!л>ено. На име су лажне вести: да „су у овој ствари у ирисуству г. г. Намесника држане веома. бурне министарске седнице," да је „услед тога у министарској седници дотпло до 01нтрих ирекора;" да је „Г. Ристић изјавио у име намесништва, да ће позвати Краља Милана и иредати њему у руке намесничку власт, ако влада не ретни гато пре крал.ичину ствар;" и најпосле „да је г. Пагаић нрисуствовао неким министарским седницама." „Према свему овоме овлагаћено је уредништво овог листа, да изјави да је у ствари састанка Њ. Величанства са узвишеном Му Матером између намесжиштва и владе свагда постојао најбољи споразум; да су како намесништво тако и влада свагда били мишљења, да Њ. Величанство Краљ Александер треба да се састане са Њ. Величанством Краљицом Матером и да се на име краљевски намесник г. Јов. Ристић, на основу те сугласности, живо заузимао и саветовао Њ. Величанству Краљу-Оцу, да састанак дозволи. У потпуној сагласности са својим намесничким друговима и са знањем и пристанком владе учинио је тај предлог КраљуОцу, г. Намесник Јов. Ристић одмах, чим се Краљица-Мати кренула у Београд, а поновио је овај корак на крају прошле недеље, услед чега је Њ. Величенство Краљ-Отац састанак и дозволио. „Исто су тако неосноване и све комбинације, које су „Мале Новине," а у неколико и „Домовина" везали за посету, коју је г. намесник учинио односно вратио г. Патпићу. Уредништво је и у овом погледу овлашћено, да изјави, да је ова иосета била чисто ириватне, личне природе. „Према овом стању сгвари мора се само сажал.евати, да један срнски листширењем елич1тих лажних гласова и увлачењем нрестола у недостојну

дискусију тако безобзирно нарушава веру у иоспешни развитак своје отаџбине и тиме лакоумно или злонамерно наноси кобне ударе кредиту и достојанству Србије." На ову изјаву имамо прво праметити, да она ни мало није написана тоном, какав доликује једној влади, Т1.ном који одиста хоће да исправи неку ствар, јер онакви изрази, какви се налазе у последњем одељку поменуте изјаве, не доликују ни једноме мало угледнијем човеку а некмоли једној влади и једноме службеном листу, Ми и овом приликом морамо најодлучније олбити од себе службену енунцијацију, да ми нашим вестима, које службени лист назива лажнима , ни мало нитп хоћемо нити увлачимо престо у дискусију, „па јоит недостојну" и тиме „бозиб:тр.,о и нарушавамо, веру у поспешни развитак своје Отаџбине и тиАте лакоумно „ ли нлптмвјЈио" наносимо „ кобне ударе кредгсу и достојанаву рбије". Пре евега имамо г споди, која пишу поменуте службен^ изјаве, да кажемо ово : Ми нисмо ништа позитивно тврдили оио што та службеиа изјава побнја, већ смо забележили као глас који се по вароиш проноеи, и то смо изречно и напоменули; а да се о томе но варопш гонорило, и да нам је као новинарима било у дужности да то забележимо, увереиа су и знају н сама господа ттисци службених изјава. Према томе, у оној изјави одиста је „безобзирно нарушавање вере у службене изјаве", кад она неће ла побија ирЈнесене гласове, ако су они одиста неисгинити, већ нам, тако исто „безобзирно" пришива намере, које ни један паметан и савесан човек у оној на1ној вести не може да види. Даље што имамо приметити, то је да се господа гшсци у оваким стварима не саклањају иза леђа Онога, чији положај и личност и сувшне поштујемо а да бисмо се нреко Њега могли поткусуравати с том господом. Али ипак се морамо додрну „увлачења престола у недоетојну дискусију". Ми нити смо нресто јтити личност увлачили у икакву дискусију, а још мање „недостојну," јер ћегг. писцима јамачно бити познато да некога или нешто увлачига у дискусију, или о томе водити дискусију, значи узети то нешто или некога нреда се, изнети све шта има о њему и онда то нретресати, оцењивати, пресуђивати одобравати илиосуђивати. У овој нашој ствари и најситнија иамет ће јасно и чисто видети, да све што је било оКраљевој личности, било простоизлагање једног Факта, за који се вели да постоји, не упуштајући се ни у какву оцену или суђење, да дакле ми Краљеву личност и престо нити смо икако увлачили у дискусију, а још маме „недостојпу дискусију;" свак ће видети да је и недостојно и некаваљерски и од једне владе и од једнога службеног листа служити се и тако ниским срествима, као што је подметање да имамо злих намера према престолу и Србији. Ми смо поменуту вест по новинарској дужиости забележили само као глас, који се по вароши преноси, и од владе је изискивало и поштење и не1тристраона дужпост да се ограничи на побијање тога гласа, не упуштајући се према нама у онаке изразе, који је одиста праве и „безобзирном" чине те се губи вера -у важност таких изјава, којима се ни мало не доприноси „кредиту и достојанству Србиј е". У осталом нека би онај глас био неистинит; нека би владина службена изјава била основана,, — морамо рећи да влада нема ни мало нрава да нам