Мале новине

ДЕДА г. ПЕРЕ ТОДОРОВИЂА КЊИГА ЗА ГРОШ Мзашла је из штампе трећа књижица овога издања под именом

свесна друга

М'оже седобити у уредеиштву „Малих Новина" и у књижари код „Св. Саве" Поруке из унутрашњоети треба упуићвати у књижару , 5 Св. Саве" у кући г. Андрејевића спрам Споменика Београд.

Радикална влада и штампа. Ако је икад игде било у свету, да су Једпу владу новине подигле и створиле, то се за цело с највећим иравом може рећи о садашњој радикалној влади. Више од ноловине чланова данашњега кабинета били су, но занату, новинари; већина од њих изашли су из уредништва ,,Одковог". Па не само влада, но и многи њени доглавници виши чиновници ио министарствима — таквог су истог но рекла. Према свему томе, могло се очекивати, да ће штампа, ако икад оно сад, наћи к>>д владе и потпоре, и подржања, и олакшице, и свега чиме једна влада може помоћи нашој нејакој штампи. То се могло очекивати у толико с већим правом, што су сва та господа што данас носе министарске титуле, као новинари спадали у ред напредних, слободоумних новинара, који су за штампу тражили широка про стора, и исноведали начело да раие, које штамна зада, она их сама и лечи, те је по томе са свим неумеено и бесмислено, да влисти насилним мерама утичу да бајаги оне лече те ране. Тако се с иравом могло очекивати, али то се није дочекало. На нротив, доживели смо да видимо, како садања радикална влада иостаје опаснији џелат штампе, но што се икад могло замислити. Не само да нам данашња вла да није дала никаквих нових олакшица, но на нротив, она јога иокушава да отме штампи и оно мало тековина, птто их је пагае новинарство од вигае годииа у живало. Уобичајеио је, јога за време иапредн.ачких влада, да сва до

маћа уреднигатва добијају бесилатно из министарства телегра ме, које министарство прима од бечкога кореспондец бироа. То је за сиротна уреднигатва нагаа била велика олакгаица. Она су тако бесплатно добијала бар ио неке важније јевропске вести. Радикалној влади чинило се то, ваљда, као сувишна благодет српском новинарству, с тога нам је одузела теиеграме, не даје их вигае, но је дозвала некаквога Бешаиа из бела света, те њему уступила те телеграме и дала му право, да од српских уреднигатва наплаћујено 40 — 50 динара месечно. Свуда у свету нрес биро-и постоје, сем осталога и за то, да дају домаћим уредпигатвима и страним дописницима тачпе и поуздане извештаје о поступци ма и намерама владиним. И ми вајно имамо некакав јадни нрес биро, али он служи «амо за то, да његов шеФ — не каква шугаица из Аустро Угарске — може по скупе паре за свој рачуи продаиати новости неким јевропским листовима. Домаћа уреднигатва не доби јају од тога господина никад никакве важније вести. Још мање су такве вести давате страним кореснондентима Нај угледнији јевропски листови, као што су „Стандард" и ,.Дели1Бус", имаш су овде у Београду своје сталие дониснике. Ти су људи узалуд одлазили шеФу нашег ирес-бироа да дознаду од њега какве новости. Кад су видели да им овај господин или ништа не казује, или их нросто обмањује, они су били иринуђени да сами ириватно прибирају новости за своје листове. Те њине ириватне новости нису се доиа ле влади, и она их обојицу нрогнала. Каква суровост и какво сленило! Од два иријатељска и Ср бији наклоњена листа, махнити Таушановић направио је без нужде два огорчена непријатеља српска. И та мућурла још има образа да нагважда ио „Срп. Новинама" како бајаги неко други убија Србији углед у страној штампи. До сад су све владе давале уредништвима стране новине без цензуре. Ако је у каквим страним новинама гато било забрањено, влади је била дужносг да сама то јави, јер иначе од куд би уреднигатва могла то знати. Садашња радикална влада и у томе гради иеке новине. У прошлом броју саоиштили смо нисмо из министарства унутрашњих нослова, у коме нам се ирети како ће нам ускратити добијање страних иовина без цензуре, ако донесемо још који нут што год тнто је забрањено. Господа дакле траже од нас да врачамо у боб и да ногађамо шта је код њих аабрањено, јер они 'Иигде. шгкад нити бележе, иитп .објављују, које су новине

забрањене и због чега су забрањене. То се оставља нама да сами погађамо. Не погодимо ли бићемо кажњени. То је врхунац до кога се могло успети бандоглаво слободоумље наше га столоначелника Столета. До јуче гутало новинарску прашину а данас се надуло у министарству иа сикће на новине, ка да су му оне очи извадиле, а нису га оне нонеле онде, где је сад. Поред свију ових благодети ми још уживамо нарочиту милост, да нам сваки други трећи број буде забрањеа. Продинастојашила се господа тако страховиго, да у нростом спомињању Краљева имена налазе увреду Величанства. То је маска, под којом се да нас крије њино пуцање од једа на „Мале Новине" Сикћите, господо сикћите. ТТГ то нам више ви заб ањујете лист, ми све више бројева ир >дајемо. и ако је још жив стари бог нравде, ми ћемо и овде преживети ваш силеџилук као што смо нреживели и многа друга чуда. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Један разговзр. Пестер-Лојд доноеи разговор бив. краља Милана са дописником „Солеја " Краљ Милан изјавио му је, да он стоји у иајбољем споразуму са ИамесНицима и он се у оиште не меша у државне пословс. Он држи, да је мир на бал канеком полуострву. . осигуран, јер не види ништа што би могло дати повода, да ее он наруши. Односно Краљице Наталије бив. краљ Милан изјавио је, да је он све мог^ће концесије учинио, што је сматрао да треба учинити, али је вели краљица Наталија ћудљива и жуди за влашћу. Кад је она била у Визбадену, ја сам јој учинио повољне предлоге, но Она их је одбила. Одобравао сам да њен син садашњи Краљ Србије буде већи део код Матере а само два — три месеца код Оца. Природно је, да после моје абдикације нисам се мешао никако у државне послове али за то иисам нрестао бити Отац и на то имам права по уставу, а нарчито да руководим васпитање мога сина. Увиђао сам, да моје бављење у Србији, може правити нолитичке комбинације и тешкоће. За то сам се драговољно уклонио из земље. Задржао сам нраво да с времена на време походим мога сина, а ту концесију ни сам бранио ни Краљици матери. Да је Краљица овај услов примила, Она би била дочекан свима почастима и становала би у двору. За то, што није нримила гај услов, Намесништво је забранило, да се састане са сином. Даље рече бив. Краљ да је телеграфски одобрио, да се Краљица само једшшут може видити са си10м, пошто неће да нрими ноставж>ене јој услове. Иввесне-личности наговарају Краљицу Наталију, да у овој ствари игра улогу иолитике. Но ;ја држим да Она неће тако далеко ићи, ако има љубави нрема сину, пошто би таква њена улога шкодила сину, и држим, да би се од последице и сама тргла. У том сл.учају скунштЈша би иредузела иужие мере, да то снречи. 1:Бему краљу — је веома непријатно што Европа о тој њиховој размирици зна, а ои је желио да се све у миру

и без вике сврши, али тако није мислила Краљица. Најпосле бив. Краљ изјавио је, да је он својевољно абдицирао и нема намеру никад више владати, нити се служити средствима за повратак, који му не приличе. * Сезока штампарских кривица. Слободоумна радикална влада одликуте се својим гоњвњем штампе. Отилите у варошки суд, па ћете наћи да нема дана кад суд није пун српских новинара, које тулси радикална влада, која је док је била у онозицији тражила највећу слободу штампе и осуђивала свако гонење штампе. Тако је уредник нашег листа и јуче био позван у суд вароши Београда, где су му саоггштене три тужбе унраве вар. Београда; тужеии су 270 бр ,,М. II." за чланак „Краљица мати и Краљ син;" 275 број за нрештампани „Браников" чланак „Краљица Наталија и српски државници" и за 282 бр. за белешку „Стандард" и чланак „Састали се." Управа вароши Београда у свима овим тужбама вели, да се у дотичним оптуженим чланцима наноси увреда 1Б. В. Крал.у, да се он излаже мрзости, презрењу и омаловажавању, да се Јћегова личност увлачн у дискусију и да се нанела увреда намесништву и влади. Занимљиво је, да је управа вар. Београда тужила уредника нашега листа и за чланак „Краљица Наталији сриски државници" из275 броја, који је она била забранила а суд својим решењем нустило. У закону и Уставу "стоји да се може забранити само онпј лист, који садрж ;и унреду Ераљу. Полиција је нашла да се у поменутом чланку наносјт увреда Н>. Б. Краљу, па га је то на основу § 91. нод б. крмв. закона и забранила. Суд је ценио ову ствар и нашао да не постоји дело из § 91 иод б. крив. закона, т. ј. нашао је да се шшенути чланак не вшже забракити јер не садржи увреду Њ В. Краљу нити се Он њиме излаже мрзости и презрењу. И кад је суд један пут донео такво решење и |забрану поништио, онда је то свршена ствар, у иоменутом чланку нема увреде за Њ В. Краља И кад управа вар. Београда понова тужи суду уредника нашега листа за исти чланак, да је њиме нанета увреда Њ. В. Крал.у, онда значи да она неће да води рачуна о томе шта ради, и шта је суд решио, јер кад је у једној ствари суд нашао да нема дела, он за љубав управе вар. Београда не може за тај исти чланак да казни уредника за то што дело не постоји. Занимљиво је да унрава вар. Београда шил.ући суду тужбу против нашега уредника за поменути чланак, није у исти мах послала и акта о забрани иоменутог чланка, коју је забрану суд поништио. Могло би се мислити да је управа вар. Београда то намерно учинила Д а суд, немајући при себи решења свог о поништен>у забране, доносе о истој ствари друго решење да има дела, али ми држимо да је то пре било из ненажње. ц , Према овоме мислимо, да ће суд поменуту тужбу управе вар. Београда одбити. ф Одобрена забрана. Касациони суд одобрио је решење суда вароши Београда, којим се оснажава решење управе вар. Београда о узапћен.у 272 броју нашога листа због чланка „Две приче". * Накнадш) нашој јучерашњој бедешци о писму; мз министарства унутрашљих дела, којим нам се нрети да ће нам се закратити добијже