Мале новине
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Пестер Лјјд доноси депешу из Париза чод 3 т. м. о разговору бив краља Милана са уредником Бе Бећа!® Тамо се вели, да је разговор онакав исти као што је и са уредником „Солеја", а који смо у јучерањем броју нашег листа донели. Бив. краљ Милан изјавио је номенутом уреднику, дч је он абдицирао с тога, што је изгубио симнатије српског народа, и што му је силом натуривао цивилизацију, а то не годи српском народу, јер он по урођености и особинама својим тежи патриархалном животу и има еклоности за варварство. Даље је изјавио, да цео свет тежи да се одр жи мир и да он не види и по чему да ће се ко наћи кога би га нарушио. И сам цар немачки тежи за миром^мадаје склоп на авантурисања Истина садање политичко стање у онште изгледа доста опасно, али оно је такво већ од више година и дуго ће се још о рату говорити, али га за то ипак иеће бити скоро. Краљ Милан намерава зиму провести у Наризу. Признао је да прима известан део цивилисте свога Сина, али за то ипак Србија му тиме не чиии бог зна шта. * Опасна похара. Прошле среде у вече извршена је оиасна похара у једној од најживљих улица београдских, где је и дању и ноћу највећи саобраћај и где као у главној улици ноћни стражар свакојако чува ту улицу. Непознати лопови обили су катанац на капцима од прозора радње Израела Русо, мењ ча у кнез Михаиловој улици, избили цело окно и однели га у авлију, па онда ушли у дућан, прстурали, гледали да обију касе, па кад нису могли они се задовољили тиме што су обили ручну касу, из које су узели преко г ' I) дииара у разној монети и од-
| паЈмање сахат времена. И кад су лопови тако дуго могли баратати у једиој радњи у једној од најглавнијих улица, шта ли онда можемо мислити о имовној безбедности по улицама мртвим, глувнм и зануштеиим Кад у овој улици није било ноћног стражара, коме је дужност да брине о имовиној безбедпости граћ ана, онда шта ли можежо мислити како у том иогледу стоји у забаче-
нијим улицама Тамо ваљда никако и нема ноћних стражара. * Са београдског стрелишта Одбор Савезне Београд. Стрељачке Дружине решио је, да се редовна гађања на београдском стрелишту нродуже и месеца Октобра. Гађање ће бити четвртком и недељом као и до сад. Почиње у 2 часа по подне. Гађаће се прво из пушака а за тим из револвера и аиштоља сваког гађања. Револвере и питтоље треба стрелци сами да донесу. * Нсвииарск Ј удружењ?. Чу:емо да су неколико овдашњих новинарарешили да уиуте акт управи новинарског удружења да најдаље за петнајест дана сазове скуп, те да удружење от ,очне редовно радити. Ако то управа не учини, оии ће онда сазвати општи скул новинара, на коме би се решило да се оснује ново новинарско удружење и избере унрава. * Законски пројекЈТ о пословном реду, који ће се предложити овој скупштини, раздат је посланицима а и уредништвима наших листова. Клубови узели су у претрес овај нацрт законски, а и ми ће о га у идућим бројевима претрести бар у најошптијим потезима. Нав лист. Чује се, да ће се овде поред „Одјека", покренути још један лист у радикалном нравцу. * Јвдно пигање. У чл. 99. Устава стој« да сви они чиновници, који буду изабрани за иародне носланике губе свој чиновнички ноложај. Свој чиновнички ноложај не губе министри на, расиоложењу; чланови државног еавета, изванредни и онунономоћени министри акредитовани код стран их дворова, дипломатски ;& аш и ирвостепених" судова; проФесори В Школе и средњнх школа; инжињери и лекари у државној служби; ненсионари и чиновници на расноложењу. Дакле, сваки други чиновник, сем горе побројаних, кад буде изабран за посланика треба да ноложи оставку на државну службу, иначе губи посланички мандат. У данашњој скупштипи има и таквих носланика, који према горњем
члату Устава треба да даду оставку или на чиновннчки иоложај, иа да остану посланици; или на посланички мандат, на да остану чиновници. Међу тим до сад, и ако је данас већ шести дан од састанка скупштине, у службеним новинама не читамо ни један указ да је који чиновник, изабрани за посланика, дао осгавку; или да је који чиноваик, изабрани за посланика, положио свој носланички мандат. Једно или друго мора бити, и, ми се надамо, вериФикаци .они одбор ће имати то на уму те да се Уетав у томе не новреди. Д01У1АЋЕ ВЕСТИ Опљачнан. „Тимочанин" јавља: 26 пр. мес. у први сумрак пресрели су непознати лопови г. Јеремију Савића овд трговца и, зауставивши му кола, опљачкали га. Узели су му 160 | динара у готовом новцу, сат и још ! неке ситније ствари. Лонова је било три Погато су ово свршили, нападну ти истп лопови на једну појату, и пошто су н I мртво им.е испребијали једнога старца, узму једиу овцу. У то је из села Салаша стигла потера. Ну, разбојници после кратког иушкарања умахну. 27-ог омес. ти су исти лопови напали и убили једнога сиромашка нз књажевачког округа који се, зарадивши као чобанин неку дркавицу за зиму, враћао се куКи. Сељанп села Салаша, вођени својим општинским писаром, дигну се у потеру, и сгигну разбојнике, ухвате их и предаду власти: И ако је сваке хвале вредан рад сељака, њиовог 11ате и ереске влаети, ипак нам се чини да је неумесно што се разбојници, кад је већ дело доказано не држе строжије, јер мислимо да строгост у оваким прили-
кајмакам тетовски није усуђива што предузимати .нротиву моћпог бега; то су с тога ти људи изабрали из своје средине четрдесст најугледнијих инослалиих амо у Скопље валији Мехмед Ејуб наши, да се жале противу спахије. Валија је жа■ лиоце дочекао врло љубазно, но пошто их је саслушао, он је од њих шесторицу задржао код себе а осталима је рекао да иду својим кућама. У исто време нозвао је к себи и кајмакама тетовског а и оптуженог Јусуф-бега, да целу ствар извиди. и да помогне жалиоцима. Овако енергичн постунак валијин, који иотј пуно одговара његовом добром гласу учинио је врло повољан утисак на становнишгво. Јуче су приснеле амо две католичке милосрдне сестре које су намерне да установе овде католичку школу. Од дужег времена налази се овде ка > први драгоман за вилајет ко совски некакав Јусуф Џами еФендија, који се пре осам година у Албанији потурчио. Пређе је био чиновник црвеног крста у Босни отуда је због нроневерења неколико хиљада Форината стругнуо овамо. Аустрија није тражила од Турске да се он из да је нросг иреступник Он је закдети ненријатељ српски, а по свему с.дећи у потајној је служби аустријској. Чудновато је даједан човек тако нрљаве прошлости може бити на тако важном и угледном месту. Јамачно његове стареши нс не знају ништа о његовој нрошлости, јер га иначе сигурно не би држале у служби па још на тако важном месту.
ИЗ СРПСНОГ СВЕТА. — Из Скопљ-1 иишу „Балк. Кор." Ономад еу нод предвођењем попа из ; Беловишта, приепелн амо четрдесат | угледних људи из Тетова, да сежа ј ле иротиву насиља тамошњег спахије ЈусуФ бега. Пре тога долазило је кајмакаму тетовеком до триста људи, тражећи помоћ његову иротиву тога Јусуф бега. Но иошто се
СЖЕСИД
— „ГроФ Игњ~»тијев" у Бугарској. „Заставпн" дописник из Петрограда пише ово : „Цариградско-дунавско паробродско друштво кнеза Гагари"<> п <иишнЈ|> је нов Пароород, који се зове „ГроФ Игњатијев." Кад је тај пароброд ирви пут у Дунав и приетаниште Свиштовско стигао,. телеграФисао је ондашњи агенат по неком послу у Рушчук, и између осталог рекао : „ГроФ Игњатијев приепео 1е овамо и до сутра свршиће своју операцију." Кад је та депеша у Рушчук ирисиела, билаје телегра®ском чиновнику сумњива те њену садржину саоишти влади у Софиј«. Ка I се то десило, није било код куће
СИЛШК С ПРВСТОЛА роман из ЖИВОТА бллканских народа у 90 ГЛАВА — с ПОГОВОРОМ
(.Писац задржава сва, права)
(55.)
Јадна жена, не ди шући, бленула је у кнеза. . . . 'Бенерал је иапослетку и сам сазнао ту неопходност. Он је сам својом руком испио отров, који је за меЈјбио сиремљен. Госиођа јаукну и -јурну соби где, је ђенерал лежао. Кнезје прпхвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први настун кад ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети. Тумачећи јој ствар тако, кнез је приведе дива!| У) где је ђенерал још лежао у заносу. Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађутанти а у интерсу је самога ђе-
нерала, да с; ствар не веша на велико звоио, но да све остане у најужем нородичном кругу. Дозвата је поверљива послуга ђенералова, да се нађе гочпођи на руци. Кнез је објаснио ДО сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати па га онда преместити у постељу. Још једном кнез је опоменуо своју рођаку да буде на висини положаја, на се га тим удалио. ! * Зора је рудила; ћарлијао је тих поветарац; прве пролећне ласте, већ избуђене, припевале су своју једнолику јутрењу иесму, када се кнез Мутимир брзим корацима цраћао у свој двор.... После по часа кнез и његов саветиик г. Растислав били су оиет заједно. Кнез исприча у кратко шта је било код. ђенерала. Растислав је пажљиво саслушао ово казивање и задовољан сс вратио кући. Уз нут је сретао подраниле раднике, који су у гомилицама хитали I у варош и зачуђено погледали од куда ли се I то г. Растиелав враћа тако рано. * Снажни организам ђенералов издржао је дуже и више, но што ее могло очекивати. „Боловао" је равних 20 дана, Свет је имао времена да се ноступно свикне на смрт ђенералову. С почетка се пронео само глас да је ђенерал болестан. Од какве болести? то нико није говорио -
После се чу да је неко запаљење. Последњих дана ночело се говорити о гушобољи. На томе је и остало. Цео град знао је да министар нреседиик болује од „гушобоље". Тада је први иут постала иопуларна реч „диФтерит". После 20 дана боловања, у петак 23 марта ноћу, ђенерал Врбавац, министар војни и министар преседник у Балканији, преминуо је, измучен дуготрајном ватром, која му је поступно спржила цео организам. ^ Да је ђенерал умро нриродном смрћу, њега би обично спреиили и сахранили. Али он је умро од отрова. С тога је било потребно доказивати да је умро природном смрћу. Дозванн су одмах „поуздани" лекари, она су ђенерала сецирали; парање је успешно извршено, лекари су нашли задувану, болесну и рањаву гушу — поуздани знаци диФтерита ! Састављен је секцијони протокол, где су лекари својеручним потнисом утврдили несумњив Факт, да је ђенерал Врбавац умро од гушобољ". Кнез Мутимир одмах је наредио да се мртво тело ђенерслово пренесе у тако звани мали конак где је до сахране ило изложено нар ду па углед. По кнежевој наредба, ђднерал се имао сахраиити о државном трошку. (Наставиће се)