Мале новине

среса позаво-тамнавског, округа шабачког: свилоруног овна. 8. Витор Лукић из Пилице, среза рачанског, округа ужичког: свилоруног овна. 9. Драгосав Драшковић из Трнаве, среза црногорског, округа ужи 1ког: гвоздени плуг. 10. Драгомир Нротић из Јежевице, среза трнавског округа чачанског: свилоруног овна. 11. Душан Вукомановић из ДоњеСабанте, среза гружанског округа крагујевачког: гвоздени плуг. 12. Јован Мијаиловић из Љутице, среза посаво-тамнавског, округа гаабачког: свилоруног овна. 13. Љубомир Савић из Злакусе, среза пожешког , округа ужичког: гвоздени плуг. 14. Љубомир Станарчић из Чокешине среза мачванског округа шабачког: винодељско-воћарско оруђе у кутији, 15. Љубомир Цветковић из Неваде, среза таковског, < круга рудничког: свилоруног овна. 16. Мнливоје Ђурковић из Дубља, среза мачванског округа шабачког: пчеларски прибор и ђерзонку. 17. Милутин Терчић из Властељице, среза драгачевског, округа ча чанског: свилоруног овна. 18. Стојан Пузић из Богојевића, среза ариљског скруга ужичког: винодељско-воћарско оруђе у кутији Бр. 682. Из канцеларије управе ратарске школе, 1. октобра 1889. године, у Краљеву. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Келнсивновинео руском цару вене Тежиште политичко и|значај поеете руског цара у Берлину, могло би само и искључиво знати из разговора оба монарха и разговора са кнезом Бизмарком. Све остало је само нагађање. Само се то зна, да је руски цар изјављивао задовољство на лепом дочеку. Но, кад ^е још узме У обзир и тај Факт, што је цар немачки одмах но одласку цара руског из Берлину, посетио кнеза Бизмарка, онда евакојако та посета има свој значај, и даје вероватности, да посета у Берлину има непосредног утицаја на добре односе Немачке и Русије, а то значи одржање мира у опште. — „Нрајцајтунг" јављају, да ће с.е у част доласка немачког цара у Цариград приредити парадаод 30000 војника. Тај лист вели, да путовање немачког цара у Цариград, има значај да Султана приволи троЈном савезу, а овако се говори и у руским и Француским круговима. — Данциг 4. т. м. Руски двореки влак приспео је амо из Померна. Долазак је био заказан и као да ће руски цар свратити на станицу; али је влак одмах даље пројурио Станице у Најштату, Доршасу и Маријебургу и сви мостови поседнути су од војске. Цар је стигао у Најфорвасер у 2 1 1% сах. но подне, алж је заједно са великим кнезом Ђорђем остао у вагопу неко време, а после су заједно ходали но кеју. Ручак је био у салонском вагону. — Брисел 4. т. м. Кнез бугарски стиже амо концем ове недеље. — Изгубљени милнони. Неком путнику Фортумату Мередију нестао је куФер на жељезници између Рима в Напуља, у коме је било 60 000 лира талијанске ренте или 2,400.000 дин. Оштећени обећао је награду од 200.000 динара проналазачу. — М <зла јунаниња. У Хиртенбергу код Беча играло се једно мушко дете од 3 године, норед реке која ту тече и несрећним случајем падпе

у воду, те стане викати. Кад је то његова сестра, девојчица од 6 година чула, она брзо отрчи реци, ухвати свога малог брата за ногу и извуче га из воде, у несвешћеном стању, али помоћу лекарском повраћено је дчте и спасено од смрти. Први пекар на сввту. У Лондону умро је чувени пекар „Невиле", о коме енглески листови веле, да је први пекар на свету. Он је пекао неку особиту врсту хлеба, кога су у Лондону најрадвје јели. Пред смрт било му је понуђено 80.000 Фунти штерлинга за одкуп његове радње. Говори се, да је у почетку свога газдовања, био нострадао а после кад му је радња ношла на боље, обогатио се знатно. Уредници у Кини. За време хиљаду година, од кад у "Пекингу" излазе државне новине, уморено је 1900 уредника, и на тај начии кинези сами врше цензуру и осуду уредника.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Кнез Долгоруки у Софији . Пе стер Лојд, доносп једпу депешу упућену из СоФије па Агенцију Славенск ове садржине : „Струма" бугарски лист, доноси, како је кнез Долгоруки свуда понашао се као какав други „Каулбарс". Он се пред више личности изразио, дајенослат од руског цара, да кнеза Фердинанда протера, а на ту цељ показивао.је рескрипт царсв. Опозициони лист „Македонија" говорећи о тој ствари, вели, да је Бугарска на прагу важних политички догађаја и не односи се само на са дашњу кнежевину, него да има значаја и за оне земље, нарочито „Македонију" које још нису ослобођене од туђег јарма. У оваквим тренутцима, где ће се бугарска ствар може бити Европским ратом решити, нужно је свету показати, да Бугари нису задовољни нити одобравају садању политику владе, која очевидно ради противно ослобођењу бугарског народа, који још није ослобођен туђег јарма. Као нокретачи ослобођења „Македоније" и као руковаоци мисли велике Бугарске, вели поменути лист можемо констатовати, да већина бу гарског народа тежи за измирењем са Русијом н да за тим заједнички у свима политичким питањем ради, а тиме да осигура будућност целокупног бугарског народа. Службени гласник Одобрава са општини градишкој у ср рамском, округу пожаревачком, да може од сељана седа Кусика, Острова и Трибвоа, који с њоме једну општину састављају покупити, по сразмери плаћања непосредног иорева, приреа од 2329.79 дип, ув оба подгођа ове 188]9 рачунске године, и тим новцем подмармти расходе по буџету свом, са стављеном за исту рач. годину. Одобрава се прирез од 2"559 динара који је општкна јаворска, у срезу моравском, округу ужичком, од својих грађана покупида по сраамери плакања нвпосрвсног пореза, уз оба полгођа претпрошде 1886|7 рачунске године, и тим новцем подмирида расходе по буџету свом, састављеном за исту рачупску годину. Одобрава се прирез од 62482 динара, који је општина митровичка, у среву мачвансаом, округу шабачком, од својих тра. ђана покупида по сразмери пдаћања непосредног порева, уз оба полгођа прошле 188718 рачунске годнне, и тим новцем подмирила расходе ио буџету свом, састављеном за исту рачун. годину. Одобрава се општини крушевачкој округу кругаевачком, да може од свију својих пореских глава, уз П. полгође текуЋе и I. и II. цолгође 189 е годиве, по сраз-

ери плаћања непосредног пореза, покуиити прирезом 10.000 динара, и од тога новца 6000 динара употребити на издржавање петог и шестог разреда гимназије, који су по жељи њеној отворени ју Крушевцу, а 4000 динара на квдржавање својих основних школа. Герхард Јанвен, почасни генерални кон сул Србије у Њу-Јорку, у Америцн, умр,о је 7. септембра тек. год.

XX РИВР ЕД А Пиварски квасац као лек. Један домаћин у Банату рапио је своје овце вучком (1,ир;пе); једног дана није био код куке, а млађи непавише на овце, које упадну у њиву, на којој је био сучак посејан, ту се преједу и иочну наскоро липсавати. Одма су из оближње вароши доведепа два марвена лекара, који су сва могућа средства употребили али бадава. Полипеаше до 200 грла. — У истом месту беше пивара 1 Дома ћину падне та срећна мисао, да употрвби из пиваре квасац: узмеједну овцу, размути квасац у-воду и саспе овци у грло. Поеле пеколико тренутака одпочне овца да балега и — оздрави. Одма се то средство употребидо а код осталих паболелих оваца, и помордо им је. Он вели, да и тврди — пештански — квасац исто тако помаже. На 50 оваца треба увети пола килограма тога кваеца, равмутити га у десет лигара мдаке воде и дати ободелим овцама да пију. Горка (будимска) вода против колике код коња. Марвени лекар Пф»јфер у Будиму препоручује горку во ^у, коју и код нае свуд по бакалницама продају, као сигурно средство против колике код коња. Он вели; „Где ми обично лекови којн се против колике употребљују, непомогоше, онде ми је помогла горка будимска вода, нарочито она са Хуњади-овог извора. — На сваки 5 минута давао сам оболедом коњу по једну повећу водену чашу, и посде треће чаше одпочео је коњ да дадега и да се апоравља/ — Ово заиста треба при азвееним случајевила имати на уму, тим пре, што ову воду иу вашим сеоским дућанима добитиможемо Т «

на претплату

Тако ће се звати пајновије дело г. Пере ТодоровиКа. Познато је да јеујесен 1883 год. г. Пера Тодоровић, као члан радикалног главног одбора, био прво осуђен на смрт, а носле помилован на 20 година затвора. Скоро две и по год вне про вео је г. Тодоровић у београдској тврђави, као осуђеник, у непосредној близини робије и робијаша, у неносредној близини овога мрачног царства беде и злочина, царства које се најзгодније даје обележити именом Пакао". Г. Тодоровић имао је прилике, да из непосредне близине проматра и нроучава овај „Пакао" и његове становнике. Какви се страховити злочини не дешавају у Србији. Каквих ти страховитих хајдука и злочинаца нема код пас! И на послетку куда одлази, где се стиче све то ? у београдски град! А у том београдском граду нровео је г. Тодоровић две и но године. Имао је, дакле, прилике да овај „Пакао" и његове становнике нроучи на лицу места. Он је то и чинио. У делцу п Па-

као и биће испричано оно,нио јег Тодоровић успео сазнати и проу чити за време свога тамновања. Делце је веома интересно. Уверени смо, да ће га публика у сласт прочитати. Али да би се оно могло нојавити, аиелује се на поверење и одзив штованих читатеља. „ Пакао " изаћи ће у току месеца Октобра и имаће свега ает свешчица обичне осмине, по два табака у свесци. При раснродаји, свака свешчица коштаће 30 пара динарских укунно цело дело један и по динар. Но ко се у нанред претплати, и одмах ношље новац, добиће цело дело за један динар. За излазак дела гарантује шгампарија. Њој ваља слати и претплату, Београд 3. Октобар 1889. Издавалац „Пакла" Штамаарија „код Просвете." Књижевеа награда Српска Краљевска Академија Наука отвара надметање за књижевну награду покојнога Николе Ј Мариновића. По жељи осниваоца задужбине, снис, који може однети Мариновићеву награду, треба да је оригиналан састав из срнске лепе нњнжевности, да се одликује патрнотском и моралном теиденцијом, лепим српским језиком, и одабраним слогом и садржином. Награда је 600 динара у злату. Рукописи се шаљу Српској Краљевској Академији Наука најдаље до 31-ог маја 1890. Пресуда ће се објавити, и награднти, на свечаном скупу Српске Краљевске Академије 26 јуна (1890) као на дан у који се родио пок. Ннкола Мариновић. Умољавају се уредништва свих срнских листова, да овом огласу даду места у својим органима. Заступник преседника Академвје, привремени секретар, Академик, №. Б. Милићевић.

ЗБС ЂГ

Дукат • . . . : 79 5 Напалеон .... 9.59 Срц. лутр. 3% лозови 34.50

СТАН са 4 собе малане, свима осталим удобностима -и водо водом за кујну и нужник. ^ Издаје се о Митрову дану. Р У кући „Стари ТелеграФ". | 699 4—101

ЈАВЉАМО поштов. грађанству, да је отворена пијаца у новоподнгнутим зградама на Зеленом венцу, на овој нијаци могу се добити преко целога дана све кућевне нотребе, јер поред Ваштована и Пиљара ркбарнице на пијаци има неколико Месарница и две добро уређене и сортиране Бакалнице. 719,2—3