Мале новине

ипосвом обичају еве преиначили, и онако писали, као што обично против Русије и Руса пишу. Кнез је млад човек од неких 26 година и врло интелигентан. Но разговору судећи, он је ватрен Словенин и обично као сви руски ОФицири радо политизира, и криво му је, што се у Бугарској по туђем ^наговору води проту-руска и проту-словенска политика. Кнез не поња зашто би се балкански народи, особито Словени међу љима ма и најмање од Русије отуђивали, кад је Русија увек до сад радила, да тој својој браћи некорисно помогне. Ја сам иитао кнеза да ли је можда имао каквог политичког посла у Бугарској? Кнез: Би знате како је код нас у Русији, и да се иеповеравају никакви политички послови Официрима, и младим људима као што сам ја. Ја као Рус, иравославии и Словеиин желео сам да се упознам содношајима на балканском полуострву, а кико знам, да су између нас Руса и Бугара одношаји прекинути, желео сам да се на лицу места о свему уверим, те сам се зауставио два дана у Софији. С ким сте се виђали у Софији? Кнез: Посетили су ме многи бугарски родољуби, који нису задовољни с данашњим стањем ствари, уверавали су ме, како јето, за бугарски народ врло тешко, и како скоро свеколики народ жали тај немили догађај, и како сваки жели, да се опет успоставе добри одношаји измећу Ру сије и Бугарске. Јесте ли видели неке званичне Бугаре и министре? Кнез: Бидео сам и посетио сам Стамбулова и Странског! Примили су ме лепо. Ја сам и изјавио да иутујем као нриватналичност са женом, да нисам дошао у СоФију с неком мисијом, него из чисте жеље да иосетим словенски крај за који су р; г ски војници своју крв пролевали, а руска држава и народ жртвовала толику имовину. Изјавио сам како ми је жао, што су између две братске државе и два братска народа наступили неки спорови и разлике, које вређају чувство сваког Руса и Словенина, па како би то било леио, праведно, и богу мило, кад би се опет повратило старо пријатељство, и кад не би било ових немилих догађаја. Стамбулрв уверавао ме је, како и он то жели и да он није нротивник Русије. По његовим речима он би радо с неком руском званичном личности иреговарао, и покушавао да се постигне споразум. Кад би он у самој ствари тако искрено мислио, то би могао већ одавно нешто урадити, али како он не жели пријатељс гва с Русијом, нит се може са својим Бугарима измирити, то се пе може његовим речима веровати. „ Ја сам зажелео", рече кнез : да се у Софији одслужи у цркви божија служба, и да се учини номен за упокој души блаженог цара ослободитеља, и погинулих руских војника, то ми нису хтели дозволити, и ја сам отишао из СоФије. Уверио сам се, да ће се пре или после остварити народнв жеље, и да ће врло брзо у Бугарској све оно, и онако бити како то народ жели, и како ће и нами у Русији повољно бити. Питао сам киеза: какав је суд о Кобургу чуо, и како Бугари Кобурга оцењују? Кнез: С ким сам год о Кобургу говорио, свак врло рђаво о њему говори. Свак му пориче и најмању способност, и увераваме, како је он само за то у Бугарску дошао да све поруши, и дапослужи словенеким неприј атељима. Питао сам киеза какву је разлику нашао између Срба и Бугара? Кнез : Разлика је велика у свему, Срби су напр Јднији и имају грађанство каквог ја у Бугарској не видех. Срби су без разлике сви за право-

славље, к еловенску узајамност одушевљени, далеко су иолитичко зрелији него што су Бугари. То долази отуда, што су Срби од давнијег времена слободни. Млади кнез добро је проучио балканске одношаје, и схватио стање какво је оно данас у Србији и Бугарској Кнез ће ноћас отпутовати управо у Петроград. П. У.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТ. — Кад је среће кек јв и весеља У четвртак 28. о. м. у 4 часа и по ио подне, зануцаше мале нушке и револвери по Цетињу и топови Табији и одмах се разнесе кроз Црну Гору радосни глас, да је у тај час Њено Височанство Књагиња Милена обдарила Господара и Књаза и сриски народ трећим сином. У онај час Његово Бисочанство Књаз и Госиодар, у нратњи дежурног ОФИцнра, г. Бладимнра Ристића, враћао се са шетње. Кад је Господар дошао на сред главне улице, сјахао је с коња и на ноге пошао до пред Свијетли Двор. Пред Двором се окупише сва висока лица и небројена маса цетињског народа, да Узвишеном Господар изразе своја најсрдачнија честитања. За тим. иаста урнебесно клицање 1Биховим Височанствима за овај сретни и весели год, у сретно владајућом Дому. Истог часа Цетиње се окитило заставама, а у вечер било је осветљење варопга. Пред Свијетлим Двором играло је срнско коло и црногорско оро, све до 9 час. иоћи. После сва голема маса народа обојег пола згрнула се пред велику локанду, где се пило, веселило, певало и играло, до саме по ноћи. Кад је среће нек је и весеља. Јучер у 11 часова и ио, било је у саборној митрополитској цркви, благодарење и остала молепствија, да Свевишњи творац укреии и ноживи НовороЗ)еног на утјеху и понос Узвишеним Родителшма. Службу божју служио је Високопреосвештени митрополит Митрофан, уз приномоћ протојереја г. Крста Матановића и протођакона г. Филипа Радичевића. Јектенија одговарало је наше певачко друштво нотално. При овом светом чипу били су : Његово Височанство Књаз и Госиодар, Њихове Светлости : Престолонаследник Књаз Данило, Велики Војвода Зетски Књаз Мирко, Кнегпња Зорка и Кнегињице Олга Данилова, Јелена и Ана, сви заступници страних дворова који се на Цетињу находе са својим секретарима, сви наши министри и великодостојници, све војничке и грађанске власти, сви чланови великог суда, ђаци гимназије и богословије са проФесорима, ученици и ученице основних школа са учитељима и у г читељицама и многобројни народ са Цетиња и оближних места. После црквене свечаности изволело је Његово Височанство примати честитке дипломацког корпуса и осталих високих лица. Како Узвишена Породиља, тако и Светли Новорођсни Књажевић, находе се, Богу хвала, у најбол>ем здрављу. Ради овог сретног догађаја, отслужена је служба божја са благодарењем и у капели вишег девојачког института. 0< •«5»И 3 БАЛКАНИЈЕ — Из Бвча јанжају : Румунски министар спољних послова г. Лаховари, приликом свога бављења у Бечу, изјавио је жел>у Калнокију за обновљење преговора трговачког уговора. Даље

Јавл^аЈу отуда, да је уговор о еавезу Србије са Црном гором свршена ствар и да су уговори иодписани и налазе се у рукама Намесника и кнеза црногорског. У томе уговору 1 има једна тачка, која говори о срн- ј ским земљама, на које су друге државе бациле око. — Из Берлина јављају : Приликом бавл.ења руског цара у Берлину и разговора о етварима међународне вредности, каже се, да ниј е било говора о балканским државама, но једино да је вођен о тројном савезу, у односу на Русију и Француску, па да је у томе погледу руски цар увереи о намерама мира, а то се најбоље види отуда, што је цар руски врло задовољан са тим уверавањима — Из Берлина јављају : Повеетима | из Париза, сазнаје се, да су преговори Бугарског кнеза са његовим сродницима у погледу приватног зајма потпуно споразумно и повољно решени. Кнез ће се скоро вратити у Бугарску. — Бадканска Кореопандонција о бугарском зајму. „ Монитор оријентал " који излази у Цариграду говори о покушају скорашњег бугарског зајма следеће: Зајам од 25 милиона којије бугарска влада намеравала закључити са „англо-американским синдикатом" проиао је са свим. 0 појединостима тога зајма вели се, да предетавник иреговора поменуте групе тражи од бугарске владе један милион динара на име оштете и даигубе и трошкова што их је имао заједно са доиисником „Стаидарта". У осталом Стамбудов и његови другови дошли су до уверења, да та новчана група иије у ствари ни постојала, и да је министар Финансије омањен и да су га окружавали кајшари, којима је у руке био пао, не познавајући личност и њихов нокварен карактер. Најиосле уверили су се у Софији , да представник иоменуте новчане групе није нико други био, него некакав К. који је био у 1866 г. ортак извесне новчане куће у Цариграду, на је тај завод дошао под стециште,. а он је побегао у Америку и није иретходно своје новериоце намирио нити им јејавио за свој одлазак. Но ћемо, вели исти лист, дал.а обавештења о тој ствари саопштити публици, док добијемо из СоФије извештајемо свима појединостима, о којима смо питали — И!з Ниша даноси „Стара Срблја" а Балканска Креспадвнција јав Љ1 следеће: Кадје кнез Кобург отишао из СоФије, ире неколико дана, онда су у Нишу куиљена за двор петора кола асура. По свој нрилици ово је за паковање његових ствари. Видећемо да ли ће се кнез вратити у Бугарску, или ће му се његове ствари за њим иослати. Службвии гмсник На пред.тог Нашег војног миниатра, а по сае-тушашу Нашег министарског савета, решавамо; дасе пешадијсги ногпуздвиак, Младен Наколиа, на осаоау члана 37, закоиа о усгројству војеке, због телесне несшсобности, стави у стаље п жоја с пензиЈом која иу припада ио годиаама службе. На предлог Нашег војног миниотра. производимо. интенданта I. класе, Димитријв 3. Навловика, у ч.ш пешгд тј :ког мајора и у иег > врзие иепзљиЈ га 3 1 к >ма данта 1"^. (у;кач«ог; нуловехог округа. На иредлог Нашег вјјног минизтра, разрешавамо ђенералштабног мајора Косту Иоповића, од дужаости начелника ђенералштаба дунавске дизизијске команде, ностављајуКи га за редовног прОФееора Та-з. тике у пиж >ј шиола војне академије; а за вршаоца дужносги начелпик I ђенералшгаба дунавске дивизијвке комднде; поетак вљамо: пешадијскоЈ мајора Лизара Павловић 1 * до сада на расположењу војаог мипис:ра

— На предлог Иаптзг војног млнисгза п >изводимо: интенданта I. класе, Димиитр«.ја З.Павловића, у чин пешадијск ,г мајора, у исто време постављамо га за команданта 1У.(ужичког) пуковског округа.

ПРЕТПЛАТНИ ПОЗИВ НА КЊИГУ БОРЦИ РОМАН ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА У две свеске од ЈАН. М. ВЕСЕЛИНОВИЋА

Политичка струја, која је потекла „одозго", заилављала је мало ио мало, најире људе од књиге, онда занатлије, на најзад, и самог земљорадника. Сада је иостала огромна река , и највећом бујицом јури ио овој нашој малој отаџбини. Рде ее два састану, зборе о политици. И у палати и у чатрњи данас се подједнако чују речи: радик ЈЛ, либерал, паиредњак. Неминовно је то морало доћи, и — дошло је. Ако је добро — сви смо доиринели те је дошло, ако је зло сви смо криви. Задатак ове књиге није да научно и систематски изнесе ток иашег политичког живота 1880. г. Писац се овде бави селом. Он описује борбу вођену међу сељацима; нриказује сељака пре те борбе, ириказује како се бори и иодлеже. И овде је се писац држао свог старог нравила: аигии иако јесте, иигии истму, не одуаимај ништа а пе д"Да/м ништа. Људе, који су повели борб у који су на свакомкораку и у свако доба радили на остварењу новијих мисли — писац ј'е назвао „Борцнма". Интересантан је живот њихов, интересантна је сама борба, тим интересантнија: што се води са људима не образованим, који, да би се одржали, чине све могуће. Сем тога, у роману је иупа интереса и љубавна историја, Кметови, капетани, начелници, пандури, свештеници, учитељи, суднице, канцеларије — све је ту. Све је изнешено оиако како је. Нико иије штеђен а нико ни нападнут. Дело је велико, за то је иодел>еио на свеске. Биће их свега две. Прва је дата у штампу и биће готова концем Октобра. Изнеће око 16 таб. на лепој хартији а цена јој 2 дин. или 1 ф . а вр. Чим прва буде готова ући ће и друга у штампу. Скупљачима десета књига или новац за њу; књижарима и пренродавцима 20°| 0 рабата. Само ко готов новац иоложч, сматраИе С: зг ирегалатника. Поруџбиче без новацх ие орАде, јер аересаја нема никоме. Поруџбиие слати на потписатог. 27. Седте.мбра 1889 год. Коцољева Јан. №. Взселинзвић председ. ошнтине Свилсувскз-Коцељевске прско со. капцелараје Шлбац.