Мале новине

Кад је то урадио, он га покрије ноњавом и тако га остави у колеби огрезнулог у крви, иа је Алекса одма иобегао, али куда то нико не зна. Живојин је лежао мртав у колеби до мрака. Тог истог дана, кад су му до'.гли од куће и донели вечеру, имају шта и видети; одма отрчи дечко кући и јави, те са колима дођу и однесу мртвог Живојина кући. Заиста овај зликовац не може се оиет наћи, јерму није ирви пут како то чинп, и Алекса може тако неколико дела учииити, па опет њему ништа.

^ало шале — више збиље

Лчрежљивос / г В'-деровч. Ових дана вођена те у редакцији једнога нашега дневног листа измег. уредника и једног сарадника и њиовог једног иријатеља од прилике овакав разговор. Прва двоица хвалише се како су они сретни да пуше „муФте" најбољи дуван и цигарете. Иријатељу њиховоме ово не би вероватно и он тражаше објашњења. Ово објашњење дато мује у сљедећем разговору : „Та шта си луд, ми ће мо тебе вал,да лагати. Узми, нробај, запали једну цигарету, уверпћеш се да су од најбол>е врсте. Па видиш како су дебеле, нису онако танке да нема чОвек ништа скоро да нопуши као оне, што их обично у продавницама налазимо. — А, не рекохли ти ја ?! „Е, јес, брате, морам да вам верујем, дуван је изредан, да не може бољи бити, у иродавницама га оваквога не можеш добити ни за које паре. Али само то не могу да разумем како да ви до овако доброга дувана и цпгарета „муФте" дођете. Та ово би ви морали нлатити */, киле цигарета најмање 30 динара н 7, киле дувана 25 динара, укупно 55 дииара. Бога ми овакви се поклонп дпнас само за приличне услуге дају. „Нашто од тебе да кријемо. Ти си наш пријатељ. Истину да ти кажемо, овај дуван нам редовно свакога месеца шаље г. Бадер директор Фабрпке дувана. Ти ћеш разумети: услуга за услугу. Њему је потребно да се одржи на том месту које му приличног прихода доноси, а — ми С' времена на време донесемо у нашем листу мало рекламе за њега, на да видиш како одма све трчи „муФте" дуван. „Разумем, — рећи ће пријатељ — али то онда иије баш сасвим „муфте". Би сте тај дуван ипак заслужили. Би сте се трудили, измислити и написати за њега што добро, на носле отштампати — и то кошта! „Е, није баш све тако. Наша је заслуга само у томе, што рекламе за њега у наш лист пропуштамо. А то шта ће се и како за њега написати, не радимо ми, то пише његов зет — шта ли му је — знаш онај мали човечуљак, што га сваки час виђаш у нашој редакцији — та онај „Моп агш". „Познајем га, познајем. — Па то онда толико исто значи, као да те рекламе у своју корист нише о себи сам. г. Бадер. „Па да шта ти мислиш ? — А да ко ее данас у свету за другога брине? Сваки само за себе. То ти је данас свуда тако". II. „Помоз, Бог, журналисте". „Бог ти добро дао, Мито. — Баш си добро дошао. Седи. Направи дер једну од овога дувана. Ти се у дувану добро разумеш. Дед нуши па

нам реци вреди ли овај дуван штогод". „По изгледу рекао би, да је особито фини , жут је као смиље, мирис му није особити, али је'дувап зато ииак добар. — Ово је фини српски алексиначки дуван. „Али је и тај Бадер постао нека ћиФта Замисли само ту негалантност. Ми га ономад у Фабрици у фијакеру посетисмо. — Обиђосмо са њиме целу Фабрику, видесмо све и пођосмо. Ми се с њим оираштамо, а он нам у кола ћушка једну велику кутију од арт >је. Кад дођосмо кући отворисмО, имадосмо шта и видити: пуна иунцата овога дувана. Па бар да нам је онај фини турски дуван ћушнуо, на ко.ји смо већ навикнути, него овај. Сад нам се ваља и на њега навикавати". „Чудо ми је само, како то Бадер сме тако чинити. Та оиа Фабрика није његова својина". — Збнља, зар вас стражар на капији Фабричкој није због те кутије дувана задржао ? „Није, — а зар је то његова дуж ност ?

Позориште и његова Управа Пише Љубинко I. (наставак) „Што коме прииадн, оно му се мора и дати", то је наш нринцип. Нас овде не руководе никакви лични обзири, никаква тесногрудност, м само констатујемо Факт, а тај јеи Ј ,а је г. Милорад П. Шаачанин, доиста унааррдио нагие аозориште у счакоме аогл°ду, Ал' што но веле, и на светло сунце наиђу црни облаци. Да ли су томе криве прилике или уображење, т I ћемо доцније на овоме месту разложити. Ми ћемо само то казати : да г. Милорад Шапчанин није остао досљедан у своме бујном и користном 1>аДУ< Све што је добро за позориште учинио, ми смо му признали. Он је учинио знатан иреображај у целоме Позоришту. Набавио је нова одела за иеториске и друге комаде; декорације умножио; електрична звонцад ноиамештао на потребна места: „реквизита" набавио; ложе уресио српским ткивом, једном речи: он је увео нагие Позориште у р -д Евроиских Поворишта. И за то, сваки непристрастан човек, мора му г одати хвалу и признање. Понавлззмо: да се на овоме месту не заносимо никаквим личним обзирима. Као што смо изнели врлине г. Милорада Шапчанина, тако ћемо исто изнети и његове мане. Нарочито удараћемо гласом: на монуполацију Позориштну, од како је благајник г. Тоша Пинтеровић. Треба једном бити на чисто : или ће бити наше позориште араво Народно нозориште, које стоји под заштитом српске државе, или ће бити монопол овог нли оног човека. То нитање треба што пре расправити. II. Ми смо у врло кратким потезима изнели, шта је и колико је г. МилОрад II. Шапчанин као Управитељ Иар. Позоришга урадио. Ово смо изнели без икакве пристрасности, унрав онако како је у самој ствари. Ал' у носледње доба опажа се, да код г. Милорада превлађује нека мисао: као да је он представник наше народне драме. Док та мисао није ухватила корена у њему, дотле је он брижл>иво и марљиво радио на унанређењу нашег Позоришта. Данасјетамисао постала „уображење". Све је ништа према његовим нроиз-

водима. За то се његова дела чешће и виђају на позорници; за то се њима и поклања већа пажњаод стране аутора. Његови „Богумили" издржа'ли су толико нроба; за његове комаде праве се нова одела и декорације. И да није г. Цветић онако мудро поступао са својим „Немањом", још би Илићев „Вукашин,, ишао у отрцаној долами, и поцепаним чизмама. А што се тиче декорација, српска властела и данас би се скупљала у какву салу иЗ доба Марије Терезије. Без све шале, тако је. Ал' то ни мало не иде у нохвалу г. Итенданту. Скромност, то је врлина човечија, на и г. Управник, да је мало скромнија боље би било... То је онај облачак, што је прешао преко јарког сунашца, а за њим су дошле млоге црне и тешке облачине. Гневни Јупитер као да је уздрмао стубове богиње Талије; као да је за тренут потресао постеље на коме почива тај свети храм. (Наставиће се)

Вутаорт 12. — При једном овдашњем саетанку либ ералаца Гледстон спомену глас >ве о рђавој адмшшсграцији турској у Јерменији и Криту, додајући да рђаво владаље Турске сачин.ава ненрекидну једну претњу за целу Европу. Техеран 12. — Царска банка је отворена, почела је радити. Веч 13 октомбра. Кнез Фердинанд Кобург стигауће сутра у Беч. Остаће неколако дана било овде, било у Ебенталу. По вестима из СоФије могло бибити одложено отварање Собранија. Ако се остане дан назначен за отварање (недеља.) Г. Стамбусов отвориће у тај дан Собрање. ТЕЛЕГРАМИ „Малим Новинама и 12. ОКТОБРА Минхен , 12. окт.— Кнез Фер ; динанд-Кобург, стигао овде у 8 сати пре иодне. Из добро обавештеног бугарског извора уве-; рава се да је лажна вест, да Краљ белгијски Леонолднијехтео | примити Кчеза. У целом с*ом путу Кнез је избегавао сваки 1 састанак са ма којим владаром. [ При повратку у Бугарсчу кнез ће јамачно узети правац Оршаве —Лом—Паланке, да уштеди срп ској влади сваку забуну. Задар 12. — Комисија земаљског Сабора, заиспитивање предлога о придружењу Далмације нримила је следеће: да Далмација прииада Хрватској, али да садашња нолитична ситуација није згодна за таквопитање. Праг 12. — Услед подужег говора младо-чеха Грегр-а у смислустварања краљевства Чешке и крунисања царазакраља—земаљски сабор човратио је иред| лог адресе комисији да боље ! оцени и проучи нитање. Парги 12. — Преседник г. Карно потписао је указ којим позива коморе за 11 новембра ј Месина 12. — Цар и царица ! немачка нрошли су кроз теснац. Визбаден 12.

Сва писма, која се шаљу лично на г. Перу ТодоровиЂа, а не тичу се новина и уредништва, треба адресовати овако: Господину Пери Тодорбвићу у уредништву „Малих Новина". Београд.

ЗР С

Дукат . . . : 11.50 Нааолеон 16.22 Срц лугр. 3% дозови 84.75

и к *

Градско купатило А М А М

РАДИ СВАКИ ДАН Д З а мушке особе од 6 г>з)В( јутра до 8 сатп нре подне и бд 6 сати по нодне до 9 ^ сати у вече ^ у Петком Надељом и Лразником и цво дач. Ц ЦЕНА ЕУПАЊА ЈС За мушкз особе у кабини од особе д. 80 и. ^ ^ Галерија „ „ 60 и п «3а женско особље од осоое м 1 Галеријр „ „ 40 „ Л дена до10г |Дина плаћају ноловину цене. 673,5—10

Јавни позив Ж Овим позивамо све чла ..ове Ж ж телалског еснаФа да 21 ж Оповргава ^ овог месец I ве пзоставно до. ж се вест да Је велики војвода ђу на еснаФска скуп рддп Луксеибуршки, наумио абдици- V/ нужног договора и нек »г са- ^ т оиштења и то у 2 сата иосле 1 |Ж подне. ФросдорФ (Близу Бела) 12.— | Ж у Београду Дана 5 овде билоје венчање Вел. Ж ^ Октомбра 1886. Војв. Леополда—Салватора са 1 Ж ^° А ста Р ешине

књегињем Бјанкот од Бурбон. Ж ^Нузмана Војиновића ћерком Дон Карлоса. X Будим иешта 13. — Министар ска комисија ставља неке смешне емисији од 60 милиуна у акцијама приоритета, пред- 1 0!

ж ж ж ж ж ж

О ЈЗ х 9

АСЕБНА КУЋА сабсоба на Калимегдану, између г. Марка Стојановића, адв. ^

- . , # и г. Јоца Божића чиновника _ ложених друштвом ек шлоатације ^ даје се од 1. новем. текгод. О"

гвоздених путова источних, с тога штоу том поравнењу морало би суделовати и аустро-угарсдо друштво „Ш татсајзеба н." Решење се одложило на неколи-1 ^ ко месеца. I 0

под кирију. X За услове треба запитаа. г. Ј. X. Д. Рашу, поштарт у' г. Ђ. Чупића дуванџију или О потписанга. Носта Д, Гл винић. X 6922—4 проФ. вел. Школе. гу*