Мале новине

НАРОДНА СИУПШТИНА VII Р Е Д 0 В Н И С А С Т А Н А К иопедељак 16 октобра Председно је Ник. Пашић. Одпочет рад у 9 3 Д часа пре подне. Вили су министри, сем Финансиј е. Секретар Милијашевић чита рад V састанка. Ва тим су прочитане честитке, молбе и жалбе. Чита се предлог Радосава Митровића, да се номогне оскудпима у храни. — Поа М>,лан ЂуриИ устаде и говори, како није реквизиција исплаћена у окр. ужичком, а то је најсиромаганији крај, тражи, да скуиштина реши и нареди исплату. За тим је исти секретар прочитао интерпелацију Лазе Илијћа, Душана Димитријевића и другова, којом желе знати и питају министра народне привреде, о датом закупу иреноса поште из Ниша, Књажевца, Зајечара за Неготину, ннводе, како је тај закун скун, и шта министар зна о томе. — Мшистар народне приврвде устаде и каже: да он прнма интерпелацију и да ће ускоро на н>у одговорити. После овога нрочитао је секретар два указа и то: 1, Преддог закона о пословном реду народне скупштине; и 2, Предлог закона о оиштннама. Председник рече: да ће се оба предлога упутити дотичним одборима, и вели, како је сад на реду изабрати три одбора и то : за молбе и жалбе, за ирсглед закона о нословном реду у скупштини и за преглсд закона о општинама, за то позива скупштинске секције, да изаберу чланове од<Зора, и на ту це .Ђ заказа часа одмора. После одмора устаје Рибарац и у име мањине нацрта адресе изјави, да ће и она с иогледом на колегијалност, иодписати адресу већине, на шта се скупштина одазва, хвала вам. После овога Председник позва секретаре да ирезивају, а скупштинари да потиисују адресу. И кадје адреса иодписана, изузев оне који су на одсуству и спречени са болешћу, ччја су имена такође прочитана, Председник рече : По старом-уставу и нословнику, биран је иарочити одбор, који је предавао адресу Владаоцу, а по новом Уставу дужност

је то Председништва, но ја сам мишл>ења, да поред Председништва, и секретаријата буде и одбор за нацрт адреса и скунштина то прими једногласно. За тим је Прсдеедник заказао изабраним одборима, да одиочну свој рад још данас у 3 сахата по подне, јер скупгатина нема нред собом никаква посла, но га морају ти одбори предуготовити. Идући састанак заказаће се, а овај је закључен у 11 1 ј 2 сахати нре подне, с тим, да одређени посланици за ношење адресе Намесииштву остану, а остали могу ићи.

С улице и скупштинске галерије. Баш очито се иримећује, како поп Милан Ђурић, често ногледа на сто министарски кад говори, е дали му неће ко год отуда климнути главом као знак, доста. У оиште у целој серији садањих говора Поп Милавових, ми нисмо могли уверити сс, да он но речитошћу, логици и такту припада међу добре беседнике, и све оно што је ранцје о њему, као говорнћку нричано, сад је доказао, да је гола Фраза. Некако пон Милан сваки његов говор почиње високим тоном, а свршетак му је говора веома сувопаран. Тако је то оче Милане, на други с<з глас пева у опозицији, а на други кад се уз владу мора све самим одобравањем викати „за" Изгледа нам нестрпљив Поп Милан, кади оно мало онозиције, изнесе по нешто што не пде у прилог популарству, или кад се поједини поступци владе окарактеришу, као неунутни и неуставни у сваком томе случају. Поп Милан узврпољи се и погледа на сто министарски, нећели му се отуда рећи : устај, не седи, брани. И редовно ноп Милан устаје, говори и на завршетку — ништа. * Новајлија. Јуче смо имали прилаке чути од једног народног посланика о дугу Србије 50 хиљода малијуна. Страшна циФра. Где је нађе. Мора да није добро упамтио улогу. Није ни чудо, то је сигурно ночетник посланик а можда и скорашњи рекрут у партијивећине скупштинске. Па како нам је лепо изнео мишл>ење о одужењу ових страшних милијуна. Ои предлаже, да се смање

плате чиновничке, пензије и т. д. па ће се све одужити. Сиромах за боравио је казати, да и лиФерац >је, разне грађевине и продају дувана треба укинути, па ће све по таман бити. По говору изгледа нам да је овај посланикиз новоослобођених крајева. * — Ложа. Дипломатска. Ми смо већ једаред говорили о овој ложи, како у њу долазе и пуштају се онакве личности, које но своме положају и начину живота не би имали приступања. ; Кад смо то учинили, намера нам је била окренути пажњу продседништва скупштинског на ову ствар, ј те да оно, као надлежно учшшштај треба. Но од свега тога нема ништа. Ми редовно вићамо у дипломатској ложи л>уде, којима није тамо место. Приметили смо, да иоједини носланици; пуштају своје пријатеље и познанике ■ пе само у ту ложу, пего и на друга места скунштинске иростОрије, А , видили смо да и преседништво даје дозволе за улазак у одел>ења где дотичним лицима нема места. И иовипарска није у томе поштеђена. ИзIвестиоци новинарски, често нута ометени су у бележењу појединих говора посланика, говором не новинара и врпољањем ио ложи. Време је већ једном да се зна, ко има приступа у новинарској и дипломатској ложи, па, да се једаред за снагда забрани долажење нсвадлежних лица у те иросторије, а то је дужност предеедништва, или ако је оно онтерећено послом, онда иека то нренесе на секретаре.

ПРИП ОСЛАНО*) ЗА СТБЛРИ 130Д ОРОМ РУВРИКОМ УРЕДНИШТО НЕ ОДГОВАРА.

Барака у Фабрнци дуванској. У јучераЈвем броју изнели смо начин, како г. Бадер, директор Фабрике дувана злоуиотребљава јавну реч — штампу •— подмићући новинаре, — а данас смо ради да нашу ноштоваиу читалачку публику унознамо и са једпом другом леном и нохвале достошом особином тог, слављеног "страица, Да видите како г. Бадер уме без и најмањег аазора да се кити туђсм иерјем.

Ту недавно у броју 230 од 4 ов. мес. донео је „Дневни Лист" опет јсдну белептку у похвалу г. Бадера износећи како је он саградио једну бараку за раденике у самом Фабричком рсјону, гди ће се ови у нерадним часовима од зла времена склонити и у којој ће и рану добијати моћи. Но сад настаје иитање: Да ли се ово дело г. Бадеру у заслугу приписати има, који је ову замисао по свом положају био у стању да извр ши или ономе, од кога је у своје време, овај предлог нотекао? Ми миелимо, да је то само дуж ност свакога млађега, да слуша и извршује наредбе свога старијега, своје претностављене власти. Тако ће ваљда бити и са г. Вадером, — сем ако су њему данашњи власници неке особите иривилегије дали. Дакле, ако је он ову бараку подигао по наредби главне Управе Монопола дувана или по наредби Министарства Финансије, онда је он само вршио своју дужност, а за то му не припада пшмкво особито признање, —■ Зчто је алаКен. — Јели пак подизање ове бараке извршио без одобрења надлежне старије влаети, онда је овај њег.»в поступак пре за осуду и казнителан, но за нризнање. Но било како му драго, иризнање за ово дело пе припада ни извртпиоцу. Јер ова идеја ни једнога ни другога, већ некако сасвим трећега. Нами је случајно познато, да је јошт у Септембру месецу пр. године тада бивши Управнпк Моиопола г. Раша Милошевић тадањем Управном Одбору за иодизање ове бараке иредложио и овај п.егов предлог је одобрен. Стајало је само за тим да ошитина одобри употребно земљиште, на коме би се та барака иаван рејона Фабричког, иодићи ималз, па да се извртнењу приступи. На послетку и ово је било постигнуто, и нема сумње да би подизање ове бараке било извршено јошт тада, да није г. Рагпа са свога места кренут. У том случају и ово би морао извршити сваки онај директор Фабрике који би се у то време на том ноложају затекао. Дакле, ако икоме за то дело нри»нателност припада, онда је пре свега вал>а дати тадањем бившем Управнику. А од г. Бадера није најмање леио'

ЈШћШШ БРПА ПРИНОВЕТКА од В. И. Немировића — Данчвнка (с руског)

I. Историја накаае, Само једном, кајем се, сину ми нека злобна жеља. Мене отклонише, нодла ласкања, која ми се но новости и не чињаху нодлим, иадаху као киша на моју горућу главу. И од једном сину ми иекака луда мисао. „Оћу да скинем маску! Оћу да им се иокажем у свој својој ругоби. Нека ова гомила отступи назад,,... И рука се већ иодиже к масци. Још минут и смакла би је. Љутња беше ирекипела но на срећу издалека се показа Волински. Забора вила сам рећи, да је се мој кумир тако зв?.о

Њега водише право к мени. — То Је она, говораху му. — Чујеш, малко! казаше ми да си веома зла. Он ириђе к мсни и ироговори. „Но, Ол>а; лови твоју срећу, ие иуштај га" ттомислих ја. Не сећам се птта сам му одговорила, но сви су се около стојећи насмејали. То га је дирнуло у живац. Између нас отиоче се негато налик на двобој, у речима разуме се. Размаженоме артисту беше досадно; што се са њим обходе, без нри. падајућег уважења. Старагае се да се смеје, као што су се и други смејали, но што му није свагда иснадало за руком. Ја у осталом нисам нретеривала. По иекад се у мојим речима чујаше њежност, и он се нажљиво загледаите мени у лице. Знага, са мном. јога нико није говорио с таквим тоном! За тнто ме навидиш? И одведе ме на страну, 0 како сам ја желела да гово|им са њим иначе. Но није било могуће. Он би тог часа отишао од мене. И тада бог да прости. Овде има један који те зна! рече он гледећи негде у страну као да тражаше некога очима. Ја се сва оладих, чак се измакох од њега и отргох руку хтела сам иобећи.

— Не бој се, он није казао твоје име. — Шта ти је казао? — Казао ми је да си ти особито леиа! Да си особито ексцентрична, но за то добра девој. ки. Теби је осамнајест година Имага прекрасан глас. Спремаш се да будега артистка „Мене су узели на другу. Погодио си као.... умало ми не излети из уста. При свем том гато је Волники изгледао страшно равнодушан, опет сам га ја јако заинтересовала. — Знам, ти си веома поштена! рече он. С тобом није човеку досадно. При крају вечера већ сам га са свим занела. То сам ириметила. Лице му бегае зажаре" но очи севаху. Чамотина, која га беше обузела, са свим ишчезе. — Оћу да живим! рече он. — Ја такође! Загушљиво је, нема живота! — Само знаш како ? Хтео би да кроз сваку пору организма живот избија као кључ да груди тако дишу, као да им је мало ваздуха. Шире! Дајте простора! И што је главно без посматрања, без расуђивања, без разума. (Наставиће се)