Мале новине

благајника, а на његово место иост.>вч , човек, који Ие аонашањем својим умети и ннати достојно застуаати благајника у арвсм нашем уметничком ааводу.

СМЕСИЦ

Позоришни комад и цензура Неки Л(Г ЈосеФ Левински, напвсао 1е тедан У ™™смо нашу дужност а на | поз ш ком{1 ; насло Ј ВО м! ДаV. министру остаЈе да реши: у ко-1 с „ е и П()Д 0 . саст , П! . лико су наши назори по томе оправ- љен је и;ј веседог ^ кон , дани, и да ли треба тога госиодива цертног Ж0ВОТ а зав ^ шетак умснити с места, (на којс држи да , је • позо Д Ј има тааирЈ) за које се траж И _човек 0н је из доба старог времена, кзда

с другим особинама кој . г. Пинтеровићу недостпју. Сад да по1)емо даљс. Г. Интендант, желећи одржати потпуну и трајну дисцишшну у Позоришту, ароаисао је казне за изостанак од аозориштних ироба. То је лепо. Противу тога ништа немамо. И треба реда и „запта", јер, наш народ вели : ред кућу држи ! Где нема реда, нема ни напретка. То је истина. Али, на овоме месту, лцшмамо слободу запитати Управу пјозориштну, а ни име г. Интенданта и: г. Пинтеровића: где се дева тај новац од казне ? Да ли се он уноси 1 у) пензиони фонд , или се употребљава на дру ).к које корисне ц°лц ? Ми не сумњамо, да се тај новац тачно води у депозитне и друге књиге, ал' тек ово питамо за то, да се не би јавно мишљење на странпутицу заводило Ми најзад питамо : ко контролише г. Пиитеровића : да он ирима на каси ону монегу с којом исилаИује глумц». и глумице ? Знамо, да су у потоње доба млоги глумци примали своју плату у самоме никлу и бакру. Знамо и то, да је један од бољих глумаца најмио човека који ће му новац до куће однети, јер је био сам — бакар. Питамо: ко контролише благајника да он прима исту монету коју и у књиге својезаводи? То питање није без важности и за то, што се зна, да „ажија" прилично ио_лр"Жг;.т,а Финансиско стање извесних Финансијера

је цензор Марки Поза у Инсбруку подвикнуо: Гледајте, на прнсебности Духа. у то доба нису се ни сроднички односи обазираљи. Онај Фердинанд у „Кабалуи љутави" ннје ни Јмало увређен, кад је цензор од „оца" направио „ујака". У томе делу Фердинанд је узвикнуо: моме срцу још није познато име „ујак". А како је показач љубави онај цензор, који је дозвољавао нредставу „кабала и љубав" нод тим условима, да се нредставља дворски маршал у место „Церсмони мајстер", јер би се иначе двор вређао. Без сумње дворби био увређеи, да је „Валнштајн" на клагенФурскзј нозорници нредстављао Влагодариост аустријске ку/1е" Но цензор паметан човек и усавршен чиновиик, није се хтео ни™двору ни Шилеру замерити. За "то је у томе комаду прецртао оно „ Благодарнос-т аустријске ку11е~ и написао наслов: „ Влагодарност од ку&е и . И 1862 годинс може нам у томе поглсду дати више примера. У једној прилици „Варнај" вештак дошао је из Граца у Љубљану, ради представе. Представљао је један комад, а други хтео је давати под именом „Фауст" Да то може учинити оде код упра±.итеља вароши, човека већем у годинама, али аристократе, и кад је ушао код њега, Управитељ му рече: ја сам јуче слушао вашу иредставу и ви сте добро нредстављали; шта желите од мене. Дошао сам код васгосподинеунравитељ У! Да ми дозволите представл.ати

тељ, ако ви то можете доказати он да ћу вам дозволитм преставу. Вештак одтовори на то и рече г. управитеља то не могу за ово кратко време доказати, па вас мо лим да се обратите телеграФом на гроФа Локронског или на директора Лаубеа и извесно је да ће добити одговор у моју корист. Не, то ми долази незгодно чинитп, него кажи те ми шта се у томе комаду пред ставља. Вештак му одговори, да се иреставља ђаво. Но то би била лепа ствар, ђавола довести на позорницу рече управитељ. Истина, ви сте добар човек али не мојте ми више долазити са тражењем таквих дозвола. Зар нема други какав комад да престављате. Имам „ Цутник у онретТо је лен комад, рече управитељ али она калуђерица што се узидала на бини мора се извадити на поље. Како мислите то г. управитељу Лепо. Зар се може „калуђерица" изнети на нозорницу, то не може бити због тога направио би се"нови шкандал- И с тога наредите да се каква друга девојка тамо узида. С тога урадите тако, па ћу вам дозволити представу. Вештак кад виде то, по клони се и рече да ће тако учинити. Ето то је карактеристична цен зура у раније доба.

8Г

нуди се у качвоЈ радњи за иомо(шика влада са 5 разни језика и то немачки, маџарски,

сриски, румунски и

Сло-

Све ово што смо овде изнели, из- п Фауста". А Уиравитељ г

СТАН СА 4 СОБЕ и ос- ^ талам потребама, на горњем боју од ајдук Вељка 0 издаје се одма или од Митров дана иод курују. ^ 0 у За усдове упитати Карла ^ Пероле. Ж 1-6 О Ж ГПРГОВКЧКИ номоћник X О О к х о X м X о ж о к о X 0 X о X о

ж ж ж ^ венски и више нриЈати се уредншитву 7602—.'3 ж ж — Ч И т А Ј Једна кућа са три собе Фораузом сарачаном, кујном Л и нодрумом вздаје се од јЈЈ Митрова дана иод кирију. ^ Кућа се налази у пространој гк авлији Јавити се у кући М Петца Радајлоеића

762,2 -3

пензионера Велизга изјаца.

нели смо у доороЈ и племенитој намери. Нас у овоме послу руководе два разлога : 1) Да се Позориште доведе у потпуну равиотежу са издатцима и приходима у огпнте; и 2) Да се сачува од оних прекора, који често избијају на површину само за то, што сс сумња у добру манипулацију позориштне Управе. (Наставиће се) -»вауочав-

?а упита какав јс то комад и о чему говори. Вештак му одговори: „Фауст" је од „Гетеа", а Гете је славан немачки драмски писац и бивши вајмарски министар. Е, министар онда то не смете овде представљати. У томе уђе у канцеларију секретар уиравитељев, и овај га упита, какав је то комад „Фауст" што говори о министру, на што му секретар одговори: „врло онасан" На то ће вештак: али господо, овај исти комад преставља се и у дворском позоришту у Бечу. Па леио, рече управи-

Привремена управа пчеларсне и во^арске задруге моли своје поверенике којима је раздала књижице са привременим нризнаницама за уиис удеоничара да изволе најдал>е до 30 октобра ја вити иривременој уирави или иотписаном: колико је удеоница уписано како би нривремена управа могла !знати број удеоничара и бдаговре! мено сазотти збор за избор сталне | управе, Ш>вац који су примили не| ка изволе ноложити привременом дру' штвеном благајиику г. Милану П. Жив ковипу благајнику уараве моаоаола ј дувана. Исто тако моле се она господа која су уписали кога удеони■ чара, или који се мисле уписати, да ' се изволе што пре привременој управи јавити те да им се пошљу правила и нривремене иризнанице и тако што пре отночне свој прави рад по правилима задруге, коме је сад време. Председчик привремен. управе А. Новаковнћ

Ж Т Т Т КОЛА ШИВЕЊА бе.1 1 .1, ЛОГ рубља, кројење К хал.ина и за фини ручни рад «3» отвара се од I -вог Новембра Л № т. год. у кући абаџијске Ж ^ улице бр. 15. први кат. Приликом учсња рада говориће

м се Француски и немачки. V/ Ближа извешћа могу се добити у балканској ул. бр. 35. лево.

767,1-

бе (Та Даузингер.

0 х о о о § о X 0 о ж ж м ——- < ж "»""ЕДНА женска, која ра~ ж ЧВаЈР ди врло лено оело рубље, вез и монограме тражи Јј^, посла умереном ценом упиЖ тати у Хилендарској улици Ж Ж Бр. 15. ' * X

% »"""^АСЕБНА пространа Ј ј кућа са свима уЛ добностима у улици два бе^ ла голуба бр. 21. издаје се од 1. Новембра нод кирију. ^ Упитати у истој кући. ^ 761 2-5

лиЈарпо упита за здравље његових укућана. За тим се окрете Растиславу: — А? ти си јамачно изненађен што ме ов*е видиш? Је ли? Е ето дођох и ја једном пос1е толико година да видим како изгледа овде ,од вас у министарству.... Но, чек прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се уморпла уз ове ваше басамаке. Говорећи то, госпа левом руком намести поле од хаљине да их при седању не згужва а десном руком прихвати се за канабе и пола ко се спусти на њега. На госпођи је била лака, илавичаста, вуне на хаљина, без многих украса, али укусно скројена, и јесења јопна од вишњева [нлиша. На глави је имала висок, шиљат Француски шешир по тадашн.ој моди. По годинама то , е била таман зрела жена, алк веома добро очувана и младолика. Њене црте нису биле правилне; исиало чело, а нарочито угнут нос јако су худпли лепоти њена лица Али у целој појави ове жене бпло је пешто симпатично, нешто добро и мило, нешто што човека привлачи и улива му поверење, нешто што ти одмах на први ноглед говори: „ово је добра жена, ово је паметна жена". Седајући надиван, госнођа једнимиогледом обухвати целу пространу дворану, и намештај, и размештај и све.

0, па ви сте се овде господски наместили. Како је све ово лепо и укусно; прави министарски салон. Нисам мислила да је све овако лено — нримети она. Па ово нам и јесте једина уљудна соба што имамо. 1у примамо странце, ту држимо министарске седнице; с тога је ово мало и наређено. Али да видиш друге канцеларије. Не би имала чему иозавидети. Искрхани Фотел.и, раскрхане столице; као да је све у телалници куповано рече Растислав. За тим настави, гледајући у госпођу: Али, збиља, откуда ти амо? Госпођа се смејала: — Је ли да ти је чудно? Мислила сам да ћу те изненадити. Е, ево да чујеш. Јутрос си отишао рано, нисмо се ни видели. А имала сам да ти кажем.... Но госпођа на један пут застаде, поћута, ноћута, као да се предомишљала гата ће рећи. За тим настави живо: — Ах да! Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем... То јест, наравно, ако је оно истина што сам чула.. — Шта ли си то чула — прекиде је Растислав. | Калш ми је ли истина да ти је кнез

а доња му — упита ов сплом уздржавајући љутиву опази ову промену, ошј

Мутимир понудио иреседништво у министарству. да ти је иисао иекакво захвално писмо у ком» ти благодари за некакво снасење, и шта ти ј; знам, и нуди ти преседништво? Растислав побледи у лицу, усна узе дрхтати. — Од кога си ти то чула? нромуклим гласом, да не прсне. Но госпођа ие нродужи живо. — Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ак<< је истина, онда какав си ми ти муж (Јес, г Растислав је био њен муж) да ја такве ств-рг које се ваљда и мене гато год, гато год тичу, чујем прво из комгаилука! Па како сам се јут рос беседила! у каквој сам се прпи нагала! боже, да сам~могла у земљу бих нропала. Дошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа ие знам као тотов. Чисто се жена и на љути а има и право, мисли да је ја лажем. В може ми да замисли да мени мој слатки мужв! није пи речице споменуо о томе. Наравно ов: рачуна ио себи, како њен муж неће нингп ц оволицко — госта диже своју малену, белу ру чицу и гребну ноктом о нокат, да покаже колк цко муж госпа Цанкин неће иигата да учиш док не упита своју жену — јес неће нигата в.„ оволико да учини, док своју жену не упита настави госпа живо, па Она мисли да је тако к код мене. Јес!... (Наставиће се)