Мале новине

„море счмо да стуаимо у бој, ает аути ауцчКу на тога и тог г (који . .ие је догрдгп) " један аут на Еушрина\ И каишемтуку, алитако, да војник загрне рукчве до лаката, и тада буде тучен по голим рукама. (Наставиће се)

Обичаји у српској војсци 2 ТЕЛЕСНА КАЗНА Казне, које су у војсци дозвољене јесу укор, притвор и затвор. Телесна казна, ако се не варам, укинута је 1871 год. Поред тога шго је укинута, опет се најбрижљивије негује , чува и црактикује. То ће вам казати сваки који је оио у војеци. А занитајте и оне људе, који су пролазили поред војника који се уче, — и они ће вам то казати. Нижи чинови туку војнике немилице на сваком кораку; било на учењу, или касарни. Гледао сам како виц туче војника за најмашу грешку кундаком у лећа I ставља ' да ' е жесток радикалац, Т7 . . * , " , ви незнате да он еимпатише Србиш (?) мо '° ! ™ би л бе, " е с ? бни ста Р еши " ви незнате, да он има у Србијп за на каплар К. 6.. О вцј јо туво вој- ог пријате ља" једног мининике што се каже за бадава. Такав _ ВИ \ Ј аете знаЈШ да он као •1. е био зве Р' Д а га В0 Ј НИК еваг Д а »и-окрркпи инжињер неможе да изађе Је смео запитати; ако га не потреви ; • са 700 т п __ &

ПРИПОСЛАНО*) за. стварл под оном рубриком уредништео не одговара Морал г. Бадера, директора дуванске Фабрике. (наставак) Да, али ви незнате, да се он прет

Да би себи носао скратили. пус- ког јунака свог посде 22 Фебруатнћемо да вам то исприча једна раденица, коју је један шеФ оделења Фабричког више пута слао директору у канц -ларију ради уобичајеног оверења требовања. Пошто се са требовањем вратила ослови свога ше®а сузним очима: „Г. шсф , ја вас леао молим, немојте од сада више мене г. Директору са требовањем слати, шаљите кога лругога, ја више не могу ићи". „А што да ти не м жеш ићи ? Видиш ти ње. Сад ћу ја одма теби за љубав бирати когаћу слати.Шта је? Говори зашто нећеш да идеш? „Знате г. ше® — срамота ми Јеи да вам кажем. Г. Директор ми никад неда мира — увек ме штипа и којешта говори; — аја нисам таква девојка, за какву ме он држи. Ја да сам хтела такова бити, неби дошла овде да се мучим, да поштеао себи који динар зарадим".

на „добру вољу' ближг" ! Ухвати туче дотле док се готово не умори.

само каже ,, : >ди ближч" ! Ухвати га за косу, чупа,

покраЈ свега тога —• ви незнате јошт и то, — што је г. Бадер одма првог

. ; дана кад )е дужност примио, знао - В ојник Је на бела,у: ако се но- ј фаб Ј а д Ј ванска б ез „ Шваба« жали биЈе, илиг, ако се неигго деси- ■ г > и ло, а требало ]е њему Јавити,

опет бије.

лоаова не може да опстане! Ви све то нисте знали, за ват> вам и изгледа непојмљиво, зашто да баш

ра ов. г.; а не мислимо зато, што смо уверени, да је радчкална странка, као народна с гранка, више но икоја друга позвана и дужна да од „краља" Мииана ваправи грађанина Милана! — што смо уверени — да је њен (радикалски) више но ичиј'и други пар тијски ингерес, да види победиоца од Краљевице и Вратарнии, , и на делу, а не само на хартији, као творца Новог Уетава, и као стуба српског парламентаризма! Да! и у то име ми поново истичемо кандидатуру грађанина Милана М. Обреиовића за скупштинског повереника срнсг.е престонице, и преноручујемо свима, радикалима

слати . —

Телесна се казна врши на разне он цоеле Чана за директора Фабрике начине, ја ћу још > еколико примера бу Д е иоставлЈвн, зашто да није нонавести. стављен какав „поштен" Србин, каКад војник што погреши, каплар кав у извесној вештини опробани га дозове и нита — А где ли ти ПредиЦ, познат са својих чистих рубеше срце? — Да ли на левој или К у јошт из „београдске Задруге за десној страни? — А? — Казуј бре! меЈуус. помагање и штедњу" који и и нсује му Еога, еестру или ма ш га. онако поред г. Вадера у Фабрици већ Војник устежући се покаже капл. више од 6 месеци како жари и иа-, леко за нотезање и подржаваше: где му је срце. ли. Заиста непојмљиво, да овако з ј- ма какве и ма чије кандидације. А ту, тако! повиче каилар, сти- I служног човека, као што је Фамозни Не. Грађанин Мнлан М. Обре

„Е, на добро, иди ради, немој највише, да га бирају — да га нлакати, нећу од сада више тебе бирају, чак и онда, ако би се :ОН, на први глас о томе, у кајквој депеши влади или намеспиштву такве части и одрекао. Поштоизоци творца Најолобздоумни ^ег Устав* у Јевроп и ТЕЛЕГРАМИ „Малих Новина а 20, Беч. ГроФ Калноки вечерас

(свршићк се) „Дневном У1исту" Гро/јанин Милаа М. Обреповић није у овој прилици могао бити каидидаг Пере Тодоровића лично — већ и за то — што је

т I ^ . I ЈЈоч. Ј_ шч' ЈИ/а.л.оллгдп ои-а г. Тодмсвнћ данао неуОр6 ИЈ и! ће ^ за фр И д 1)Ихсруе да Н010 у галнЈИ, те и сувише да- п киеза Бизиарка. 0 -таће ТГЛГЛ/Ч О О ПАГППП01Т Г\ тт л , 1

сне песницу ца немилице истуче вој , ника у леву сису. Или каже, лези да те газим! Војвик мора; легне и каплар га гази до миле воље. — Памести образ леио да те би^јем! Када те ударим по једном об| разу, а ти окрени други! Тако но • ■ виче неки нижи чин. Војник заузме став мирно; погне главу; нема ту шале. И кад га каплар удари по једном образу, онда ; војник окреће други образ. Мора Једном капларица ударио но уста иесницом једнога војника тако да му је зубе сасуо у грло. Па зар се овако ностуиање не зове: зверско иостуапње ? Па онда није ни чудо, што ће се чути од војника: (као што сам чуо у срнском бугарском рату)

г. Јоса наш иначе у свему увиђавни цовић, то је кандидат оних па миниетар Финанси ^е обиће! -- ' , Него да) — он га ивак „цје саевии , т 1™° та ЈР«™ /ОЈИ би, у еизаборавио, — заслужан је човек, — ласку Милана 1 са краљевског па ]'е морао ма колико — толико би- престола на скупштинску клупу, ти награђен. Знате, он истина није с иравом еидели: 1?ајлепшу, најдомородац — странац је — али за- , већу, п најтрајнпју иобеди спппобеду иравог динара — 3600 — па нека буде за НЗ Р 8 Д И «Г Духа српског у држави, сада задовољал. Биће г Бадеру десна ка0 Г °Д, што би видели и нај рука. — А већ г. Вуићев деснокрилни \ светлиЈ *и појав и пајсЈЈавнији приПредић — брат овога фамоанога — ' мер краљевешу историјисвета!... постараће се и даље за нанредак лг,, • ттт тт „ овог „поштењака". | тт Ми Ј °™ МИСЛИМ ° Да ^ Па ову знамениту личност врати- ^ " Дневии . У °Н0Ј стидној ћемо се у другом једном чланку на-1 ^ еле1 " ци СВ0 Ј°Ј (У Јучерашњем рочито, а сада — у мал не забора-1 °Р°ЈУ) показао што друго до висмо — да вас упознамо са морал- ниски безобразлук, иолитичко ном страном г. Бадеровом мародерски кукавичлук, не

тамо пеколико дана Веч. Руски нослхник кнез Љјбтнов дапао после подне посетио је гроФа Килноки-и који је у 9 сати у вече отпутовао за Фридрихсруе, праћен гроФом Ви денбрушким. Цариград. Дар Виљелм чекан је сутра по подне у Митилену, морао би дакле стићи овде у суботу око подне. По садашшем нрограму отнутоваће у уторник у вече пут Млетака. Није иск.ључено да цар остане јсдан дан више овде, па да жељепшцом отиде да ма^о види Анадолију, јамачно до Идмид-а. Цар неће примати пикакве депутације. •—

је у мраку и као за што да га ценим! Лене и срећне не криве, кад они љубе... Откуда су за мене обавезне заповести, од којих су они рчзрешени ? Истииа, они то чине легално... е, а кад ја то не могу, зар онда да останем као пуж у својој љуштури ? Не, загушљиво је ! Дајте м^гућности живосарањеноме, да може изаћи из гроба та неће, зар, остати добровољно тамо ? ј Зар ће он хтети полако умирати у црном мра- | ку иод громадним теретом земље, забацане иа ■ његов мртвачки сандук Овај ма ако мене још више трчаху, но и прошли пут. Ја ћеретах као дете. Некакав глу- ј ни оФицир развио беше цео план како ће ме украсти и бескрај о се ухићиваше њим. Претпоставл>аше себи његову Физиономију, каква би изгледала та крађа, кад би се нашао самном на само... Некакав адвокатић иђаше к делу отворенијн. Он као да беше велики нрактичар: — Чу! ме, ја зарађујем дванајест хиљада на годину,"исповедаше се он. — Па што се то мене тиче! — Хоћете ли — грех по пола? И нека ко оеобито погледа ми у очи. — Једва једном! чу се за мном. Познадох . глас Волинскога и отргох своју руку од дванајестхиљаднога христопродавца:

Једва једном! Мислио са да те у овој гунгули иЦнећу наћи? Он дркташе као у грозници! лице му иостаде бледо често се указиваху црвене иеге, и ј ако стезаше моју руку. — А јеси ли давно дошла? Осећах да и, мој глас некако чудно звучи, ни налик није на глас, којим сам малао; пре говорила са другима. При свакој речи као да је ударао нулс. Сва ка је реч дрктала. — Има већ иола сата. — Но? ироговори он грубо, глас му је у неколико и осипио од некуд. Је су ли услови у пуној ензи? То није била маскарадна шала ? Што ћутиш? Свог си меизмучила; већ сам две недеље у некаком бунилу... Дакле, услови су сачувани? — Да.. но... — Какво ту још но има ?.,. узвикну он незадовољан заустављајући се. — С тим да и моји буду свето сачувани. — Не бој се... Сам никад нећу скинути твоју маску, сам нећу, истраживати ко си и шта си. Тако је много боље, слободније, Има неко оштро осећање у тој неизвесности. Ак јео

да. нашто нам ј - е да тучекамо.:. Ајдемо!... Оћеш ли? А, оћешли ? — Оћу ! ... хтедох да одговорим. — Ти знаш, чинићу све што та оћеш, прошапутах ја и са свим се изгубих. Он је ире одгоненуо одговор, но шго га је чуо Црвенило све ошгрије излажаше на том ленушкастом лицу. Очи се нектко од једном замутише, грудч дисаху живље, ГЈВораше у пре-

кидима, једну реч каже, другу ирескочи..,

Мо-

рала сам само довршнвати његове Фразе. — Чуј ме: бсз жалења, без жалбе, без укора! Ја пећу да ти доцније кривим .. — Ја те љубим! само то му и могах од говорити. Какви су ту могји бити укори; зар ' га нисам сама тражила, зар му се ниеам сама : навезивала! Мушки су у оваквим случајевима I ужасно недосстљиви. При излазу он ме повуче некако. (Наставиће се)