Мале новине

нова у служоу прими, а он га истерује и прети му, да ће га, иабити ако му јошт једном дође. Овај прети са жалбом Министру, а он му вели Иди коме год оћент, ја сам овде и Вог и Министлр. Ето видите, — такав човек је заучео тако једно важно место у Управи Монопола Дувана. Човек од чије стручности, од чије уметности, од чијег познаваља. Административне™и економне стране повереног му носла највише зависи приход ове државне установе, тај човек врши своју дужност на овакав начин! Није ли то брука?! Али није то све! Ми смо његову неспособност за то место тек почели да вам огшсујемо. Сад тек настају све крупније и круиније ствари. — Ми овај материјал одавно прикупљамо. — Но пре но што на друго шта пређемо, навешће мо вам јошт само један пример о његовом моралу, па ће мо у другом чланку обећано наставити. И овај нример прича сама интересована личност. Да вас са ®њоже изближе упознамо. Зове сеМ.К. биојд у варошици Лозници тишлер. Имао је евоја кола и коње. Г. Бадер као бив. окр. инжињер нутујући честојузимао ово двоје од њ ега на послу гу, али му за то никад ништа није плаћао. Тако му се задужио повећу суму новаца. И ово је ваљало нлатити. Иа како је г. Бадер постао Директор Фабрике и како му ]е остављено да особље Фабричко ноетавља он сам по својој најбољој увиђавности, то му се у овом случају неможе казати да је нрема, свом новериоцу био неноштен, кад га је јошт у Априлу месецу из Лознице довео и поставио за упраљача тишлерске радиоаице у Фабрици. Г. Бадер је мислио тако да се своме повериоцу одужи, те му поред тога повериие иеплату тишлерских раденика, Да ли је овај лознички тишлер г. Бадеров новериоц — или је други

који од г. г. Фабричких чиновника странаца који су се јошт из славне „Чапове" ере тако затекли а и г. Бадер их као уаотребљиве и веште и од 1. Јула на даље задржао — коме ове набавке у дужност снадају па и оне за ову тишлерницу нотребне, нешто у рачунима за исплату забркао, — Сшло како му драго, — тек на М. се кола скраду и он мораде бити ових дана из службе отнуштен. М ово сам прича. Зли језици говоре, да је М. за ово кратко време мимо плате око 2090 дин. зарадио, — но ми то неверујемо. Али верујемо, да је оно истина, што М. сам ту пре неки дан своме једном земљаку признаје, а тоје да му г. Бадер сада више нигита пе ду г ује, — да се с њим намирио. М. ИЗ БЕМ СВЕТА — Земљотрес. Једна де.;еша пз Дарданеда од 14 о. м. у 2 сата у јутру јавља: овде се осетило 18 ш> треса. Друга деаеша од истог дана а у 8 сати ујутру вел^: Цотреси трзју и даље, али су много слабији. ЈПтета је врло велика а број жртава непознат је. — 0 скОрашњем немљотресу на Исланду вели једна депеша од 4 о м: Проппле суботе уплашао је јнк земљотрес сгановништво нашег острва У цркви, гее се народ скуиио на молитву, настала је ужвсна иангка; еве ј« нојурило вратима, дли се на срећу ииак није десила нпкаква несрећа. Ве1»ина зграда са зпданим пли каменам зидовима попуцала. — Принц Луј Бочапарт, који је дао оставку на звање коњичког Капетана у талијанској војсци, биће, како ,]ављају постављен за мајора у руској пуковнији. О -СЈЕ;-

к1*а*1»а*шха*ах1хак1*а»11х §ј8ј| ж 0) РЗ И Ф - А о" 03 ° ■ « « Јгш

о «с т т

®<Ј О «3 о РЗ Ш.

Ч х

•<—5 ес? 5 м 3 %

Завод код Кинеза По одобрењу Управе вар. Београда од 20 септембра ове године бр. 1552 отворао сам овди у Београду канцеларију за посредовања извешћа п н&бавку млађих, У тјј цељи стојим ноштованом грађанству на услузи. У псто време Јављам, да дајем новац на залоге. Д. М. Руссо иосреднпк у кући г. Андрејеваћа спрам „К)ларца"

Ф Р5 И в В в " ч а> с оЈв 2 Н ° 3.") —3 в 2 *

об Е сб в 64

вГ ф ® в « « 40 «

се о Н ш о, о \0 сЗ

са сб 3 Ш о р* И

о К с о ш аЗ ^ © и © з: аз « X Н о) а® 63 ^ о & ^ р -гГ в - § 5 И" 4 § I § ? 3 5 ° ее св И И вз % ..>о 2 о о © ** н МГ&4 р. О Н* * ""

И Б. ,® а) © в ш К Д Р р- 3 гл о БЈ Р-1^ Н М И « м ^ в * 2 Оц — г В т т м В О 9 а.?* - а

03 в м н Р Ш о И И цр н

1 «

5 «"ссб . . 63

оЗ

Р* ® О н-з ?

о с. И © © Рн Ш Ш

. — оз оЗ Е Р, М 8 н И и & х С ^ Е >—• о сз сс ** $ И ч 53 лс сс В в •'—а а >0 "7* .=• ® ^ г л 1в Г, И . Ч" " О I! » О с 2 Н •;г> аз ВЗ м — 64 ф 2 >. « а. _г « и 5 е - о ^ о оз со м о о

с>>

е Ш

О ш 3 м

а>

сЗ

а Ј и I- хо & ф ® О « •?> Н Л р В

к"2 2 Н со Рч С М н н о н О*" ЕЗ н

»5 Ч ■ч л о * 5 4 ^ § »1.4 ж

б-5?! Ч 05

»1

Рч о в О О -V

X о ш

о 5 3 еч

I §

о «5

» а,

оо

1 * X ж ж м

уЋа двокатна у Ду броввчкој улици 6р. 3 са 7 соба и оста лим удобностима издаје се од 1 новембра нод ззкуп. Иста се може поделити и за две Фами-

Ж ли Ј е Ж Ду ћан иростран са нож друмом испод исте куће ж издаје се под закуп. За ж ближе услове обратити ж се Враћи Николајевићима ж Хаџи или V Николи Лазаревићу 779) 2—3 ћ урч ији ж ж ж Ж ж ж ж ж ж ж ж п ж

„Хотел Мосмеу" ари желенничкој станици У Веограду Узео сам под закуп, обновио је п снабдео свима удобносгима, што јављам путницима, мојим старим муштеријама, и пријатељама, даће свако, к!о и пре код мене частим собама ; постељом, здравпм п добрим јелом, тачоом услугом п умереном ценбм > служев бити. Молим штов. путнике да се увере. Мијајло Тодоровић угоститељ пређе угоститељ код ,срп Круен,, у Нишу 775 2—10

Наш никад непрежаљени муж, отац и брат Јоеан Лукнћ члан 1.К' рес. управе умро је јуче у 8 часова пре подне, по сле дужег и тешког боловања, у 44-тој години старости. Погреб биће данас у 2 сата по подне. Стан МинистарУлица Лј 16. 23 Окт. 1889 г. \ Београд \ Ожалошћени: „СУПРУГА ; Јуца. ДЕЦА: ВаЈислав, ИПилнца, Зорка и Љубивој. сбстре : Смиљка и Стаиаиостала родбина. долазила је и одлазила. Каква ми Је п то срећа Код нас, на северу, срека је, као и сунце, ретка, А ми се њом не умемо ни користати. — А шта је то срећг? упитах је ја. — За женску нашег времена срећа је била то, кад су нас љубали. Сад то друкша разумеју. — Можда и мене љубе? осменух се ја лукаво. — Да, ја те љубим, дете моје. И она ме ласкаво пољуби. И одмста моја је срећа-била са свим особита — скоро сам се у то убедила — потајна, крађена. У соби беше некако аагу;нљиво, одох у летњу башту. Беше то чуднп зимњи дан. Сунце светљаше јако, голе гранчице ве задржаваху његове зраке и ови падаху на леје, засуте снегом- Кроз дрвеће видело се је чисто, без облака небо. Крст на цркви трепташе као златна игла. Врапци се разонодили н разлегели. Снег, што га они обираху са гранчппа падаше ми пред ноге. Нарочито сам отишла била у побочну леју, нисам хтела да гледам људе, баше ми досадно да их гледам, као и ранпје. Замислпла сам се о нечеи, а одједном се зачуше иечији кораци.

Подигох главу и сва намах планух, изгубах се. Имала сам и за што. То је он бно. Иђаше право к мени са некнм познаником. За тренут и ја се освестох и дигох се. Добро је што то беше за времена. Очнју нисам са њзга скидада! Ми се првп пут налазим) у сред бела дана без моје маске. Ја га загледах исиитујући срце се болно стегаше. „Како ли ће ме погдедати?" врзаше ма се по гдави. — Честитам ти нову победу. Још један нов лавров венац у низу твојнх победа, нодругљиво му рсче сапутаик. — Погледај како се ова ругоба у тебе загледала. Пажљивост је ужасно развила мој слух Не нзгубнм ли шапат, кад мислим да се о мени говорп. После свега чувенога, ја му сз одиста упиљпх у очи. Како сам чекала његов одговор. Може бити биће снисходљив према, бедној иакази. Ни речи! Баци само поглед, °пуи небре.к љивости и насмеја се. »Насмејч се ружио, вређајући. Боље да ме је изругао. Мене тј секну у груди. Невољно онустнх очи. И како да оеи то не знају, да је овај

смех то ис то ) што и смех над кљааавим бод^нм Ништа смеј се! Но опет заго ти си мој, в опет за то твоје горде, насмепљиве усне љубгле су ову наказ/!Ј Ма волико је гадан црвв!>. што је нзмилео из блата на камев, да што бољ • разгледа своју звезду, онет за то та га је зведа обасјада св>јим бљеском. Кад би ои само знао, ко сам ја и шта сам њему?.. Не, то бн било са свим страшно. СачЈвај боже! И не гледећи на то у мени се јави чудв:< жеља, да потрчим ^за њим, да га зауставим. па ма шга било. М >ра да је ово јасно видел%» на мом лицу, за то шго се^надзорник обрн\ иогледа и приђе; негато му се учинпло на нен > веома подозрпво. — Не желите лп. госпођице, изаћа из баште? Ја планух. Хтедох да нротестујем. — Нама је зап >веђено, да пазимо на избог пуб.тке. Тако је сад време. Ви ма извиаите, ј вас сам; мјдим ... Сва се не нушгају, нн сак госнода, која су без сваае мане. Ето ту |је провламацијч аа дрвету ^залепљеиа. Нама [>■; немогуће.. од куда ја зиам шта ва амсте у глави. Н астаииће св