Мале новине

саграђеио до сад девет школа које су погореле у првом рату, наводи како у окр. крајнском није до сада ни једна подигнута, иа вели да је довод.но и колико се могло учињено за тај округ. Обећава, да ће ускоро наредити шта треба да се и у лубници нодигне школа јер на»ту цељ има новаца код уираве Фондова — Генчић интериелант задовољи се.Ј Предеедник обј-<ви х / 4 часа одмора ради избора лица која ће јјући у буџетски одбор и иосле избора прочита имена носланика као чланове тога одбора, а за тим закључи седницу у 11% часа нре ^иодне и заказа другу седницу у среду у 9 часова пре подне. Позориште и његова Управа*) Пише Љубинко II. (НАСТАВАК) Пре свега молимо поштов. глумце и гдумице, да не замере искренооти. вашој. Ми смо стари пријатељи и познаници. Нас вежу млоге лепе и мчле успомене из дана веселог, идеалног живота, којим смо жпвели, радили и одушевљавали се за уметвост. Па баш за то и хоћзмо да будемо отворени и пскрени, јер се вадамо, да нам се неће пребацити са оне стране, коју ми заиста ценимо и ноштујемо. Дакле, да говоримо отворено и јасно, надајући се, да нам се неће замерити. Истина, вели ваш народ, „одкуд мисдиш да те сувце грије, са те стране град те бвје", но нама јесвеједно. Ми смо ставвли себи у задатак, да критичкп проиратимо све оне мане, које су давас у позоришту, ма то п не бпло право овом или оном члану позоришта. Пре свега, ми ћемо овде казати да се не обзиремо на оног плз оног нашег иријатеља. Истина је горка, то стоји, али поштен човек, треба Да је претеча истине. Само тако може се доћи до споразума, до сазнања враве и чнсте ствари о којој пишемо.

За то и паводамо овде ове примере ради уштеде, кпје се могу учннити, без да се Јшто осети у позорвшту и његовом саставном делу у ошпте. Може се дакле у овоме и овако уштедити: 1 Не греба нам 1) Г -ђица Јурковићева [која вуче месечне нлате .... 15 дув. 2) Данвца Нпколићева о којој ћемо доцније још говорити . . 5 дук. 3) Зорићева 5 дук. 4) Ђурђевићка .... 5 дув. оа 'куд оао? Г. М. П. Шапчанин, сем систематичне плате, коју као државни чиновнпк има, вуче још неки додатак

Ако је потребна маст за оружје, то се сви ревенишу ; старешина собе новац покупи, а маст купи за грош, два а остало у шпаг. У почетку не дозвољавају војницима да излазе у варош за неко извесно време да набаве себи потребне ствари, јер незнају „по пропису" старије да поздраве. То је нижим чиновима добро дошло ; они чиие услугу војницима, набављају им : зделе, четке, лажице, сапун и т. д., једном речју све потребне ствари, али наплате у дупло. Нижи чинови шта више неће да куне себи нотребне ствари, већ исте узимају од војника. ** Каплар каже : „ један саи/Н за умивање"! Сви војници који се у со-

Разговзр угодми народа словенокога IX (203 свеска „Народие Вибжиотек&", коју издају браћа Јовановића у Панчеву). Цена 85 пара динарских.

Нроовјета, лист ва цркву и школу, што нвдаје књ. црногорско министарство просвете и црквених дела, доноси у УШ и IX свесцн, сем службеног деда, још и: иа цркве и о цркви. С руског превео М. |М. — Бесједа на Уепјеније Вогородице. Шта се вбива у православној црквн? — Из гакоде и о птгсоди. — Шуке и знање. Дан радости. — Нрос.вјета" пред „Доситијем-

— Нретпдатници ^Цросвјете", Читаоци«а.

- н. н.

на „репрезентацпју" из позорпштне | би десе, хитају, траже сапун(памакасе 1200 дин. годишње, а то је кар узели и из смотре) и носе капмесечно 100 дааара. ј лару. Каплар пробира, и који је поГ. Ппнтеровић пак вуче, сем своје иајбољи узима га ;|пере се и скида систематпчне плате годпшње 864 каплареку рђу сапуном једног сидинара, то чини месечно 72 динара. 1 ромашка. Дешава се да регруг има Ол кула ово? 1 бољ У блузу или панталоне, каплар ^; А Ј А !то опази, па кад буде у вече, он Вели се: даЈету повипшцу помену- вшше; ' б , ИЛ1 / пан 4 10не ' већ тој господи, решио векп позориш- шта б } ^ г Вој на тниОдбор. Патамо: којим правомЈ^ ' ' пстрпаЈу блузе, и „гои на основу чега, могао Је позори- 0Ш)ДИ Ј в ^ ар је ^ ај . боља, а војвик чија је блуза, узме капларску. Нижи чинови често новац зајме од редова, али тај новац никако не враћају. То они називају „зајам". а ми који новац даЈ *емо зовемо то просто : 0 тимање(Наставиће се)

I ж

Оглас

*) Ногрешно Ј 'е .у пр. броју казато да је „ абогас" дават пре т р и, а треба пре с е д а.м год.

штни одбор да располаже са државном имовином? Позорлште је државна установа! Позориште прима од државе извесну годишњу субвенцију. Тај додатак вма права да реши само законодавна скупштпна на нредлог г. Министра просвете а никако један одбор, којп пма само тај задатак, да се брине о позориштном репертоару н другим административним питањима. Та оба додатка треба збрисатп, одузети, јер се зна, да само додатак такав имају војене и цввилне старешине који, по својим положајпма о народним светковинама представљају вдадаоца у својој резиденцији. (наставиће се)

Обичаји у српској војсци (паставак) Ако се разбије прозор, а пезна се кој"и га је разбио, ондз. се сва собарп „ревенншу" п дају собвом старешини колико он затражп. Обачно кад се од свију скупп, сума пзноси 2—3 динара. То зависи*од броја војника који станују у соби. Старешина плати прозор шта стаје, а остало мете у шпаг ;

ПРЕПИСКА УРЕДНИШТВА Нријатељу Алексннац. Нримл.ено Је и употребиће се, чим се наврше започете ствари. Песму бисмо употребили да немамо пречег материјала; најбоље је да пошљете коме кљижевном листу. П. Је са сада добро. Поздрав. А. И, Ф. Ш. С. Р. Примљено с највећом благодарношћу. Надамо се да нећете само на томе заетати, већ да ћете се чешће јављати. Поздрав. Пријатељу Ћуприја. Доцкан си се јавио-' Још 19 о. м. учињено је према твоме првоме пие*.у. Да си раније јавио, све би било у реду а овако... Ади кад већ имаш докааа у рукама, немаш се чега бојати.

КЊИЖЕВНОСТ

Приповетке Николе В Гогоља Ш (202 свеека „Народне Библиотеке'*, коју издају браћа Јовановић у Нанчеву). Цена 35 пара динареких.

У новој нијачној згради на „Цветноме Тргу" има за издавање под јкиXI рију од 1, Новембра ове Ц године још један удобан ** дућан за продавање год* веђег меса и још неколико добро урођенихпи- 2* љл љарских места, Ко је вољан да узме ^ једно или друго под закуп, века се изволи обраЦ тити председнику „ Друштва за Улешпаваље Врачара", г. Стевану Поповићу. Ресавска улица бр. 23. 796,1—8 „Хотел Моснву" ири железничкој станици У Београду Узео сам под закуп, обнојјде впо је и снабдео свима удобностима, п1то јављам путтт нвцима, мојим старим муш- С# Ж ријама, и пријатељама, да— О $$ ће свако, као и пре код ме, ^ не чистим собама, постељом ^ здравим и добрим јелом, таАл чвом услугом и умерепом це- је тј нбм услужен бити. ^ Молпм штов. путнике да О се увере. Мијајло ТодоровиЋ

угостптељ пређе угоститељ код .срп Круен„ о

у Нишу 775 2—10

5КЈ

ВАРТИРудобан са 4 со_ ж бе, шиајзом, трпезаријом, О к УЈном п подрумом за дрва издаје се одмак у добричаној удпцв бр. 8. Катарина Ђорђевиђ ? Уј еа станом у горшој кући 3 777 2—3

О о о

о о

7ЖШШШ СР1М ПРИПОВЕТКА од В. И. Немировића — Данченка (е руског) III. Крађена срећа Ја бих у остадом, и без тога отишда. Сусрет с Водинским са свим ме је растроио. Дуго сам код куће пдакада. Од моје крађбне среће остада је само једна зоља. IV. Даље с пута! Да кратка сп та бада, крађена срећо моја ! Као сунце, што обдачног дана на тренут сине пз облака п опет се сакрије за љвховз једно<;бразне сиве масе. Само три недеље протезала се опа Но очет кодако су опе срећне!.. Сад је горе, ладније! Кад не би још знала, да нисам на знала... Каао да се живи, шта да се ради ?

Време је мрети! Судба се више неће осменути. Са свих страна навдачи се сива магда, са свим је она превукда моЈе и без тога бледо небо. Ветар пева своју тужну, једнообразву жадбу, ситна киша, као нечије сузе пада на влажну, намокрену земљу. Како да се живи ?! Данас то, штО и јуче; сутра то, што и данас. Досадно... Као да сам у пустињи... Дивља недогле,ана пустиња! Нема на шта да се поглед заустави. Ах, да сам знада да ће се тако срршити ! И да сам знала, онет бн се тако свршидо. А ако ја умрем, — коме ће допасти мој дневник, ако не успем да уништим ове странице, намочене мојим сузама... И неће ли се тај, којп их прочита, смејати нада мном ? 0 не ! Тв, кога ја не знам — ти ћеш срцем разумети, како сам бада нзмучена, ти ме нећеш корети На само, са мојим дневникои, тићешсе, можда замисдити над овим мрачним животом, који је само једном озарен, и то злослутпм бљеском пролетелог метеора! Погледај у моју душу, по> старај се не да разумеш, но да осетеш моја мучеља ! Ваплачи се над мојом судб >м, над том јесенп, жалосном, магдоввтом судбом ружне жен. скиње. И кад сретнеш ма где, на улаци или гостлоници такву јадву наказу, као шго сам ја била, не смеј се над њом. Не заустављај поглед на њеаа неумешна кретања, чудне манире. Ра-

зуми, да су она и неумешна и чудна само за то, што она сама зна да је тако смешиа. Поштеди је! Не говорп, како је она ружна, како је несрећна! Наша љубав не беше дуга века. Тој крађеној срећп, том бесном пожару дошао је скоро крај. И ја сам сама учпнпла то; сама сам збацила маску са свега, и са себе, разуме се. Ж како је све то пзишло случчјно, у времену раздражења, п сад не могу да објаснпм себв; как је се почела, тако је и отишла кзо каква бура. Једне вечерп одох својој једној другарици Тамо су у почетку играли, затим стадоше тсрокати; кад нестаде материјала за говор отпочело се сплеткареше. Сплеткарадо се маого, веома много. Претресле су све. — Дакле, Водинска се жзни ? Чу се с« стране, кад сви заћуташе. Ја се стресох. Прислушкивах. Зар се ок спремао да ое жени ? Он ми никад ништа о томе не говораше. Не, то не може битп, то су снлетке, измишљотин А међу тим разго:лор се продужаваше на ову тему. — И сама не знам, игта се међ њих деспл . (Наставиће се) —— —