Мале новине

Ла влада забрани свако пис*>њ*5 у штамии, док ова то не одобрн. Или, ако се то не би слагало с њеним „нринцинима," онда да вде даље од Мила и Авте л да 38 новвнаре уведе батиее, кад ве нигау онако како она хоће. А, шта велите? Би ли мало и батина!....

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Њено Величанство Краљица, извезла се јуче посл:е подне г-цом Богићовићевом у варот. * Рањен. Непажњом посилног свога г. Данило Барковић капетан, рањен је из револвера. За сад доносимо оволико, док не сазнамо тај случај у но јединости.

Конкурс. Министарство просвете издало је у прекјучерашњим службеним новинама копкурс за г унражњепу <: катедру на В. школи минералогије с геогнозијом и позпва кандидате да се јаве до 21.ндућег месецаПре свега поменута катедра није могла бити упражњена, јер као засебна није ни иостојала, већ је посто јала катедра „минералогије с геогнозијом и геологијом" Ми потпуно одобравамо дељен.е ове до сад једне катедре, јер је то такав предмет да га један про®есор апсолутно не може изцрпети. Али овом нриликом не можемо да вропустимо а да не замеримо сувишњом дељењу катедара на нашој В. Школи тим нре, што се код нас катедре деле и за такве нредмете, којих специјално једва да има застуиљених на једном универзитету у Јевћоии . Сем тога и мамо да з.амс1)им.о, ~^ачких клуна изашлим особама. Да је извесно лице доиста снремно да предаје извесан иредмет, на још ва највишој школи, није довољно да има добрих ђачких оцена из дотичног иредмета, већ треба да јеу тој струци радио што и на књижевности. Међу тим у нас се у носледње време на катедре 'Велике Шко ле иоставлЈају нросто јучерањи ђаци, који се у дотичној струци апсолутно ни у чем нису одликовали од својих осталих другова ђака нити

су у дотичној струци показали били какав рад, но се просто, тако рећи, људи из ђачких клупа доводе на катедре нашег највишег завода. Ми овим ни мало нећемо да посумњамо у спрему и сиособност будућих кандидата а најмање оних који су већ примљени, али смо хтели да "укажемо на штетне последице по наш највиши просветни завод које могу потећи из оваке необазривости и не гледања на стручну спремуМи нризнајемо да немамо довољно стручних снага, али за то ипак не налазимо за добро нуштати на катедре В. Школе све од реда који сс јаве. Кад већ немамо стручних и признатих снага које су се одликовале својим радом на дотичној научној литератури, ми држимо да бв се најбоље одговорило и потреби и Фор малности, кад би се за упражњене катедре у нрви мах, кад већ нема опробаних стручњака, узимали спремни ђаци за доценте тражећи им ире тога да израде какав темат, у својој струци, који би им ма и приближно давао права на тако високу катедру једну, као што су катедре на Вел. Школи. И тек кад би тако који постао доцентом и као такав показао се способан и дорастао струке за коју се примио, тек онда га узети најпре за суплента па, тек онда за нроФесора В. Школе, М'и обраћамо на ово пажњу нар. посланика, уздајући се да они иојме замашај разлога наших катедара на В Школи.

черашњем броју „Д. Л.' па чак номиње и „морфијомане" Колико су наше вести неистините биле, иоказују доцнији догађаји, те ни та боја, узета из туђег дућана, није ни мало помогла писцу, као што му нису помогли ни „морфијомални", да сакрије своју забуну која ће га најзад вачинити кандидатом за завод, који силом хоће да натури другом. Вадава, све бојадисање ваше не иомажевам. Човек никад не треба да је брз. Увек је боље нрво пустити мозак да ради па тек ондајезик. Код писца је било и бива обрнуто, а за такве људе постоји једино склониште на Врачару.

влада изабрала је једно честито лице, које ће да контролише и удара државни жиг на сребрне и златне ствари, које сеуносе у нашу земљу. Тај је човеку два маха банкроти рао. Отпуштен је из „Задруге замеђусобно потпомагање и штедњу." као оцењивач златних и сребрних адиђара, који се дају на калоге. Сад нак налази се под кривичним ислеђење због крађе. Радикална влада, која је усвакој нрпАици тражила да се рђави и прљави људи т рају из државне службе, не сме ни триети & камо ли примати у слу.кбу таиве људ , као што је личаост о којој говорим). Његова дела загрдила су, и ми ћемо с« доцније вратити на њега. ако влада не иречисти с њим, те да изкесемо колпко штете са свога положаја иаиоси и појединим грађа-

Стављени пад суд. Суд вароши. Београда нашао је да има места да се стави под суд: уредник „Срп.. нима п у Г д е ду државе. Независности" по -> ужби управе вар. ј ^ Београда за чланак у 65 бр. под на- ј словом „Зло и наопако"; за чданак у 109 бр. „Последица застрашења"; и за чланак у бр. 83; но тужои мии војног нгго није штампао зваиичну исиравку; но тужби Петра М. Милетића за нанету клевету бр. 62; 110 тужби г Алексе Илића проте за клевету у бр. 91. Уредник нашега листа стављен је под суд: ПО тужби уираве вар. Београда за чланак у бр. 286 нод насловом „Радикална влада и штампа"; по тужби управе вар. 1>еограда зоог чданка „Да ли је полиција или Романија" у 2 ; 14 бр. нашега листа. Г. В. Карић, бив. секретар минис тарства просвете а сада мин. спољних послова, стављен је по тужби унраве држ. штамнарије под суд за „Прапослано" у 128 бр. „Одјека" * Ослобођеп. По тужби управевар. говара на интерпедацпју Д-ра Л.«зе Београда против уредника нашега Илијћа и друштва, о датом преносу Зајечару каидидовати г. Перу Тодо- лиета због белешке „Како се то де- ј поште без дицитацмје од Ниша до даиЉ ј Мрш# .ШгДОГ' вЋшШ\^^ћиеМ учиапоздоуш1требТ, ( 'Тер° зација!" Али кад се писац дотичпе, места да се наш уредник става под нема никаква закона о давању пренотице у „Д. Л." уверио, да одиста суд. ноСа пошта приватним лицима у оп. има неких грађана, који су се ре- * ште п с тога није га могао ни пошили. да кандидују бив. краља Ми- Тужан. Унрава варогаи Београда > вредпти; злоупо гребу није учинио, а лана, онда Је тек видео колико јејтужилаје суду вар. Београда уре- 1 то се види отуда, штО је он насленасео у двема својим белешкама, па дника нашега листа због белешке у дио и затекао 23 диније поштанске, Ј е похитао до из свога дуПан < поку-! 293 бр. под насловом „Писмо Краља [ к >је су дате под закуп радипреноса пи све боЈе те да замаже оно што Александра својој матери" налазећи | и државна благајна има само отуда Је раније био умрл,ао. Али му и то , да се том белешком наноси увреда ј око 30.000 динара уштеде. Три су не помаже: наседаније остаје на-; Њ. В. Краљу Александру. | начина за дав »ње преноса поште и седаниЈе. И онда се баца у казива- ј * | то : путем дицитације, продужењем ње како ми доносимо неистините ве- Шта значи 080? Како смо с поуз- ' уговора и давањем испод руке. Из стииштати још није натрапао у ју- дане стране извегатени, данашња ' овога внди се, да нема нарочито

Кало забуне. Кад смо донели вест да некн овд- грађани хоће да кандидују бив. краља Милана за посланика, „Д. Л." донео је једну белешку о томе и иадовезао како ће у

Народна Снупштина XIII. редовни састанак. Среда 25 октобра Председавао је г. Пашић; отворен састанак у 9 х / 2 часа пре нодне. Били су сва г. г. министри. Секретар Пурић чита иротокол XII састанка, а Ружић молбе, жалбе, нредлоге и питање на министра снољнчх посдова од Јоце Јовановића, Љубе Ћнрића и другова, о грађен.у моста између сремеке и наше Митровице, које се питање већ од неКОДико година понавља, Одобрена одсуства: Тодору Радовановићу и Ј1уки Лазаревићу. — Министар народне аривреде од-

УКРАДЕНА (ИИА вриповетка од В. И. Немировића — Данченка (с руског) IV. Даље с пута! — Шта то ? Заинтересовах се и ја, старајући се, да будем са свим спокојна, премда ме је руменидо на дицу и дрхтање гдаса издавадо. Све се насмејаху. Оне се не церемоне, — те другарице детињства... Оне не заају, да бију по бодном месту. Оне су веседе! По њихову мишљењу, то је — пријатна шада. — А што се тебе тиче Волински ? — Виђам га кад и кад. — Ти ?... Луде! Кад би оне знале. да га ја знам

боље но све оне, да ме он љуби, и то само мене. — Љуби не ствар свога уображења, не обману, прикривену кадофеном полумаском, но саиу мене. И како љуби ! Само меае једну оп даска, љуба!.. Кад би !.. — Па ти, разуме се, знам н о том, да је се ои требао олгенити Лидочком Шатпдовом. Опет Шатидова опет лепушкаста лутка с ФарФоровом гдавом, глупом и иразном... 0 с каквом би насдадом попрскада азотном кзседином тог осмејкујућег се херувима, коие се мад' не модила мдадеж... 0 Лидочка Шатилова, тп си ми свагда бвла на нуту. Шта са« ти ја учинила? И какво сравнење може бити међу нама? Са мном му није досадно, ја га разумем, ја једна... он је то сам свога понављо. Он је паметан, Не могу дл верујем, да би Волипског могда занети једна лепушкаста њушка Лидочкина. — Да, да, Лидочку ! И претстави, већ .је месец како јој се не показује и избегава је. А он ју је љубио... Читали смо његова писма... она су ирекрасаа... Како оп уме да говора!... Па стихови!.. ти знаш, он јој је и стихове писао, Да зна мој кавалер да се она хвади његовам писмима и стиховима пред овим гиздавицама... Да он зна! Како би он црвенео за неке своје фразе. Она је гдупа, она ће све казати, неће прећутати на најинитименја објашњења. Не, т»

је, разуме се, бадо пре до мене... Сад он мора бити ладан према њој. — Сирота Ладочка! Већ је и мираз добила, и венчане хаљине наручида... Пдаче, покварило се. — Она треба да му пише. — Ти мислаш, да је она глупљч од тебе > разуме се да је пасала, и још не једном. — Па је ли одговарао ? Ја сам већ зараније тријумФОвала. — На сва писма био је само један одговор, сећам га се од речи до речи : „Лида, драга моја, почекај, дозволи да ми се стишају заношљиве страста. За све ћу се покајати. Ти ћеш ми опросгитн. Та си ми радост !.. То ће се скоро свршити". Мишљах већ да ћу пасти, но не надох! Постадох чак и живља... Развеселида сам се толико, да је један постар господин с учешћем гледао на менеа корлстећи се трв^утком ка* ја ућутах рече : — Шта је с вама ? — Ништа, ја сам весела. А међу тзм мени се чнњаше да се патос пода мн»м нпја, да се сви околни окрећу око меае... Некакав Дапзе шасаћге ! Н аставиће се