Мале новине

Па шта је ка < ву тужбу сљедовадо? Кварт варошкн решењем својим од 22. Септембра 1889 Но. 3955 преиоручује есиаФу кр >јачком да поменутог Дезера у смислу § 72 ЕснаФске уредбе за чдана уиише, ово своје решење оснпва на овим разлозама: ЕзнаФ кројачкп из Београда није надлежан, да оцењује и да ли је Ј оспф правилно или неправнлно п противно прописпма еснаФске уррдбе нроазведен за мајстора, но чем је то учинио еснаФ жројачки у Шапду. Ови раздози кварта варошког нећебити оправдајући , јер е с н а ф кројачки из Београда, није тужио ЈосиФа Бохора Ј1езера ( но тужно јс онога који је неправилно н противно прописииа уредбе издао уверење Јосифу, а то је гснаФ кројачки и Начелннштво Д1абачко. Па када се јасно ввдн из еснаФ ког писма да }е неправилно, неуредно и иротпвно рропвсима уредбе, Власт је позвана <5ила од стране кројачког еснаФа да кринце на одговор узме казви и мајсторско ипсм" уништи, и тпме бп била задовољ на правда и повраћена важ шсг есч&Фских уредба. И ако се дозволи гажење еснафске уредбе на сваком кораку, онда је јасно да ће се п ово мало заната н маЈСтора п»све растројити а то је свакојвко неопростимо н од рђавих носедица по целу земљу п земаљску пропзводњу. Овде где еснаФП постоје не може бити ни говора о слободној рздњи, јер то двоје, једно друго апсолутно искључује, а то је предвиђено и у § 100 есиафске уредбе; особито кад се оцени од каквих је недогледнах лоследшч сл)бода рада у земљп к^ја никакве индустрпјеI• нема, сваки ће Србин бити за одржање еснаФгке уредбе. Шта би даиаске дале Европ.ске западне државе да могу повратити еснаФе у живот да постоје као шегда, те неби данаске дожчвили •сваки дап раденичке побуне, са њиховим нроглаш њем Слободе рада, •с тога и јесу стотнне хиљада самосталне §занатлије упоштилн п у шросијаке их отерада. ЕснаФ кројачкн, < браћа се са молбом господипу Минисгру Народне Правде да изволи препоручиги нолицијским властима, да се у оваковим •питањпма строго еснавске уредбе придржавају, и да што пре донес) своје решење но датим тужбама, лротиву оних даца који без правно

раде, те да се н занатдијскок ста-1 25. ком др. Датута „Поуке о | човечијем теду, животу и т. д, 1-ва

дежу опстанак оснгура. Из Седнице Кројачког ЕснаФа држане 8 Октомбра 1889 у Беораду. ДРУШТВО СВ. САВЕ Позивају се сви они чијесусрећке на I. Светосавској лутрији извучене са згодитцима, да ове згодитке најдуже до 25 новембра о. г. изузму из друштвене канцеларије јер ће се иначе после тога рока сви недигнути згодитцн иродати у корист друштвене касе. ДСС. Број 1355 26 октобра 1889 године Београд. Благајник Тих. Ј Маковић Преседник: друштва Светог Савв Сзет. Николајевић

25 ком. др. Батута „Поуке о чо. вечијем телу, животу итд. II. и да је остало још места у сандуку, нашло би се шта бих још нослао али шат то другом приликом нак-

што је год могао ближе уз пећ лежати. Око је излечио мировањем и великом /_ умереношћу ; поступање при том, састајало се у томе, што је он кроз двадана и две ноћи непрестанце лизао десну шапу и мокру страну на болесно око метао

надим. Све ово шаљем Егапсо лаћом чим се шапа осушила почео јв на ново исти иосао. Рањење мачке лече

дапас

. . | се исто тако ненрестано влажењем „Имао бих јогп Једну молбу. Ако болесног места. Делннеи приповеда сте ви одоорник за скупљање нри- I лога за Црногорске насел,енике у Србији, молим да пошаљете неког Ввложићу, који ће за ове наше невољ-

о ЈедноЈ рањеноЈ мачки, коЈа Је више дана на обали реке лежала, док иије оздравила, а о једној другој, којој је било три месеца, која се врло нике на мој рачун иснлатили Ш<Ј јповредила, каква је била, дегла је динара Јер ме душа боли кад .иоми- ј под једну чесму; исцод ко ј е ј е отизц .

Захвалност Управа друштва Св. Саве добила је од г. Арсе Пајевића књижара из Н. Сада, и друго писмо следеће садржиое: „Друштву Св. Саве од срца честитам зидање онако велелепног друштвеног дома, који мимо све домове у Српству ваља да је свакоме Србину најмилији. А да не буде ова честитка празна ; прилажем од сво

слим на њихову глад и Јадно стање у ово доба године" Управа Друштва Св. Саве изјављује овпм нутем велику захвалност г. Арси Пајевићу на његовим патриотским осећајима и нлеменитом Дару ДСС. Бр. 1356, 25 октобра 1889 год. Београд Тајник: Ср. 1. СтојковиЈј Председник: друштва Светог Саве' Сввтомир Никрлајјевиђ

ла тек онда, кад Је оздравила.

К Ђ* С

Дукат . . . : 5.80 Наполеон 9.45 Срц. лутр. 3°/ 0 дозови37.75

КАЛЕНДАР

је стране 50 динара иа тај светли' Дом, који ће ми тим још милији ~~ ^ивотиње ввоји властити лекари. бити, кад знам да сам и ја лично Догађа се, да оболеле животиње по ма један камичак њему принео." властитом нагону средства траже и „А да ноновим најнужнију школу на ђУ; к0 Ј а °бнчно лек донесу. Ако у целом Српству, где се уче Српчићи своме матерњем језаку и ерпској народности, које су светиље почеле да се у њима и на њиховом јадном и жалосном огњишту у Македонији и Старој Србији затиру и гасе шаљем за њих следеће књиге. 250 ком. укоричених Почетн пца природних наука од 1—10 св. 30 ком. „Привреде" економ. листа (укоричених;) 25 ком. „Енох Ардена" 1 О^ком. „Великих катавасија" укоричених); 20 ком. „Народног речника" (уко ричеиих); 10 ком. „Невена" змај — Јовиног ласта за 1888 год. (укоричене); | 2 ком. Змајевих „Певанија" свих 10 свески)

су грозничаве, онда посте, траже мира на хладним местима, гшју воду и шта више легну у њу. Рањен шипанс (мајмун) заустави крв тиме што једном руком добро притисне рану, или је свеже с каквом травурином. Др. Фребел је посматрао једног пса који је од змије у губицу уједен, брзо отрчао води, турао непрестанце њу шку у воду и такосе излечио. Један ловачки нас, преко кога су кола ирешла, кад се довукао до воде, легао је унутра и остане, како је могао ући и изаћи, три педе .т .е у води макар да је било зимње време. И 3 милосрђа давали су му људи хране (,н оздрави у пркос оваком хероичном лечењу. Један иас јазавичар повредио се у лево око, па леао у мрачни хладан кут, да тим топлину и светлост избегне, док је пре имао обичај,

Субоуа Правоедаена териег, арс. прв. 1 ар. Католички • 9 Борона Сунце излааи у 6 е. 39 Сувце залааи у 4 е, 21 По(?. зетврт. 5 Да 12»/ 2 нок Ц1 гли едо краја овог месеиа дан окраћа а за толико и нок одужа.

Дописне карте за Србнју Прост« стају 5 гг. д. а с плакеиам одго иором 10 ц. д. за међународну дрепичк^ у 0 гг. д и 20.

НАРОДНА ВИВЛИОТЕКА отвопчиа сваки дач од 8 до 12 сати пре иодне.

шт Г/1АСНИК За овака оглашења наплаћује се иа једанпут саио 50 иара дмч ШЕГРТА из добре куће иотре" бује кожарв^са трговина код г Кнокоди.1Ске коже" Београд Обилића венац бро.ј 4. 71 1 — 2 Један ђак из ниже гимнааије може за послуживање добити храну и нешто у нонцу 72

иодлиста:

7БРАДИА СРПА

нриноветка

од В. И. Немироеића — Данченка (с руеког^ IV. Даље с пута! Како је лепа ! С каквом сам насладом, истипа злом, приметила ва њеном лицу трагове рђлво сакреве!е туге. Никада се сама нвсам заустагхала , иисам ошочнњала са њом гсвор, никада! А сад с;>м то нарочито учипила. Била с; м ужасно задовољна; свака њена реч, њена з- буна били су < з^рављавајући балсам за моје ргњено срце! И нене су^ очи пуне суза те, за којвм сви облећу, те срећне ленотнце! Да, леттице! ,И ја, наказа. отела од њепог' взбрннвка: ја, наказа, према којој се она понашала

с тако вређајућим снисхођењем. Она се раније чак старала да буде према менп ласк^ва, она ? Ладочка ? Его та за твоје ласкање, ето ти за твоје саучешће ! Зар сам те ја за то молила, зар те нпсам избегавала !.. — Твоја се свадба покварила, Лидочка ? упитах је ја." Па и моје су другарице према мени такве. Сад је моја светковлиа. — Да!.. И сузе се показаше у њенам л<?пушкастпм очима, Кзко 10 '( па ти Си тако Леиа ! 0, како м п је мрИјатно бпЛо да је сад хвалим ! Била сам чак готова да Пољубим ту чудну, гЛупу главвцу. Сад сам ја могЛа саучествовати према њ =ј, тешити је, ласкати је! Веруј ми, Л.идочка, нећу ти отказати моје снисхођење, бићу с тибом Љубазна ! — Шта се то догсдвло? — Ништаи не разумем... Као да се пресекло!.. И ја наказа, отела сам га од ове лепотице, Срце моје бнло је препуњено гордошћу, срећом. — А ти сн га волела ? — Волела, и волећу га до века ! „Воли, Лпдочка, мншљах ја» -— но при свем том он јв мој !..."

И у мојим самољубивим маштама већ се црташе заношљива слика... Ја идем с њим под РУ К У1 ја сам његова жена; ја му смело гледам у очи, знам, да је он мој! Сусрећемо се са Ладочком и она гледа на нас својим чуднпм, за овај ма пуним суза очима... Била сам готова и да заволем Лидочку !. Да, требало је што пре све то решити, да не би било недоумљења, неизвесностп ! Понекад, у с.сталом, на мене попадаху сумње: а ако су то однста „заношљнве- страсти" а ако све то прође ? У тим тренутцима бнваше ми тешк>, сећах се сваке његове речн, тумачих пх аа Ш) начана. Сећах се његовмх покрета, логледа С временсш ,4е су и сумње — и решавајућп дан изгледао ма је као дан смртв. Нисам хтела да, га устунпМ без борбе, па в тада, кад сам веровала у могућност пораза! Дејстковала скм с грознвчав м брзивом. Нисам одуговлачвла... Кажу, да се осуђени на смрт такође журе... Разумем то — живети пре,з блиском смрћу за лене беље мучење... Па онда брже! Меве џелат не би уплашио!.. Само, за бога т не мормте ме !... Загушљпво је !.. Наставиће се