Мале новине

сснлфи и друга ограничења индивидуалне слободе одувао је ветар светске револуције. И ири свем том, наши радикали, пЈред свега свога хвал,еног слободоумља, хтели би да нас врате у ј времеиа мрачнога средљега века, ј цигло за то. што мисле, да ће I и том мером моћи осетно да нагуде својим политичким нротив- 1 ницима. Додуше, они ову страначку тесногрудост своју маскирају незаконитошћу, што је пензио нарима и дозвољено да раде правозастуничке послове, угледом правозаступничкога реда, и ин тересом народним. Хајде, да ово нитање са свију ових страна размотримо. Неутрални. (Продужиће се) •«8В- ОЧ&вНраљ Грађанин (Наставак) У нашој штампи постоји и чудан и ружан обичај : да се листови ог- ј рађују киееским зидом од свега што не снада у уски круг страначких погледа опе партије, којој служе. Новинарско гостопримство готово је непозната ствар у нас. Дати места у листу противиим назорима, но што су назори уредншптва — сматра се као грех. Услед тога непристрисни и неутрални људи, који не принадају ни једној нолитичкој странци, | на тај су начин нросто осуђени да се не могу чути у јавиости и арич рани да ћуте. Јес, прнморани јер колико их је, којп се могу изложи- Ј ти трошку и дангуби, па чак и из-, ј.ошењу свога имена најавност, што ! је све потребно кад човек х<>ће за- ј себно у књижици или у плакату да штампа какво ' воје мишљеае Ту су обично толике сметње, да човек радије диже руке од свега и ћути, боље му је и то но да се мучи са' засебним штампаљем. Л бапг кад се | и номучи, такав засебан плакаг у ! век мање допре у нублику, но што ј би доспео, да је чланак изашао у | каквом листу. Ус ^ед свега тога у нашим новинама ретко кад да нађете какав чла-

нак или рас,раву кога неутралног човека. Свуда се чују само гласови строго партиских људи. С тога у нашој штампи и влада таква досадна монотоност. „М Новине* узеле су други правац у томе. Оне су новинарско гостонримство увеле као начело и до сада никога нису одбиле. Према свему томе налазим да су „М. Новпне" добро учиниле, што су гостољубиво отвориле своје ступце и г. Американцу, и ако се уредништво с маогим љеговим поставкама никако не може сложити, као што Ке се даље видети. Но у колико је гостољубље „М. Новина" умесно у толико .је неумесније оно местимично иснадање г. Американчсво, где прелази у иросту грдњу. Какв1 је то нетолеранција од г. Американца да не да другима слободу мигпљења, коју за себе тражи. Какав је тогрех имати убеђење противно убеђењу г. Николином, на прилику да је краљ Миланова кандндатура штетаа и неумесна? Што да с тога нишка „Слобода" мора бити Језуитска", „Д. Лист" „гадан мародер", и што би то бајаги за београђане била „стидна паклена срамота", ако би људи били убеђења да не треба да даду свој глас за бив. краља Милана ?! „Клањали му се до јуче"! подкикује г. Американац. Јес, клањали му се до јуче а данас више неће да му се клањају. На ? Шта је с тим. ? Где то стоји занисано и ироиисано да с тога што смо се јуче нечему клањали, треба да му се клањамо и данас ? Оно што је јуче било није ни у колико искључно меродавно за оно што трсба да буде и данас. Сваки дан, свако доба има своје потребе. Кад би се људи држалн правила, да се нечему морају клањчти данас само с тога, што су му се клањали јуче, ондатуне сам> што не би било нанретка, но ие би било ни мицања!... Јес, г, Америкаиац је убеђендаје краљ Миланова кандндатура кори ча и дивна ствар. Али нека допусти г. Американац да има људи, који тако исто чисто, искреио и срдачно испове Д а ЈУ убеђење да је та кандидација штетна и бесмислена. И као год што он сматра да му родољубље палаже да је подржава, такоистоиони см:атрају да им баш родољбље диктуја да се иротив те кандидатуре боре. Што да су они с тога „подлаци", „језуите" и „мародери"! Г. Американац може им рећи да су неувиђавни

да не схватају стаар тако бистро и дубокомислено као он — али што да рекн . да су подли! Такви иопади већ нису више исказивање свог убеђења већ грдњп туђих убеђења, а грдње немају право на гостопримсгво. „М. Новине" у будуће (овде није реч о г. Американцу само, но у онште) пазиће на ту међу, докле иду права гостољубиво примљенога госта. Домаћин сам себи може често и својој кући допустити и што год преко реда. За то је он домаКии и за то има своју кућу. Гости се на то не могу угледати. Они сами морају знати докле је њина међа. У оптите мене је вг-ома изн^надио онако насртљив тон мога нријатеља г. Американца; у толико више, тнто његова идеја о „иограђањивању" бив. ,,рал>а Милша нити је теориски ни нрактично тако иесумњиво пра вилна и тачна, да би ее ма и приближпо могла узетн као иеки догмат, у који је грех сумњати. Далеко од тога, из мојих д>љих разлагања у неколико мора увидети и сам г. Американац, да се против крал> Ми лаиове кандидације могу навести тако јки и иенобитни разл зи, да се бојим да та идеја чак ни на ног-ша неће ; моћи опстати, а камо ли да је не'какво срнско политичко „вјерују", у које се не сме сумњатЈ. У ошпте, онај наметл>ив топ и она местимична срдита пс )вања још у на ред против сваког ко се усуди не бити за кандидацију — све то мучно да ће увапредити ствар, којој мој иријатељ г. Американац хоће овде да послужи. ј Најпосле морам исправити и оно ! место, где г. Американац вели ово : | „Кад сте већ били тако добри да | нчм, и иротивно дос <дашњем иривцу ј вашега листа , у њему иространа ме^ ста направите" и т. д .. | Наш лист („М Новине") нити је ! мењао, нити ће мењатп правац. ЉеI гов „досадашњи" уједно је и његов садашњи правац. Г. Американц је добио у њему „ироетрана места" не протизно досадашњем правцу" већ баш једино и искључно услед досадашњег и садашњег (што јеједно исто) правца његовог. А тај је правац овај. Ми смо одсудно иротивни мешању Милана Обреновића (краља, I бив. краља, грађанина, к чко год уз-; мете, то је све ]едно) у наше политичке ствари. Нарачно, као срнски грађанин он има нраво да ради шго и остали грађани- Ми му то право не отимамо, али смо далеко и од

тога, да га нодстичемо на уиотребу тога ирава. То су „М* Новине" исп ведале до сад, то исто исиоведају и сад. Али мислаћи саме тако, „М. 11." донуштају даједан Американац (или ма који други Србин) може мислити и сасвим друкчије, па онет е тога да је и поштен човек. и до бар и искрен робол>уб. А и ,. досадашње" и садашње, и саагдашње мишлење „Малих Новина" и оило је и биће да таквпм родољубима треба дати места нека искажу своје мишлење — и услед тога једино г. Американац о е и добио онако „пространо место" како се сам изражава. Дакле, то ни уколико није било, нити је могло бити иротивно дос дањем иравцу овога листа, већ као што ре <ох баш дослено досадашњем правцу његовом, јер „М. Н-" то своје начело о новинарском гостопримству практикују од нчд пх је и баш г. Никола лично имао је прилике да се у разним случајевима корисги тим гостољубљем, нити му је спдп ово арви аут, као што и сам иајб.;ље зна. После свију ових и д угих а и можда досадних, уводних а и можда водених,, нримедаба узећемо слободу да иређсмо на саму ствар, на краљ Мплапову кандитатуру. (Наставиће се) БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Његозо Величансгво Краљ посетио је јуче Своју Матер Краљицу Наталију. У пратњи Његовој били су г. Докић н два ађутанта. * Нов зајам. По вароши се у велико говори, да је влада с лендербанком закључила зајам од 25 милиона динара. Двректор лендербанке, г. Хан, вели се, доћи ће кроз који дан овамо ради тога зајма. * Зашто је дошао. Јавно мњеме, са свим нриродно, занима се питањем, у каквој је цели дошао бив. крал> Милан? Од разних нагађања најраспространије мишлење ово је. Гив. краљ Милан нре св >је абдикације закључио је с лендер банком лични зајам од четири милиона динар.а Пошто он услед абдикацијо нема више никакве ананаже, а од цивилне листе узима се 180*000 динара н илату г,г. намесника, т о се

подлиота:

УКРАД1НА СРЕБгА НРИНОВЕТКА од В. И. Немировића — Данчвнка (с руског) IV. Даље с пута! И јадна иаказа до зоре се је мучила на својој иостељи; и јадиа наказа очајнички је гледада у таму са разрогаченим очима; и јадна наказа иружала је иекуда руке, као да јехтела молити невидимо божанство за иоштеду! Јадна наказа, разочарена ранвје у све, иадала је на колева и молила се. Топла је то била м* литва, нскрене сузе! Но речи молитве нису угушиле ропот горућег врела, нису могле натерати жпво п страсно срце да ућути. Аскетизам је био туђ за њега. И за што је менн дано толвко ж(ђи

за жавотом, баш мени? Кад ба блело југро с љуб питством^ з«,гледало у моје прозоре, кад ба се околпна поче:а будити, и мени бп бивало лакше. Некако сретнем га на улиии. С почетка сгустим очи. Хтела сам да се учиним као да га ни приметил» нисам. Лице ми сс зарумене и не уздржах се. Годи се неодолима жеља да га погледам. Он ми је могао бацити нрезирући осмех, но ја би опет то учинила. Ишла сам на све, на увреду ! Знала сам, да могу бити смешна, и да ћу бити смешна; но хтела сам да га још јадном видим оваква, да би и он мене видео. Познао ме. Неме сумње, с лпца му нестаде својствовеног му израза равнодушности. Јави се неко непријатно осећање. Заруменио се и — окренуо ! Подлац ! За што ! Зар је мени много што требало — један осмејак, неми поздрав ; више што нисам ни хтела од тебе, на друго што нисам ни права имала! Постадох ужасна егоистика И пре еам била зла, а сад бог зна до чега је долазило. — Ти само венеш ? осматраше ме мати пажљиво. — Та све једно ! Еоже сам ја нужна! — Мени... Шта сам ја без тебе!

И повле овога јави се у мени само некака злоба. За што с м јој нужна? Какав је смисо мог бића ? Чиме могу да улепшам њен живот ? Па ја сам то исто, што и болесно деге. Тада нисам нисам ни хтела да верујем, да сваки дисај тог болног детета са страстном љубављу лова његова мати. Нисам мала, кад ја опуштах св ју јадну главу. да се њене очи напунале сусама и да ме је она, ради саме мене, крстила. Код ње је бар била —- вера. Њу нису плашили мучеиици на иконама и велики испосници, који су изгубили вид човечији. Код мене тога није било. — Знаш шта, Оља ! рече ми опа једном кад заједно сеђасмо у сали, слушајући шеталицу шго одмерено куцаше на зиду. — Да се иселимо одавде. — Мени је све једно, мати! — Одвешћу те у Крим, оћеш ли? — Зар то није једно исто ? — Није. Промена људи и места чиниће ти добро. Ти ћеш се иоправити. Ти знаш како упливише јужаа природа. Чуј ме! волиш ли ти ма кога? — Не! И у гом тренутку одговор је био са свим истинит. Ја сад никог ниеам водела, само сам мрзила. То је биле болна пасивна мржња! Ја викоме ие би зла учинвда. (Наставиће се)